Pocetna » Zdravlje


5 najvećih strahova od GM kukuruza



loading...

  Ocenite članak: 0
pregleda: 247
Dodao/la: Gale
datum: 2014-04-13

Slike iz 5 najvećih strahova od GM kukuruza Slike iz 5 najvećih strahova od GM kukuruza Slike iz 5 najvećih strahova od GM kukuruza


Širom Evropske unije trenutno se raspravlja o uzgajanju genetski modifikovanog kukuruza. Postoje veliki strahovi od mogućih opasnosti po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Koliko su ti strahovi opravdani?



Raspravom o genetskom inženjeringu u poljoprivredi uglavnom dominiraju strahovi. Prema istraživanju Grinpisa, velika većina nemačkih potrošača odbija modifikovani kukuruz genetske linije 1507, koji bi trebalo da bude odobren za setvu širom Evropske unije, piše Dojče vele.

"Da li je genetski modifikovan kukuruz opasan po zdravlje?"

Jedan od najvećih problema sa uvođenjem genetski modifikovanog kukuruza jeste da je opasan po zdravlje. Međutim, agronom Friedhelm Taube smiruje i kaže da mu nije "poznata nijedna naučna studija koja to dokazuje". Pored toga, velika većina takvog kukuruza bila bi korišćena u ihrani krava muzara, a ostatak bi se koristio za proizvodnju energije u postrojenjima za biogas. Industrijski proizveden kukuruz dakle ne bi se našao na tanjiru potrošača.

Ni kravlje mleko ne predstavlja opasnost. Tehnički univerzitet u Minhenu je posle studije koja je trajala dve godine, 2008. dokazao da genetski modifikovan kukuruz MON810 koji je kao i sorta 1507 obogaćen genima bakterije bacillus thuringiensis (Bt) – nije izazvao oboljenje nijedne krave, niti je pak bilo tragova Bt kukuruza u mleku .



"Da li je genetski modifikovan kukuruz opasan za životnje?"

Evropska agencija za bezbednost hrane EFSA, između ostalog je ispitala da li sorta 1507 koja ima genetski ugrađenu zaštitu od štetočina, ugrožava druge životinje i insekte. Utvrđeno je da posebno polen kukuruza sadrži visok nivo ugrađenog pesticida. Time se uspešno ubija štetni kukuruzni moljac, ali i jedan srodni bezopasni leptir. Grinpis optužuje EFSA da "nisu dovoljno istraženi" negativni efekti Bt proteina na druge vrste insekata.

Naučnici za sada ne vide opasnost ni za pčele. Ekolozi sa Univerziteta u Vircburgu su ispitali moguće efekte polena Bt kukuruza na pčele i njihove larve i nisu primetili nikakve negativne efekte. Međutim, polen može da dospe u med koji pčele proizvode pa zato med dobijen od cvetova genetski modifikovanih biljaka ne može da se prodaje kao organski ili bio-med.

"Da li genetski modifikovan kukuruz uništava prirodu?

Kukuruz, poreklom iz Meksika je kultivisani usev i uglavnom raste u sunčanim i toplim regionima sveta. U Nemačkoj kukuruz - genetski modifikovan ili ne – ne može da se automatski širi van obradivih površina. U Nemačkoj ne postoje biljke sa kojim kukuruz može uspešno da se ukršta.

Osim toga, kukuruz ne može da preživi zimu. Ipak Ridiger Gras sa univerziteta u Kaselu primećuje: "Ako, kao ove godine, imamo veoma blagu zimu ili se zrna zaoru, biljke mogu ponovo da isklijaju."

Sve biljke imaju uticaj na svoju okolinu i zemljište. Genetski modifikovani kukuruz nije izuzetak niti predstavlja veći rizik: "Polen, koji se nađe u potocima i rekama služi kao hrana za male životinje". Koji su efekti polena Bt kukuruza, još nije u potpunosti istraženo.



"Da li genetski modifikovani kukurz uništava druge sorte?“

U Nemačkoj se kukuruz se gaji na oko 2,5 miliona hektara - to je skoro petina ukupnog obradivog zemljišta. Širom Evrope postoji preko 500 sorti kukuruza. Da li je moguće sprečiti da se s njima pomeša i genetski modifikovane kukuruz?

Divlje svinje, pčele i druge životinje mogu da doprinesu mešanju, kaže Ridiger Gras, koji međutim smatra da je polen najveći rizik: "U Zakonu o genetskom inženjerstvu govori se o različitim minimalnim rastojanjima između polja. Pritom, niko ne može ozbiljno da odgovori koja je razdaljina bezbedna. Da li će polen da leti 100 ili 1.000 metara zavisi između ostalog od brzine vetra i temperature vazduha - i nema nikakve veze sa sortom kukuruza."

"Da li je genetski inženjering zlo?"

"Zdrav skepticizam je uvek prikladan", kaže Friedhelm Taube sa Univerziteta u Kilu i dodaje: "Istovremeno je potrebno da cela debata ponovo bude objektivno zasnovana." Posebno u sektoru poljoprivrede više se veruje sumnjivim publikacijama ekoloških organizacija nego pravim naučnim ekspertizama.

Zabrinutost potrošača treba ozbiljno shvatiti. Međutim, čini se da u raspravi o genetski modifikovanom kukuruzu veoma važnu ulogu igraju emocionalni aspekti. Zbog toga je racionalna diskusija preduslov za realno razmatranje prednosti i nedostataka genetski modifikovanih useva.


IZVOR


Samo registrovani korisnici mogu upisivati komentare.

|