|
Lobanja zbog koje je Argentina „na nogama“
|
Ocenite članak: 0
|
|
 pregleda: | 1128 | | Dodao/la: | Gale | | datum: | 2014-07-02 |
|
Argentinski paleontolozi u Patagoniji tragaju za lobanjom najvećeg do sada nađenog dinosaura, čija je veličina bila kao 14 slonova.
Naučnici Muzeja paleontologije „Eđidio Peruljo“ iz Treleva koji su otkrili fosilizovane kosti tog biljoždera težine 80 tona, upustili su se u ogroman posao.
„Posle samo 30 odsto iskopavanja, već imamo 200 fosilnih ostataka, a preostaju nam još dve do tri godine rada. Nadamo se da ćemo naći lobanju, ili bar njen deo“, kaže Hose Luis Karbaljido, istraživač u Nacionalnom naučno-istraživačkom savetu i šef tima koji je pre tri godine otkrio ostatke tog sauropoda.
Od prošlog vikenda, posetioci muzeja u Trelevu, 260 kilometara od mesta Fleča gde su otkrivene fosilizovane kosti dinosaura, može da vidi koliko su one impozantne.
Butna kost dugačka 2,4 metra, prečnika stabla drveta, naročito privlači radoznale koji se slikaju kraj nje.
Životinja s dugim vratom i repom trebalo bi da je bila dugačka 40 metara, kažu stručnjaci.
„Mi radimo sporo, zanatski“, kaže jedan od istraživača, dodajući da to podrazumeva korišćenje samo špahtli, metlica i četki, bez sonara i druge moderne tehnologije.
Paleontolozi planiraju da nastave rad u septembru, kada na južnu hemisferu stigne proleće. Paleontolog Alehandro Otero kaže da iz glave dinosaura imaju samo jedan ostatak – zub. Vrat još nemaju, ali imaju deo kosti repa. On računa da je lobanja bila dugačka bar metar.
Na istom mestu, nedaleko od ostataka sedam biljoždera, nađeno je 70 zuba dinosaura-mesoždera, kao i fosilizovana stabla i lišće.
„To će nam omogućiti da rekonstruišemo životnu sredinu i eko-sistem u kojem su dinosauri živeli“, navodi Otero i dodaje da je to „srećno iznenađenje“.
Za prehranu biljoždera od 80 tona bila je neophodna bujna vegetacija koja brzo raste, kaže Otero i ukazuje da je Patagonija sada ogromna pustinjska ravnica između Anda i Atlantika.
„Fosili su nađeni na tri dubine, a svaki nivo odgovara jednom vremenu. Jasno da oni nisu uginuli svi zajedno, već u razmacima od nekoliko meseci ili godina“, ističe Hose Luis Karbaljido.
A zašto su dinosauri tu uginuli, nije jasno. Pretpostavke su različite: to im je bilo „groblje“, jer postoje samo kosti odraslih i bolesnih sauropoda koji su se možda osamili, ili su se možda zbog težine zaglibili u mekom tlu.
Kada se kosti iskopaju, javlja se pitanje prevoza – čekaju se građevinski kran i kamion, a iskopine se do muzeja u Trelevu prevoze u izlivenom gipsanom „sarkofagu“.
Najveći dinosaur na svetu još nije „kršten“, a poneće ime porodice Mejo, na čijem je imanju pronađen.
IZVOR
| |
