Pocetna » Zanimljivosti


Deset pronalazača koje su ubili njihovi izumi



loading...

  Ocenite članak: 1
pregleda: 332
Dodao/la: cika_kristijan
datum: 2012-04-23


Ironija sudbine namenila je nekim pronalazačima kraj kao na filmu, da im glave dođu upravo njihovi sopstveni izumi, bez obzira koliko su posle bili od koristi čovečanstvu.

1. Franc Rajhelt, padobran

Francuski krojač poreklom iz Austrije zbog svoje pasije - pravljenje prvog padobrana - dobio je i nadimak leteći krojač, koji zvuči blago ironično ako se ima u vidu to kako je Franc okončao svoj život. Naime, ovaj izumitelj bio je pionir u šivenju padobrana, te je tako jednog dana odlučio da testira jedan koji je sam dizajnirao i skrojio. Za probni skok izabrao je ni manje ni više nego Ajfelov toranj, a pošto se padobran nije otvorio, Rajhelt je poginuo na licu mesta.

2. Vilijam Bolok, roto-štamparija

Amerikanac Vilijam Bolok izumeo je 1863. rotirajuću štamparsku presu koja je revolucionalizovala štamparsku industriju zbog svoje velike brzine i efikasnosti. Međutim, u bizarnoj nesreći koja se dogodila četiri godine kasnije, dok je podešavao jednu od štamparskih mašina u Filadelfiji, nepažnjom mu je jedan deo pao na nogu, koju je nakon par dana zahvatila gangrena. Uprkos amputaciji, Vilijam Bolok je ubrzo umro od posledica infekcije.

3. Oto Lilental, paraglajder

Ovaj nemački izumitelj zaslužan je za postojanje paraglajdera, a tokom svoje kratke letačke karijere razvio je čak 18 različitih modela (15 monoletelica i tri biletelice). Zbog doprinosa na polju avijacije često se spominje kao otac letenja. U leto 1896. stradao je posle pada sa visine od 17 metara dok je pokušavao ponovo da vine svoj paraglajder koji je uporno odbijao njegove komande. Smrt je nastupila 36 sati nakon pada usled frakture kičme, a njegove poslednje reči bile su: “Neke žrtve se moraju podneti.”

4. Žan-Fransoa Pilatr de Rozije, leteći balon

Malo je poznato da je francuski nastavnih hemije i fizike Žan-Fransoa Pilatr de Rozije bio jedan od pionira avijacije. Zajedno sa markizom D‘Arlandom 1783. godine prvi put je poleteo u vazduh balonom. Rozije je poginuo kada se balon srušio u blizini Vimeroa u trenutku dok je pokušavao da preleti preko Lamanša, a on i njegov saputnik Pjer Roman su tako postali prve žrtve vazdušne nesreće.

5. Tomas Midžli, aditivi za gorivo
Američki inženjer i hemičar Tomas Midžli u 51. godini je oboleo do dečje paralize i postao invalid. Razvio je složeni sistem poluga i veza kako bi mogao da se podiže iz kreveta, koji ga je na kraju ubio četiri godine kasnije, kada se slučajno zapleo u kanape svoje naprave i ugušio se. Ipak, u istoriju je ušao i kao čovek koji je izumeo tetraetil-olovo (TEL), aditiv koji se dodaje benzinu, kao i hlorofluorkarbon (CFCs).

6. Marija Kiri, radijum i polonijum
Dobitnica Nobelove nagrade iz oblasti hemije izumela je proces ilozacije radijuma nakon što je zajedno sa suprugom otkrila radioaktivne elemente radijum i polonijum. Slavna naučnica umrla je od aplastične anemije, što je bila posledica dugotrajnom izlaganju jonizujućoj radijaciji tokom eksperimenata. U vreme kada se Kirijeva bavila naučnim radom, posledice radijacije na ljude nisu u potpunosti bile istražene.

7. Džejms Daglas, giljotina
Bio je poslednji od četiri regenta Škotske tokom vladavine kralja Džejmsa VI, a proslavio se nakon što je dobio rat sa pobunjenicima koji su podržavali prognanu kraljicu, čuvenu Meri Stjuart. Kada je iz Engleske doneo jednu posebnu vrstu giljotine, koju je malo modifikovao, nije mogao ni da nasluti da će ona poseći i njegovu glavu 1581. godine.

8. Valerijan Abakovski, aerovagon
Letonski inovator kontruisao je takozvani aerovagon, eksperimentalni vagon koji je koristio motor aviona i propeler, a njegova namena je bila da se njime prevoze sovjetski državnici.

U julu 1921. grupa koju je predvodio Fjodor Sergejev krenula je ovim vozilom od Moskve ka Tuli kako bi ga testirali. Iako su uspešno stigli u Tulu, na povratku u Moskvu vozilo je pri velikoj brzini ispalo iz šina, a svi putnici su nastradali, uključujući i Abakovskog.

9. Žozef- Ignas Gijotin, giljotina
Iako nije izumeo giljotinu, njegovo ime je postalo sinonim za ovu spravu kojom se kroz vekove obavljala egzekucija. Gijotin je bio francuski lekar koji je 1789. godine predložio da se pri izvršenju smrtnih kazni koristi sprava koja osuđenicima odseca glave. I dok jedni izvori tvrde da je na kraju svog života i sam postao žrtva giljotine, drugi pak ističu da je u pitanju narodna legenda, te da je umro prirodnom smrću. Zbog sramote što se porodično ime vezuje za tako strašnu spravu, Gijotinova familija tražila je od vlade da promeni ime giljotine.

10. Van Hu, prvi astronaut
Kineski zvaničnik iz 16. veka bio je, po svemu sudeći, čovek ispred svog vremena u želji da dosegne zvezde, te je tako pokušao samoga sebe da lansira u svemir, i to sedeći u stolici za koju je privezao 47 malih raketa. Rakete su, naravno, eksplodirale pri paljenju, a nakon eksplozije nije ostalo ništa ni od Vana Hua a ni od stolice. Tako se neuspešno završio njegov pokušaj da postane prvi astronaut. Kosmička pravda ipak je postignuta kada je jedan od kratera na Mesecu dobio ime upravo po ovom službeniku čuvene dinastije Ming.


Samo registrovani korisnici mogu upisivati komentare.

|