Pocetna » Nauka


Šta nam donosi CERN u budućnosti?



loading...

  Ocenite članak: 0
pregleda: 296
Dodao/la: Gale
datum: 2014-07-02

Slike iz Šta nam donosi CERN u budućnosti?


Na pres konferenciji održanoj u Kopenhagenu, u okviru Euroscience Open Foruma, nekoliko čelnih ljudi iz CERN-a najavilo je puštanje u rad Velikog hadronskog sudarača nakon skoro dve godine, kao i najnovije detalje vezane za Higsov bozon. Na pitanja novinara odgovarali su generalni direktor CERN-a Rolf Hojer i bivša portparolka ATLAS projekta Fabiola Đanoti.

CMS je saopštio nove i veoma bitne karakteristike Higsovog bozona. Božija čestica, kako je neki nazivaju, pronađena je u julu 2012. godine. Higsov bozon, teorijski predviđen još 1964. godine, predstavlja česticu koja materiji daje masu. Ono što su naučnici otkrili pre dve godine je da postoji čestica koja se uklapa u sliku onoga što bi Higsov bozon trebao da predstavlja. Međutim, preostaje da se detaljno prouče njegove karakteristike, jer kako i sami naučnici iz CERN-a kažu: „Nismo još uvek sigurni da li da ga zovemo on, ona ili ono“.



Kako bi se u potpunosti testirala ideja o Higsovom bozonu, neophodno je detektovati raspad Higsovog bozona na druge čestice. Merenja i ATLAS i CMS projekta dala su bitne dokaze da se Higsov bozon direktno raspada na fermione, kao što su kvarkovi i elektroni - čestice koje čine materiju. Ovo je utvrđeno za dve vrste fermiona – “bottom” kvark i “tau” lepton. Merenja su takođe pokazala da se ovo dešava tačno određenom stopom, koju je predvidela teorija Standardnog modela čestica – teorija koja govori o fundamentalnim česticama vidljive materije i interakcijama koje se javljaju između njih.

U poslednjih 18 meseci nismo imali prilike da čujemo previše vesti o LHC-u. Tokom ovog vremena vredno se radilo na njegovom unapređivanju i održavanju. Prema rečima generalnog direktora Rolfa Hojera LHC će ponovo biti pušten u rad u januaru, a prve podatke imaćemo u proleće 2015. godine. “Svakoj mašini je nakon tri godine rada neophodan remont, pa tako i LHC-u. Neophodno je uložiti ovoliko vremena jer se LHC otvara na svakih 20 metara, a podsetimo se da se radi o ukupno 27 kilometara akceleratora. Mnogo toga smo uradili na LHC-u tokom proteklih 18 meseci i praktično je kao nova mašina, koja će nam omogućiti nova otkrića“, dodao je profesor Hojer.

“Početkom godine LHC će početi da radim na skoro duplo većim energijama, što će svakako dovesti do novih, uzbudljivih rezultata”, izjavila je Fabiola Đanoti. “Želeli bismo još bolje da proučimo Higsa, a za to je neophodno da vidimo kako interaguje sa drugim česticama. Dalje proučavanje Higsa nije samo naša obaveza, niti je povezano isključivo sa činjenicom da je drugačiji od svih čestica koje smo do sada otkrili. Neophodno ga je dalje proučavati jer nam otvara vrata ka novoj fizici, koja je neophodna za dobijanje odgovora na mnoga nerešena pitanja koja se tiču našeg univerzuma.”, zaključuje Đanoti.

„LHC nije sagrađen samo da bi proučavao Higsov bozon i tražio odgovor na pitanje zašto materija ima masu, nego i da bi se pozabavio još nekim pitanjima koja su za nas sada veliki znaci pitanja, kao na primer zašto je svemir sačinjen uglavnom od materije, a veoma malo antimaterije, šta to čini tamnu materiju, zašto Higs ima tako malu masu. Takođe znamo da nam je za ovo neophodna nova fizika – problem je gde je nova fizika – da li se nalazi u okviru energija koje LHC može da dostigne, početkom 2015. godine, ili su u pitanju veće enrgije, za koje će biti neophodne nove mašine. Imamo veliku čast da koristimo LHC, kao najmoćniju spravu koju imamo danas i to na najbolji mogući način. A za sve ovo je naravno potrebno dosta vremena, oko 20 godina.“

Samo jedan mali deo svemira čini materija koju poznajemo. Međutim, ono što muči ne samo naučnike u CERN-u, nego i astronome, je preostali sadržaj svemira: oko 95% sadržaja koji ne poznajemo, a koji nazivamo tamna materija i tamna energij. Na pitanje da li će u ovom poduhvatu uspostaviti saradnju i sa astronomima, Fabiola Đanoti odgovara: „Imamo kontakt sa astronomima, međutim mi u CERN-u ne proučavamo tamnu energiju, bar ne direktno, ali ono na šta ćemo sigurno moći da damo veoma bitne odgovore je tamna materija. S druge strane, kako naša saznanja o elementarnim česticama rastu, raste i naše razumevanje svemira.“

Fabiola Ganoti dodaje: „Vrlo jasno smo predvideli kako Higs bozon treba da se ponaša, a svaka devijacija koja se javi u odnosu na ovo potiče od interakcije sa drugim česticama.“


IZVOR


Samo registrovani korisnici mogu upisivati komentare.

|