 | |  |
|
Srbija zemlja divova
|
Ocenite članak: 1
|
|
 pregleda: | 897 | | Dodao/la: | katy02 | | datum: | 2012-06-15 |
|
Groblje mamuta, otkriveno u Viminacijumu, potvrđuje da je na ovom prostoru u preistoriji bujao život. Kraj obala Panonskog mora živeli su mamuti, mastodonti, sabljozubi tigrovi i nosorozi.
Otkriće groblja mamuta na arheološkom lokalitetu Viminacijum, u Starom Kostolcu, izazvalo je svetsku senzaciju i podsetilo da je Srbija i u preistoriji bila pozornica neverovatnih događaja. Prirodnjaci podsećaju da je nekim čudom naš prostor čak i za vreme ledenog doba ostao topla zona u kojoj je život bujao, a da je, posle otopljavanja, Srbija postala najveća magistrala živog sveta koji se širio ka severu i zapadu Evrope, pišu Novosti.
„Naše tle otkriva malo poznatu priču i o preistoriji i o istoriji sveta“, kaže profesor dr Miomir Korać, direktor arheološkog projekta Viminacijum.
Ovde su vladali drugačiji klimatski i geološki uslovi, neuporedivi s onima u severozapadnoj Evropi. Zato ovde imamo i groblje mamuta i procvat najstarije ljudske civilizacije u Lepenskom viru i Vinči. Izuzetan „genetski kod“ ovog tla je dao i 17 rimskih imperatora - četvrtinu broja svih vladara svetskog carstva!
„Srbija se nalazi u delu Evrope gde su se dešavale izuzetno česte i snažne geološke promene u poslednjih od 60 do 70 miliona godina. Ovde su se dešavale snažne tektonske promene tokom desetina miliona godina koje su izazivale smene živog sveta.“, objašnjava Miodrag Jovanović, stručnjak za preistoriju Prirodnjačkog muzeja u Beogradu.
Milionima godina praokean Tetis je naizmenično potapao Balkan i povlačio se sa njega, a ostrva su se izdizala i tonula, zajedno sa živim svetom. Srbija je, objašnjavaju prirodnjaci, najduži deo svoje preistorije provela ili ispod mora, ili kao priobalna tropska zemlja. To objašnjava zašto su na beogradskoj Slaviji pronalaženi ostaci prakitova i ajkula.
„Na zapadu Srbije pronađeni su organizmi koji su živeli na morskom dnu, stari od 400 do 500 miliona godina“, kaže Jovanović.
U zemljotresima neopisivih razmera, pre oko 160 miliona godina, delovi Balkana prvi put su provirili iznad nivoa mora. Planinski vrhovi štrčali su iz pučine kao arhipelazi ostrva, na kojima se razvijao kopneni život. Na Staroj planini, pokazuju tragovi, živeli su dinosaurusi, a kraj obala okeana, u Šumadiji i Pomoravlju, mnogobrojni gigantski krokodili, čiji su ostaci nalaženi u kopovima Popovca, kraj Paraćina.
Međutim, tektonski poremećaji ubrzo su Srbiju ponovo zadugo vratili pod morske talase praokeana. Sudbinski preokret za ovaj deo sveta bilo je podvlačenje afričke kontinentalne ploče ispod evropske, koja se zbog toga zgužvala kao hartija. Tako je stvoren lanac velikih venačnih planina, prvo Alpa, na koje su se nadovezali Dinaridi i Karpati. Planinska barijera podelila je praokean na dva dela, a njegova južna polovina Paratetis prekrivao je delimično Srbiju.
„Panonsko more, koje je pokrivalo veliki deo Srbije, čitavih 12 miliona godina povlačilo se koritom Dunava, a potpuno je nestalo tek pre oko pet miliona godina, ističući kroz Đerdap“, kaže Zoran Marković iz Prirodnjačkog muzeja.
Seoba životinja u toplije krajeve počela je pre oko 8 miliona godina, kad je stvorena kopnena veza Mediterana sa severom Afrike.
On naglašava da je sve to vreme kopno Srbije bilo pokriveno tropskim ili suptropskim džunglama i savanama, jer su kolebanja klime bila mala, čak i tokom ledenih doba. Kraj obala nestajućeg mora živele su životinje koje su danas karakteristične za severnu Afriku: mamuti i mastodonti, preci današnjih slonova, lavovi, sabljozubi tigrovi, žirafe, hijene, zebre, nosorozi, majmuni.
„Tokom istraživanja, pronašli smo u centralnoj Srbiji groblja životinja koja su karakteristična i za Malu Aziju i za centralnu Evropu. Otkriće fosila tropskih životinja u Srbiji dokazuje da je balkanski prostor bio spona kontinenata“, zaključuje Marković.
| |
 | |  |
|
