Pocetna » Zanimljivosti


Najokoreliji vojnik svih vremena: Neverovatna lekcija iz istorije



loading...

  Ocenite članak: 0
pregleda: 285
Dodao/la: Gale
datum: 2013-07-19

Slike iz Najokoreliji vojnik svih vremena: Neverovatna lekcija iz istorije Slike iz Najokoreliji vojnik svih vremena: Neverovatna lekcija iz istorije Slike iz Najokoreliji vojnik svih vremena: Neverovatna lekcija iz istorije


Da li je ser Adrijan Pol Gislan Karton de Viar najokoreliji vojnik svih vremena? Biografija mu je baš takva: ratovao je u tri rata, bio pogođen u lice, glavu, stomak, nožni zglob, nogu, kuk i uvo; pobegao je iz ratnog logora i sam sebi odgrizao prste pošto su lekari odbili da mu ih amputiraju.

Najfascinantnija biografija na Internetu: Ser Adrijan Pol Gislan Karton de Viar je u napadu na neprijateljsko utvrđenje ranjen u lice i izgubio je levo oko, zbog čega je nosio crni povez do kraja života

Životna priča ser Adrijana možda više liče na priču o Terminatoru, ali neverovatno herojstvo ovog general-potpukovnika je u potpunosti istinito.

Korisnici Tvitera ocenili su kao najbolje Vikipedijine stranice upravo one o koje govore o njemu, verovatno i zbog toga što je njegov život bio sve samo ne dosadan. Jedan korisnik tvitera napisao je: "Adrijan Karton de Viar bio je apsolutni lepak za nezgode", dok je drugi dodao: "Biografija Adrijana de Viara je najmuževnija biografija svih vremena."

Vojni dosije o ovom izuzetnom vojniku objavljen je prvi put u novembru prošle godine.

Godine 1915. izgubio je levu ruku kada ga je pogodio šrapnel, ali je pre toga sam sebi otkinuo nekoliko prstiju

Rođen 1880. godine u bogatoj belgijskoj porodici, studirao je prava na Oksfordu, ali je 1899. godine prekinuo studije i otišao za Južnu Afriku. Pod lažnim imenom prijavio se u britansku vojsku i borio se u Drugom burskom ratu (1899-1902).

Bio je ranjen u stomak i bedra i kao invalid poslat kući. U Prvom svetskom ratu bio je na ratištu u istočnoj Africi u Somaliji, gde je učestvovao u gušenju pobune pristalica Mohameda bin Abdulaha. U napadu na neprijateljsko utvrđenje ranjen je u lice i izgubio je levo oko, zbog čega je nosio crni povez do kraja života.

Potom je poslat na zapadni front gde je rukovodio pešadijskim bataljonima. Godine 1915. izgubio je levu ruku kada ga je pogodio šrapnel, ali je pre toga sam sebi otkinuo nekoliko prstiju.

U bici za Somu pogođen je u lobanju i nožni zglob, ali je dobio Viktorijin krst, najveće vojno odlikovanje. Komandujući Osmim bataljonom u La Buaseju bio je ranjen čak osam puta.

O ratu je napisao “uživao sam”: De Viar u Kairu 1943. godine

U svojoj autobiografiji “Srećni Odisej” o ratu 1914-18. g. je napisao: “Zapravo, uživao sam u ratu. Imao sam mnogo loših, a mnogo i lepih trenutaka, puno uzbuđenja i bio sam potpuno ispunjen”.

U periodu između dva rata služio je u Britanskoj vojnoj misiji u Poljskoj, i vratio se kući tek posle Hitlerove invazije na Poljsku, 1939. godine.

Godinu dana kasnije, u svojoj 60. godini, predvodio je operaciju zauzimanja norveškog grada Trondhajma kako bi se zaustavilo napredovanje nemačke vojske, ali je propala kada su uništene linije snabdevanja.

Godine 1941. dok se spremao da preuzme britansku komandu u Jugoslaviji, njegov se srušio u blizini libijske obale. Uspeo je da dopliva do obale, ali je uhvaćen i poslat u radni logor u Italiju.

Odande je pokušao pet puta da pobegne. Prilikom jednog bega, izdržao je na slobodi čitavih osam dana, iako je izgledao vrlo sumnjivo, zbog crnog poveza preko oka i zbog toga što nije znao reč italijanskog.

Oslobođen je 1943. godine, a Vinston Čerčil ga je poslao kao svog specijalnog izaslanika u Kinu. Penzionisao se 1947., a preminuo je 1963., u svojoj 83. godini.


IZVOR


Samo registrovani korisnici mogu upisivati komentare.

|