|
CERN: Pronađena Božija čestica?
|
Ocenite članak: 0
|
|
 pregleda: | 1259 | | Dodao/la: | Nacelnik | | datum: | 2012-01-07 |
|
Fizičari su objavili poslednje rezultate o eksperimentu sudaranja protona u CERN-u, a očekuje se da će uskoro objaviti da li imaju dokaze o postojanju Higsovog bozona. Pratite seminar iz minuta u minut.
15.46: Higsov Bozon teži oko 125 milijardi elektron volti, što je oko 125 puta teže od protona i 500.000 puta teže od elektrona, smatra jedan tim od 3.000 fizičara poznat kao Atlas.
Drugi, podjednako veliki tim poznat kao CMS, otkrio je nedostatke u podacima njegovih suparnika i smatra da masa iznosi 126 milijardi elektron volti. Ako čestica uopšte postoji, mora da leži u opsegu od 115 do 127 milijardi elektron volti, rezultat je kombinovanih merenja.
“Mi ne možemo zaključiti ništa u ovom stadijumu”, smatra Fabiola Đanoti, predstavnik Atlasa.
“Odlični rezultati postignuti su sa Velikim hadronskim sudaračem (Large Hadron Collider – LHC) ove godine i mi ne treba da čekamo dugo za još podataka koji će možda rešiti ovu zagonetku u 2012.”
15.20: CMS je objavio sliku rezultata sudara protona (slika iznad) u kojoj se vide četiri elektrona visoke energije. Naučnici smatraju da upravo tako izgleda raspad Higsovog bozona.
14.56: “Vraćamo se Higsu. Imali smo nekoliko nagoveštaja danas o tome šta bi njegova masa mogla biti i među naučnicima vlada veliko uzbuđenje. Bilo da eksperimeti budu potvrđeni ili konačno odbacimo nisku masu Higsovog bozona, nalazimo se na prekretnici razumevanja prirode materije”. (Dr Kler Šeferd Temisokleus, čelnik CMS grupe na STFC Ruterford Aplton Laboratorije)
14.32: "Rezultati pokazuju da smo na pola puta i da ćemo za godinu dana verovatno znati da li Higsova čestica postoji sa apsolutnom sigurnošću. Nažalost, ove godine to nam neće biti Božićni poklon.
Higsova čestica će, naravno, biti ogromno otkriće, ali bilo bi još važnije kada ne bi postojala tamo gde je teorija predviđa.
To bi bilo ogromno iznenađenje i tajno se nadamo da će se to možda i desiti. U ovom slučaju, mora da postoji nešto drugo što igra ulogu ‘standardne’ Higsove čestice, možda skupina od nekoliko bozona ili nešto još egzotičnije.
Neočekivane stvari su uvek najuzbudljivije". (profesor Štefan Zoldner Rembold)
14.26: Fabiola Đanoti prolazi kroz slajdove o Atlas eksperimentu, uključujući različite energije za Higsov signal. Evo nekih zaključaka profesora Štefana Zoldnera Rembolda, načelnika Grupe za atomsku fiziku na Univerzitetu u Mančesteru.
"ATLAS i CMS predstavili su važan kamen temeljac u potrazi za Higsovom česticom, ali to nije dovoljno za donošenje zaključaka.
Ipak, ja sam uzbuđen zbog toga, naročito zbog odličnih rezultata LHC. Higsova čestica kao da je sama sebi odabrala masu, što mnogo otežava proučavanje nama fizičarima.
Sve ukazuje da je reč o masi između 115 i 140 GeV a mi se koncetrišemo na ovu oblast u LHC-u i Tevatronu."
Kako Standardni model tj. teorija predviđa masu od 126 GeV, to znači da se ovim rasponom potvrđuje teorija.
14.04 : Fabiola Đanoti prezentuje nove podatke.
14.02: Seminar je počeo, ali je prenos putem interneta veoma usporen.
14.01: Prenos iz CERN-a je počeo, ali seminar još nije.
13.58: Za Higsovo polje smatra se da daje masu svemu. To je pogrešno – Higsovo polje daje masu samo nekim veoma jednostavnim česticama. Polje deluje na samo jedan ili dva procenta mase kompleksnijih čestica poput atoma, molekula i svakodnevnih predmeta.
Najveći deo mase dolazi od energije potrebne da se kvarkovi drže na okupu unutar atoma.
| |
