Pocetna » Zdravlje


Depresija nije tuga: Reagujte na vreme, prepoznajte simptome.



loading...

  Ocenite članak: 0
pregleda: 373
Dodao/la: ElGato
datum: 2012-02-03


U Srbiji od depresije boluje oko 300.000 ljudi, a ni u Evropi stanje nije bolje. Gotovo polovina Evropljana žrtva je nekoga mentalnog poremećaja, a lekari upozoravaju da bi do 2020. depresija mogla biti druga najčešća bolest i našoj zemlji. Svakodnevni stres i briga pridonose širenju ove bolesti, ali depresija, ipak, nije neizlečiva.

Mentalno zdravlje je sve veći problem zdravstvenih sistema u celom svetu. Svaki četvrti čovek barem jednom u životu suoči se sa problemom iz ove sfere.
Psihološke krize, mentalni poremećaji i bolesti, naročito depresije, sve su učestaliji. Ovi poremećaji su u našoj zemlji na drugom mestu po učestalosti, odmah iza kardiovaskularnih bolesti, a u najčešće spadaju oni vezani za stres.

Tegobe su različite - od posttraumatskog stresnog poremećaja, preko raznih anksioznih stanja, fobija do značajnog porasta depresivnosti. Kod mlađih ljudi raste zloupotreba psihoaktivnih supstanci, depresivnosti i samoubistva.
- Ovo je posledica svega što donosi tranzicija, a pre svega činjenice da se pojedinačni životi sve manje vrednuju i postaju nebitni u odnosu na tehnološki napredak. Zahtevi koji su postavljeni pred ljude sada su veći. Mnogi ne uspevaju da postignu željeno, što može izazvati frustracije i doživljaj sopstvene slabosti - objašnjava dr Milan Milić, psihoterapeut i direktor Zdravstvenog centra Pančevo.

Depresija je više od obične tuge. Ako se žalosno raspoloženje pojavi bez ikakvog razloga, ako ne prestaje ili se ponovno vrati, otežava svakodnevni posao, druženje ili spavanje te onemogućava radovanje životu, reč je o depresiji.

Razočaranje životom, gubitak posla, prijatelja ili partnera prirodno izaziva tugu i zabrinutost, no nakon nekog vremena većina se ljudi vrati u normalno stanje. U pravu depresiju treba posumnjati kada tužno raspoloženje traje dugo i kada ni stvari u kojima je neko pre uživao više ne mogu izazvati radost.

- Slikovito rečeno, kod tuge životne boje su malo manjeg intenziteta, a kod depresije je sve tamno.
Tuga je normalno emotivno stanje, a ako čovek pored tuge ne može da spava, da jede, bez volje i energije, onda je reč o depresiji - ističe Milić.
Doktor objašnjava da nam “ovaj svet ne ide naruku” jer se kod ljudi samo povećava nesigurnost. Sve manji smo i nebitni u poređenju sa tehnologijom.

Postajemo zamenljivi, što otvara prostor raznoraznim strahovima. Zato je potrebno da ljudi potraže pomoć i ako nemaju probleme. U svetu postoji psihoterapija za svakodnevna dešavanja.
Kod lečenja depresije ne treba se oslanjati isključivo na lekove jer oni ne uklanjaju uzroke problema, a razgovor s psihoterapeutom važan je deo lečenja.
- Najbolje je lečiti depresiju kombinovano, lekovima i psihoterapijom. Ipak, mislim da je najuspešnije metod u kome se pogrešna uverenje zamene zdravim, odnosno bihevioralnom-kognitivnom terapijom - zaključuje Milić.
Međutim, i svako od nas sam sebi možet pomoći. Praćenje svojih misli i osećaja (na primer, pisanjem dnevnika) početak je suočavanja s problemom. Takva pomoć može da se primeti i ako se približava epizoda depresije i ako se na vreme potraži pomoć.
Takođe, tako svako može da analizira koje su misli odraz pravog stanja, a koje su nerealne.
Ako neko blizak pati od depresije, važno je postaknuti ga da potraži pomoć i dati mi emocionalnu podršku, što uključuje razumevanje, strpljivost, ljubav i ohrabrivanje. Nikad ne treba potcenjivati tuđe osećaje, ali je dobro ponuditi nadu.


Samo registrovani korisnici mogu upisivati komentare.

|