|
Pripremite se da upoznate Pluton
|
Ocenite članak: 0
|
|
 pregleda: | 1137 | | Dodao/la: | Gale | | datum: | 2014-07-15 |
|
Za godinu dana, patuljasta planeta Pluton, dobiće prvog posetioca napravljenog ljudskom rukom.
Misija The New Horizons koja je pokrenuta 2006. trebalo bi da bude najbliže Plutonu 14. jula 2015.
Trenutno je Pluton uglavnom poznat kao objekat u Sunčevom sistemu koji je bio klasifikovan kao planeta dugo vremena.
Naučnici su ga proučavali još od otkrića 1930. ali do danas su o njemu poznati samo osnovni podaci. Međutim, kada New Horizons prođe pored Plutona sa svojom kolekcijom visokotehnoloških instrumenata, znaćemo mnogo više o ovom majušnom svetu.
"Sve što znamo o Plutonu naučili smo posmatrajući ga sa udaljenosti od više milijardi kilometara", kaže planetolog Alan Stern Sautvest istraživačkog instituta i glavni istraživač misije.
Šta, dakle, trenutno znamo o Plutonu i koliko se to može promeniti za godinu dana?
Pluton se nalazi oko sedam milijardi kilometara od Zemlje. Tamo je sunčeva svetlost oko 1.00 puta slabija nego na Zemlji, a temperatura dostiže 228 stepeni Celzijusa ispod nule.
Poput Urana, osa oko koje se okreće Pluton bliža je mestu na kom se kod drugih planeta nalazi ekvator. Niko ne zna zašto je to tako, ali neki naučnici smatraju da ga je pre više milijardi godina udario veliki asteroid.
Pluton ima prečnik od svega 1.200 kilometara, pa je za trećinu manji od našeg Meseca. To je drugi najveći poznati objekat u Kojperovom pojasu, grupi malih zaleđenih tela izvan orbite Neptuna.
Njegova površina je gotovo u potpunosti sačinjena od azotnog leda i ima izuzetno tanku atmosferu sačinjenu od azota, metana i ugljen dioksida.
Vazdušni pritisak je ovde gotovo 10.000 puta manji od pritiska na površini Zemlje.
Pluton ima pet satelita: najveći je Haron, prvi put primećen 1978. i gotovo upola manji od Plutona. On se okreće toliko blizu svog "roditelja" da čini sistem sličniji binarnom sistemu zvezda, nego planeti i mesecu.
Haron je uglavnom prekriven vodenim ledom, a postoje i neki dokazi da na njemu ima aktivnih gejzira. Astronomi su otkrili još dva manja Plutonova meseca 2005. i nazvali ih Niks i Hidra. Četvrti i peti, Kerber i Stiks, otkriveni su 2011. i 2012.
Osim ovih osnovnih činjenica, malo toga se zna o Plutonu, pa čak ni njegov izgled.
Zanimljivo je da imamo "krupne kadrove" gotovo svih drugih većih objekata u Sunčevom sistemu, a najbolje što imamo od Plutona je nekoliko zamućenih piksela sa Hubblea.
Naučnici su uspeli da mapiraju tamna i svetla područja na njegovoj površini, ali detalji su i dalje terra incognita.
Od januara 2015. New Horizons misija će prolaziti pored linije koju Stern naziva BTH (better than Hubble, u prevodu "bolje od Hubblea".
Letelica će početi da šalje fotografije planetoida, bolje od bilo kojih koje smo do sada imali. Stern smatra da će istraživači možda biti iznenađeni onim što će videti na Plutonu, a možda će biti otkriven i neki novi mesec.
Neposredno pre susreta sa ovim planetoidom, New Horizons će pratiti njegovu rotaciju oko ose, koja traje oko 6,4 dana na Zemlji i mapirati najveći deo površine.
Sonda bi trebalo da zabeleži i moguće kratere nastale usled mogućeg udara asteroida u prošlosti.
Posle te faze misije, New Horizon će slati još detaljnije fotografije iz različitih uglova koje će naučnicima omogućiti da naprave 3D prikaz planete.
Šta bi New Horizons mogao da otkrije?
Niko ne može tvrditi sa sigurnošću, ali jedna od najzanimljivijih mogućnosti je da Pluton ima tanki prsten, sličan onim koji okružuju Saturn i Neptun.
Osim toga, biće napravljene detaljne mape Harona, ali ne i drugih meseca, iako je moguće da će biti i njihovih fotografija.
Zatim će pokušati da napravi "noćne" fotografije. Pošto je Haron mnogo reflektivniji od našeg satelita, nudi gotovo istu količinu svetlosti noću na Plutonu, kao Mesec Zemlji, uprkos tome što je sunčeva svetlost ovde tako slaba.
"Ako to uspe, biće spektakularno", kaže Stern.
Poseta New Horizon sonde Plutonu transformisaće znanje o ovom planetoidu za samo nekoliko nedelja, a trebaće verovatno mnogo više vremena da se svi dobijeni podaci analiziraju.
"Jedino što bi moglo da iznenadi naučnike, je da na Plutonu nema iznenađenja", kaže Stern.
Kad napusti Plutonov sistem, sonda će poći ka novoj destinaciji, a tim planira da je pošalje do drugog tela u Kojperovom pojasu, iako još nije odlučeno kom.
Hubble trenutno traži kandidate, čime ćemo dobiti još ceo jedan svet za posmatranje i učenje.
IZVOR
| |
