Pocetna » Zanimljivosti


Lov na „veštice“ u punom jeku



loading...

  Ocenite članak: 0
pregleda: 203
Dodao/la: Gale
datum: 2014-06-25

Slike iz Lov na „veštice“ u punom jeku


Na Papui Novoj Gvineji sve više osoba postaju žrtve lova na „veštice“. Zato Ujedinjene nacije traže od vlade te zemlje da konačno preduzme konkretne korake kako bi se ukinula ta praksa.

Na Papui Novoj Gvineji povećava se broj zločina i kriminalnih prestupa povezanih s takozvanom crnom magijom, „vešticama“ i čarobnjaštvom. Žrtve su najčešće neudate žene ili one koje žive same. Prema navodima organizacija za ljudska prava, njih često osuđuju da su „veštice“ i kao takve su izložene mučenjima, pa čak i ubistvima. U jednom od izveštaja tih organizacija navodi se primer 20-godišnje Kepari Lenijate koja je u februaru prošle godine u prisustvu čitave gomile ljudi, živa spaljena. Počinioci su bili članovi porodice dečaka koji je preminuo od posledica neke bolesti. Ali oni koji su ženu spalili bili su uvereni da je za njegovu smrt odgovorna ona jer ga je – „začarala“ i tako usmrtila, piše Dojče vele.



Do sada je „veštičarenje“ na Papui Novoj Gvineji bilo zakonom zabranjeno. Vlada je doduše nedavno ukinula taj (ionako nepotreban) zakon, ali to samo po sebi, prema mišljenju Signe Poulsen, savetnice UN za ljudska prava, nije dovoljno. Ona zato traži od vlade u Port Moresbiju da odlučnije krene u borbu protiv progona „veštica“ te da počinioce počne da kažnjava.

DV: Koliko je na Papui Novoj Gvineji rašireno verovanje u „veštice“ i čarobnjaštvo?

Signe Poulsen: Verovanje u magiju i čarobnjaštvo veoma je rašireno, kako u selima tako i u gradovima. Postoje razlike u raznim područjima, a ponekad dolazi do nasilnih akcija protiv osoba koje se sumnjiče da su veštice ili vešci. Žrtve su najčešće žene ili devojčice, ali u nekim krajevima to mogu biti i muškarci.

Kada nekog počinju da optužuju za „veštičarenje“?

To se često događa kada se u nekom selu neko odjednom razboli ili umre. Ali uzrok mogu biti i socijalni stresovi, promene, siromaštvo, nejednaki razvoj ili sukobi i svađe oko zemlje. Sve to može da igra ulogu.

Koliko često dolazi do doista smrtnih slučajeva zbog navodnog „veštičarenja“?

Za sada o tome nemamo statističke podatke, ali lokalni mediji su ove godine izveštavali o nekoliko takvih slučajeva.

Ko su žrtve?

Najčešće su žrtve napada ili ubistva žene. Ponekad se počinioci okreću i protiv članova porodica „osumnjičenih“ kao što su bračni partneri ili deca, ukoliko oni pokušaju da spasu navodnu „vešticu“ ili „vešca“.

Ko donosi „presude o smrtnim kaznama“?

U nekim slučajevima situacija eskalira toliko da do ubistva dođe i bez „presude“. Ponekad se pozivaju svedoci da bi identifikovali „vešticu“. Postoje izveštaji u kojima se navodi da su šefovi zajednica ili članovi porodica iznenada preminulih bili uključeni u ubistva. U nekim pak najnovijim slučajevima, kao na primer u slučaju 20-godišnje Kepar Lenijate – u ubistvu je učestvovala gomila ljudi.

Šta je vlada po tom pitanju do sada preduzela?

Ima znakova da je vlada u Port Moresbiju ozbiljno zainteresovana za suočavanje s tim problemom. U maju 2013. vlada je najpre ukinula zakon o „veštičarenju“ koji je donesen 1971. i na osnovu kojeg je vršeno nasilje nad navodnim „vešticama“. Vlada je tu praksu proglasila kriminalnom i za žrtve predvidela isplaćivanje odštete. Osim toga, vlada je uvela i smrtnu kaznu za počinioce, odnosno, za one koji su usmrtili nekoga zbog navodnog „veštičarenja“. Ali Visoka komisija za ljudska prava UN smrtnu kaznu ne smatra efikasnom merom. Mi smatramo da bi hapšenje i temeljna istraga u nekom sudskom procesu bio bolji način zastrašivanja potencijalnih počinilaca. Na lokalnom nivou i u civilnom društvu, policija, saradnici u javnim ustanovama, sudije, lekari i medicinsko osoblje već nekoliko puta su vrlo efikasno sarađivali. Prošlih sedmica obavili su savetovanja vlade i podstakli multidisciplinarni proces koji bi trebalo da smanji tu vrstu nasilja i zaštiti žrtve.

Uprkos svemu tome nasilje se i dalje povećava. Šta još nedostaje?

Još postoji čitav niz izazova. Mnogi počinioci ne pozivaju se na odgovornost. Policiji nedostaje oprema i osoblje da bi napade na navodne veštice mogli da zaustave. Neki javljaju da i sami pripadnici policije učestvuju u nasilju. Često istrage nisu jednostavne, s obzirom na to da se žrtve i svedoci boje i ne žele da daju izjavu. Na Papui Novoj Gvineji ne postoji program za zaštitu svedoka i žrtava.

Šta bi trebalo preduzeti da bi se zaustavila ta praksa nasilja?

Da bi bio efikasan, program mora da bude sveobuhvatan. Oni koji sami posežu za nasiljem ili podstiču druge na nasilje protiv navodnih „veštica“ i „čarobnjaka“ ne smeju više da prolaze nekažnjeno. Takvi prestupi moraju se odmah istražiti, a počinioci u pravednom sudskom procesu moraju biti kažnjeni. Morao bi da postoji i program zaštite svedoka i žrtava kako bi taj program i mere zaista efikasno mogli da se sprovedu u delo. Osim toga, Papua Nova Gvineja mora da dobije širok program obrazovanja na području ljudskih prava i mirovne politike, kao i školovanje vođa zajednica kao i osoba koje rade u zdravstvu, pravosuđu, školstvu i policiji.

Signe Poulsen živi na Papui Novoj Gvineji, gde radi kao savetnica Ujedinjenih nacija za ljudska prava.


IZVOR


Samo registrovani korisnici mogu upisivati komentare.

|