Pocetna » Zanimljivosti


Saznajte šta svakodnevni stres radi vašem telu



loading...

  Ocenite članak: 0
pregleda: 169
Dodao/la: Gale
datum: 2014-05-27


Ukoliko se već danima osećate loše i nervirate, budite sigurni da se stres, koji vam se nagomilao, neće dobro odraziti na vaše zdravlje. Stoga je vreme da okrenete list i pripazite ne sebe

Mnogi ljudi su ovih dana pod stresom, što jer ih je direktno ugrozila situacija oko poplava, što jer gledaju užasne slike uništenih gradova, kuća, porodica koje su ostale bez svojih voljenih i domova. Ipak, nervoza i loše raspoloženje nikada nisu dobri za čoveko zdravlje, a naročito ne onda kada traju danima.

Pa ukoliko makar na tren uspete da skrenete misli i zaboravite, učinićete mnogo za sebe i svoje telo!

Evo na koji način se sve stres odražava na vas:

Problemi sa grlom

Ispucao, pomalo kreštavi glas neposredna je reakcija na stresne situacije. Kada se pojavi osećaj teskobe, tečnosti se premeštaju na važnije delove tela, što pak uzrokuje grčeve u mišićima grla. To rezultira stezanjem, čineći grlo suvim i otežavajući gutanje.

Reakcije jetre

Kada telo prolazi kroz stres i anksioznost, nadbubrežni sistem proizvodi prekomerne količine hormona stresa kortizola. Ta proizvodnja hormona navodi jetru na proizvodnju veće količine glukoze, šećera u krvi visoke energije koji pokreće reakciju “borba ili beg”. Kod većine ljudi dodatni šećer u krvi može jednostavno da se resorbuje bez stvarne štete. Međutim, oni koji imaju rizik od dijabetesa mogu da pate od zdravstvenih problema.

Kožne reakcije

Hladan znoj ili topli crveni obrazi spoljašni su znak neposrednog stresa – i to sve zbog promene u protoku krvi. Kada patimo od anksioznosti, javlja se reakcija “borba ili beg”, koja tera više krvi u mišiće. To može biti vrlo korisno, ako je to potrebno. Međutim, dugoročno, preterano izlaganje ovoj reakciji, može da uzrokuje brže starenje kože. Druge kožne reakcije uključuju znojenje pa čak povećanje histamina, što pak može da dovede do oticanja kože. Prema istraživanju Univerzitetu Merilend, jak stres i anksioznost takođe mogu da izazovu pojavu ekcema.

Aktivna slezina

Anksioznost ne samo da utiče na očigledne organe kao što je mozak i srce, već utiče na interne funkcije poput slezine i krvnih ćelija. Kako bi se distribuiralo više kiseonika u telo koje je iscrpljeno stresnim situacijama, slezina ispušta dodatne crvene i bele krvne ćelije. Protok krvi takođe se povećava za 300 do 400 odsto.

Napeti mišići

Kada se osećate anksiozno, telo se prirodno steže stvarajući pritisak na velike mišićne grupe. Hroničan stres i anksioznost mogu da pogoršaju tu napetost, što može da dovede do glavobolje, ukočenih ramena, bola u vratu, pa čak i migrene. Ljudi koji su stalno pod stresom takođe imaju veći rizik od poremećaja mišićno-koštanog sistema.

Nakon nekog vremena, hroničan stres može da ima uticaj na:

Srce

Anksioznost i hronični stres povećavaju rizik od kardiovaskularnih problema zbog stalne povećane brzine rada srca, povišenog krvnog pritiska i prevelike izloženosti kortizolu. Dugoročna izloženost stresu može da dovede do povišenog krvnog pritiska, aritmije i povećanog rizika za srčani ili moždani udar.

Pluća

Istraživanja su pokazala da postoji povezanost između onih koji pate od anksioznih poremećaja i astme. Ljudi koji pate od astme takođe su skloniji napadima panike. Prema istraživanjima, takođe je moguća veza između anksioznosti, astme i njenih efekata na ravnotežu u telu.

Mozak

Hroničan stres i anksioznost mogu da utiču na područja u mozgu koji utiču na dugoročnu memoriju, kratkoročno pamćenje i proizvodnju hormona, što pak može da dovede do neravnoteže. Osim toga, hroničan stres neprestano može da aktivira nervni sistem koji može da utiče i na druge sisteme u telu, što izaziva psihološke reakcije poput umora.

Ljudi koji pate od stresa takođe mogu da imaju problema sa spavanjem, jer im mozak okupiraju zabrinjavajuće misli. Međutim, nedostatak sna takođe može da utiče na lošu koncentraciju i učinak idućeg dana.

Imuni sistem. Izloženost stresu može da se negativno odrazi na imuni sistem, a kada je pod dugoročnim stresom, telo je manje otporno, lakše se zarazi prehladom te je osetljivije na infekcije i upale.

Želudac

Kada je telo dugoročno pod stresom, poremeti se varenje hrane. Hroničan i ekstreman stres takođe može da ima dugoročne efekte na creva i vrstu nutrijenata koji se apsorbuju, što uzrokuje refluks, nadutost, dijareju, a ponekad čak i gubitak kontrole nad crevima.

Dugoročan stres i anksioznost mogu da promene metabolizam tela, što može da dovede do debljanja, a možda i gojaznosti. Jedno je istraživanje pokazalo da stalno oslobađanje kortizola u krvi može da smanji osetljivost na insulin, a druga nedavna istraživanja takođe su otkrila povezanost između odraslih osoba koje pate od anksioznosti i čira želuca.


IZVOR


Samo registrovani korisnici mogu upisivati komentare.

|