Pocetna » Nauka


Bela Kuca Desetkuje Srbiju



loading...

  Ocenite članak: 0
pregleda: 801
Dodao/la: Ak10021998
datum: 2014-09-15

Slike iz Bela Kuca Desetkuje Srbiju


Po jednom braku imamo 0,88 dece što je katastrofalno, jer za prostu reprodukciju potrebno je dvoje ili troje. Materijalistička svest i hedonističko ponašanje uzrokovali uništenje porodice i tradicionlanih vrednosti što je dovelo do pada nataliteta, zaključuje dr Gordana Živković .

Za deset godina, između dva popisa Srba je manje za preko 300.000. Ono što se događa u Srbiji je bela kuga, pretnja od biološkog nestanka jer imamo najmanji natalitet u regionu, a po jednom braku imamo svega 0,88 dece. Za širenje naroda potrebno je u proseku četvoro dece, a dvoje dece po porodici znači samo prostu reprodukciju.

„Ukoliko se populaciona politika ne shvati kao glavni prioritet društva i države preti nam iščeznuće“, upozorila je dr Gordana Živković saradnik Instituta za evropske studije i predsednik Centra za hrišćanske studije na tribini u Institutu za evropske studije sa temom “Bela kuga u Srba - opstati ili nestati”.

Kada se spomene bela kuga i niska stopa nataliteta odmah je prva asocijacija da je to zbog siromaštva i ekonomskih razloga, ali dr Živković ukazuje da je to zabluda i da je još 1971. godine stopa nataliteta bila 15 odsto niža od one koja obezbeđuje prostu reprodukciju.

„U to vreme nastupila je materijalistička svest sa potrošačkim mentalitetom. Na rađanje deteta gleda se kao na zadovoljavanje psihološke i emotivne potrebe roditelja, a samo rađanje postalo je odluka pojedinca. Danas su mediji preplavljeni materijalističko hedonističkom propagandom koja poručuje da treba da se živi lagodan i udoban život i zato se ljudi sve teže odlučuju da imaju decu“, smatra predsednica Centra za hrišćanske studije.

U borbi protiv ove pošasti ona ističe da prioritet srpskog naroda mora biti populaciona politika koja mora biti ispred svih drugih politika iako je vezana za njih.

“Najvažnija briga države mora biti humana reprodukcija i biološko obnavljanje”, poručuje ona.

U ovoj borbi nisu dovoljne zakonske norme koje uglavnom prisiljavaju na nešto, već je potrebno da se sve nadležne institucije uhvate u koštac sa belom kugom smatra ona, dodajući da se to odnosi na angažovanje SANU, univerziteta, socijalnih ustanova i Srpske pravoslavne crkve kao najstarije i najtradicionalnije institucije koja je uvek imala integrativnu ulogu u narodu.

„Religiozna poruka je dostizanje unutrašnjeg saglasja i duhovni preporod. Osnovno ljudsko pravo koga nema ni u jednoj povelji ljudskih prava je da voli i da bude voljen. Tu leži polje delovanja SPC i njeno misionarenje. Sada postoji opasnost od rasula porodice i uloga Srpske pravoslavne crkve je da zaustavi sunovrat porodice u patologiju. Neophodna je biološka revolucija koja nas može spasiti nestanka“, smatra Živković.

Na smanjenje stanovništva u Srbiji, osim niskog nataliteta koji ne obezbeđuje ni prostu reprodukciju, utiču i migracije, građanski ratovi, izbeglištvo, odliv mozgova, jer sada u dijaspori ima oko dva miliona Srba i sve se to i dalje ne zaustavlja. Gledajući od početka 20. veka, druge zemlje u regionu stoje bolje od nas. Tako su se Bugari proširili za 38 odsto, a Grci za 35 odsto. S druge strane, u poslednjih dvadeset godina i u tim zemljama dolazi do smanjenja građana ali pre svega zbog emigracije. Tako je stanovništvo Bugarske u poslednje dve decenije smanjeno sa devet na 7,4 miliona, a u Rumuniji sa 22 miliona na 19 miliona stanovnika.

