Pocetna » Nauka


Mihajlo Pupin dobija spomenik u Beogradu



loading...

  Ocenite članak: 0
pregleda: 625
Dodao/la: Gale
datum: 2014-12-16

Slike iz Mihajlo Pupin dobija spomenik u Beogradu Slike iz Mihajlo Pupin dobija spomenik u Beogradu Slike iz Mihajlo Pupin dobija spomenik u Beogradu Slike iz Mihajlo Pupin dobija spomenik u Beogradu


U Beogradu bi naredne godine trebalo da bude podignuto nekoliko spomenika, među kojima su spomenici velikom naučniku Mihajlu Pupinu i dobrotvorki Diani Budisavljević, odlučila je danas Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica.

Kako je saopštila Gradska uprava, Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica usvojila je inicijative za podizanje nekoliko spomenika u gradu.


Promenio je svet pomerajući lične granice i granice nauke

Tako će Beograd u 2015. godini dobiti spomenik velikoj dobrotvorki Diani Budisavljević, Austrijanki koja je tokom Drugog svetskog rata spasila više od 12.000 srpske dece iz ustaških logora, kao i spomenik naučniku, pronalazaču i velikom rodoljubu Mihajlu Pupinu.

Zahvaljujući inicijativi grupe građana, naselje Filmski grad na opštini Čukarica, uskoro će krasiti spomenik najmlađem oficiru Prvog svetskog rata Momčilu Gavriću.

Na predlog građana sa Novog Beograda, u Paviljonima će biti podignuta bista slikara i duhovnog vođe omladine tog kraja Pavla Nikitovića Nike.

Na sednici je doneta odluka i da jedna ulica u Beogradu ponese naziv po Mladenu Sekuliću - Karlu Maldenu, američkom glumcu srpskog porekla, koji će u glavnom gradu dobiti i spomenik.

Usvojene su i odluke o postavljanju spomen-ploče, biste i dodeli naziva ulicama u Beogradu po akademicima Mihailu Markoviću i Nikoli Miloševiću.

Komisija je, kako je saopšteno, raspravljala i o predlozima za promenu naziva ulica i postavljanju spomen-obeležja drugih naučnika i istaknutih ličnosti koji su zadužili Grad i Republiku, pa je upućen poziv svim građanima da dostave predloge koje će Komisija razmotriti.

Predsednica Komisije Jasmina Mitrović Marić zahvalila je građanima koji su podneli inicijative, rekavši da je zadivljena njihovom energijom i ljubavlju prema Beogradu.

"Obaveza grada i države je da neguje kulturu sećanja. Zalagaćemo se da se radom Komisije odužimo precima, koji su bili primer čojstva za sve građane ove zemlje", rekla je Mitrović Marić.

Sednici Komisije prisustvovala je i zamenica predsednika Skupštine grada Andrea Radulović, kao i građani koji su podneli predloge za promenu naziva ulica ili podizanje spomenika u Beogradu.

Ukratko o Mihajlu Pupinu:


Portret Mihajla Pupina - slika Paje Jovanovića

Mihajlo Idvorski Pupin (Idvor, 9. oktobar 1854 — Njujork, 12. mart 1935) bio je srpski naučnik, pronalazač, profesor na Univerzitetu Kolumbija, nosilac jugoslovenskog odlikovanja Beli orao Prvog reda i počasni konzul Srbije u SAD. Bio je i jedan od osnivača i dugogodišnji predsednik Srpskog narodnog saveza u Americi. Takođe je dobio i Pulicerovu nagradu (1924) za autobiografsko delo „Od pašnjaka do naučenjaka.“

Mihajlo Pupin je tokom svog naučnog i eksperimetalnog rada dao značajne zaključke važne za polja višestruke telegrafije, bežične telegrafije i telefonije, potom rentgenologije, a ima i velikih zasluga za razvoj elektrotehnike. Takođe je zaslužan i za pronalazak Pupinovih kalemova.

Dobitnik je mnogih naučnih nagrada i medalja, bio je član Američke akademije nauka, Srpske kraljevske akademije i počasni doktor 18 univerziteta.


Pupinova skica indukcionih kalemova

Mihajlo Pupin je rođen 9. oktobra 1854. godine, po gregorijanskom kalendaru, ili 27. septembra 1854. godine po julijanskom kalendaru, u selu Idvor (danas u opštini Kovačica) u Banatu (tada Austrijsko carstvo, danas Srbija). Otac mu se zvao Konstantin, a majka Olimpijada. Po odlasku u Ameriku, dodao je svom prezimenu i reč „Idvorski“ (engl. Michael Idvorsky Pupin), čime je naglasio svoje poreklo. Imao je četvoricu braće i pet sestara.

Pupin se 1888. godine oženio Amerikankom Sarom Katarinom Džekson iz Njujorka sa kojom je imao ćerku Barbaru. U braku su bili samo 8 godina kada je ona preminula nakon teške upale pluća.

Celoga života pamtio je reči svoje majke koje navodi u svom autobiografskom delu:

„Dete moje, ako želiš da pođeš u svet, o kome si toliko slušao na našim poselima, moraš imati još jedan par očiju — oči za čitanje i pisanje. U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš. Znanje, to su zlatne Dete moje, ako želiš da pođeš u svet, o kome si toliko slušao na našim poselima, moraš imati još jedan par očiju — oči za čitanje i pisanje. U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš. Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnosti pun večne slave.”


Grobno mesto na kome je sahranjen

Preminuo je 12. marta 1935. godine u Njujorku i sahranjen je na groblju Vudlon (engl. Woodlawn) u Bronksu.


IZVOR


Samo registrovani korisnici mogu upisivati komentare.

|