Pocetna » Nauka


Kloniranjem ljudskih ćelija do novih terapija



loading...

  Ocenite članak: 0
pregleda: 187
Dodao/la: Gale
datum: 2014-04-19

Slike iz Kloniranjem ljudskih ćelija do novih terapija Slike iz Kloniranjem ljudskih ćelija do novih terapija


Naučnici su korak bliže stvaranju matičnih ćelija koje savršeno odgovaraju DNK pacijenta.

Napredak, opisan u onlajn verziji žurnala "Cell Stem Cell", je prvo "terapeutsko kloniranje" ćelija ljudi.

Tehnički opisano kao transfer jezgra somatskih ćelija, terapeutsko kloniranje podrazumeva proizvođenje embrionalnih ćelija genetski identičnih donoru, obično u svrhu korišćenja ćelija u lečenju bolesti.



Međutim, transfer jezgra takođe je i prvi korak u reproduktivnom kloniranju ili proizvođenju genetskih duplikata čoveka, tehnici koja izaziva kontroverze još od kloniranja ovce Doli 1997.

Ujedinjene nacije su 2005. pozvale sve zemlje da zabrane kloniranje, ali Južna Koreja očigledno to nije učinila. Naime, najnovije istraživanje finansirala je, osim jedne fondacije i vlada te zemlje.

Druge laboratorije potvrđuju da to može biti značajan pomak, budući da će se mnoge bolesti u budućnosti lečiti matičnim ćelijama.

Matične ćelije koje savršeno odgovaraju pacijentu mogle bi biti stvorene i od starih ćelija, bez potrebe za stvaranjem embriona.

Iako to zvuči moguće, daleko je od jednostavnog: od 39 pokušaja, naučnici su stvorili matične ćelije samo jednom za svakog donora.

Studiju je predvodio Jang Gi Čang sa Istraživačkog instituta za matične ćelije u Los Anđelesu.

U terapeutskom kloniranju naučnici koriste elektricitet kako bi spojili odraslu ćeliju (obično ćeliju kože) sa jajnom ćelijom kojoj je uklonjen DNK.



Jajna ćelija se za pet do šest dana razvija u embrion u obliku šuplje lopte.

Unutrašnje ćelije su "pluripotentne", odnosno imaju moć da postanu bilo koje ćelije ljudskog organizma.

Kada bi takav embrion bio presađen u matericu, mogao bi se pretvoriti u klon donora DNK.

"Bez regulative u ovoj oblasti, takvi embrioni mogli bi biti korišteni za reproduktivno kloniranje ljudi, iako bi to bilo nebezbedno i grozno neetično", rekao je dr Robert Lanza, naučnik biotehnološke firme Advanced Cell Technology iz Masačusetsa i jedan od autora nove studije.

Cilj je da se ove embrionalne matične ćelije razviju u laboratorijskim posudama i pretvore u specijalizovane ćelije u svrhu lečenja donora od određenih bolesti poput Parkinsonove, srčanih oboljenja, multiple skleroze ili dijabetesa tipa 1.

Pošto su ćelije genetski identične donorovim, imuni sistem ih ne bi odbacivao.

Uprkos tome što naučnici na ovom polju rade 15 godina, pre ove studije su samo jednom uspeli da proizvedu matične ćelije ovom tehnikom i to pre godinu dana.

Ovog puta stvorena su dva zdrava embriona, po jedan od svakog donora starosti 35 i 75 godina.

Međutim, zbog kompleksne tehnike i slabe uspešnosti ove procedure, Lanza kaže da bi ovakve terapije mogli da dobiju samo izuzetno imućni ljudi.

Velika prepreka u proizvodnji matičnih ćelija koje savršeno odgovaraju pacijentu je i to što svega nekolicina žena želi da donira jajne ćelije, budući da to može biti veoma bolan proces.


IZVOR


Samo registrovani korisnici mogu upisivati komentare.

|