„U Zapadnoj Evropi takođe postoji pad nataliteta ali to je posledica civilizacijskih procesa i emancipacije gde je sve podređeno čovekovim potrebama i interesima, gde se potiskuje tradicija i povezanost između ljudi, a nestaje vezanost za porodicu“, ocenjuje Živković i dodaje da je tradicionalna, pravoslavna, patrijarhalna srpska porodica načeta još nakon Drugog svetskog rata, a tokom devedesetih i do danas uništena ratovima, stradanjem i bombardovanjem. Prema njenim rečima danas nema pravne države, lične, a kamoli nacionalne sigurnosti, a Srbi su postali narod koji je izgubio dostojanstvo, viziju i poverenje, jer danas niko nikome ne veruje. Živković za to velikim delom krivi politiku, odnosno patološko poimanje politike ovdašnjih političara koji se prema narodu odnose kao prema podanicima i u tajnosti i iza zatvorenih vrata donose odluke koje se tiču života svakog od nas.

Slobodan Zečević, profesor prava EU na Evropskom univerzitetu je u diskusiji istakao da je problem bele kuge ustvari važna tema za Srbiju, a ne na primer gej parada o kojoj se toliko priča, a u stvari je nebitna. On je preneo neka iskustva iz Francuske koja je jedna od retkih evropskih zemalja sa pozitivnim prirodnim priraštajem i to ne računajući veliki priliv imigranata iz Severne Afrike. On je kao ključni faktor naveo finansijsko stimulisanje rađanja, odnosno velika izdavanja za dečije dodatke. Kada se dobija iznos u visini prosečne plate onda i žena može lakše da se odluči da rađa više dece. Drugi važan faktor u Francuskoj je prihvatanje moralnih vrednosti po kojima je više brakova sasvim normalna stvar. Državi to odgovara jer ima više dece i iza svakog poznatijeg političara stoji više brakova i dosta dece.

„Tamo su prihvatili taj hedonizam i iskoristili ga da povećaju natalitet. Na kraju država mora ne samo finansijski nego i simbolično da pokaže da su deca važnija od svega. Kod nas, na primer, na Tašmajdanu kućni ljubimci su zavladali parkom. U Francuskoj su parkovi ograđeni i samo su za decu, iako su Francuzi veoma vezani za kućne ljubimce“, navodi Zečević.

Gordana Živković se slaže da je ekonomski faktor značajan, ali nije najznačajniji jer u drugim razvijenim državama postoje značajna socijalna davanja majkama, ali se ipak ne mogu pohvaliti prirodnim priraštajem i zato ona ipak glavni razlog vidi u životnoj filozofiji zasnovanoj na materijalnom i hedonističkom gde nema mesta za žrtvovanje zbog dece.

Iako Srbija danas ima velikih problema sa demografijom, krajem 19. veka nije bilo tako. Na primer, od 1870. do 1913. godine Srbija je bila rekorder u Evropi po prirodnom priraštaju od 1,99 odsto godišnje, a to je istovremeno praćeno rastom BDP-a po glavi stanovnika.

Takođe su se mogli čuti predlozi da se obezbedi finansijska pomoć za treće dete, a plan je da ako roditelji zajedno imaju bar pet godina radnog staža ili hektar zemlje ako su na selu da dobijaju za treće dete iznos u visini prosečne penzije u narednih 18 godina. Ovo bi prema proračunima u prvoj godini budžet koštalo svega 40 miliona evra, a osamnaeste godine 720 miliona evra, što je oko 1,6 odsto BDP-a. U međuvremenu bi se broj dece povećavao za 10.000 godišnje procenjuju autori ovog plana, konstatujući da bez para neće biti ni većeg rađanja.


IZVOR


Samo registrovani korisnici mogu upisivati komentare.

|