Pocetna » Zdravlje


Blagodeti crvenog i ljubičastog voća



loading...

  Ocenite članak: 0
pregleda: 327
Dodao/la: _Sweeper_
datum: 2011-11-06




Takozvane nenutritivne materije iz namirnica biljnog i životinjskog porekla, poznate pod nazivom fito i zoohemikalije, imaju brojna povoljna delovanja na naše zdravlje. Te materije,od kojih voće i povrće imaju intenzivne boje, u centru su interesovanja svetskih stručnjaka za ishranu. Naša sagovornica na temu značaja tih materija je profesor doktor Nađa Vasiljević sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, supspecijalista ishrane.

– Voće i povrće boju duguju pigmentima: hlorofil je zeleni pigment, paradajz i lubenica su crvene boje zbog likopena, kukuruz je žut zbog ksantofila. Borovnica je ljubičasta zbog antocijana, šargarepa i breskva su narandžaste zbog beta-karotena, meso divljeg lososa je takođe narandžasto zbog karotenoida, koji su prehrambenim lancem u meso lososa dospeli iz algi.

Kada se radi o crvenim pigmentima, teško je izdvojiti najkorisniji. Istraživanja o biljnim pigmentima koji su nosioci boje voća i povrća još uvek su u toku. Ipak, naša sagovornica ističe da su istraživanja o delovanju likopena otišla najdalje zato što je ta aktivna materija, sastojak paradajza, već dugo na meti interesovanja naučnika, pa je dokazana njena zaštitna uloga kod velikog broja karcinoma. Takođe, poznata je i antioksidativna funkcija likopena, koji štiti ćelije od slobodnih radikala, što je važno kod prevencije bolesti srca. Pošto je likopen topiv u mastima, njegova apsorpcija je znatno bolja ako se kuva uz dodavanje maslinovog ulja.

– I bobičasto voće je karakteristično po svojoj intenzivnoj crvenoj i ljubičastoj boji, čiji sunosioci pigmenti iz grupe flavonoida, tačnije antocijani – objašnjava dr Nađa Vasiljević. Oni deluju kao snažni antioksidansi, a pridružuju im se i vitamini sa antioksidativnom aktivnošću – vitamini Ce i A. Naša sagovornica ističe i sledeće, manje poznate činjenice koje povezuju boje voća i naše zdravlje:

– Posebno mesto među fitohemikalijama zauzima resveratrol zaslužan za tamnocrvenu boju grožđa i vina. Resveratrol se sintetizuje u grožđu, kao odgovor na mikrobnu infekciju ili stres, a akumulira se u kožici grožđa. Ovaj molekul nalazi se u vinu, a pošto je njegova koncentracija proporcionalna trajanju maceracije, znatno je veće učešće resveratrola u crnim vinima. In vitro istraživanja dokazala su snažnu antioksidativnu aktivnost resveratrola i njegovo delovanje na smanjenje oksidacije LDL holesterola, što može da nas zaštiti od arteroskleroze. Zaštitno delovanje vina na kardiovaskularni sistem, između ostalog, pripisuje se upravo molekulima ove fitohemikalije.

Danas na tržištu postoji čitav spektar dodataka ishrani koji sadrže izolovane pigmente (likopen, resveratrol i slično) iz crvenog voća i povrća. Ipak, kada možemo da biramo da li ćemo na obližnju pijacu po sveže ili u apoteku po dodatak, bolje je konzumirati voće i povrće u izvornom obliku, i to kad je na vrhuncu sezone jer je tada najbogatije nutritijentima i drugim korisnim materijama kao što su na primer i biljni pigmenti. Kada se nalaze u prirodnom obliku, pigmenti su bolje iskoristivi, a ujedno njihovom delovanju doprinose i druge materije kojima je bogato voće i povrće.

Leto je deo godine kada možemo da uživamo u blagodetima crvenog i ljubičastog bobičastog voća (borovnice, crne i crvene ribizle, kupine), koje je proglašeno supervoćem jer je krcato antioksidansima.

Zaključujući ovu priču o važnosti boja pojedinih namirnica za naše zdravlje, prof. dr Nađa Vasiljević podseća:
– Voće i povrće crvene boje čine samo deo šarenila koje pruža priroda. Uživajući u namirnicama najrazličitijih boja, ujedno uživamo u spektru različitih fitohemikalija s blagotvornim delovanjem na zdravlje. To su znali još i naši drevni preci, a mi danas dolazimo do naučnih potvrda povoljnih učinaka tih materija.


Samo registrovani korisnici mogu upisivati komentare.

|