Pocetna » Sport


Šta sve ne možeš u Londonu kad si Čovek?



loading...

  Ocenite članak: 0
pregleda: 252
Dodao/la: cika_kristijan
datum: 2012-07-30


Od izveštača iz Londona - Prošla su tri dana od početka Olimpijskih igara i vreme je za sumiranje prvih utisaka. London kao grad još nisam stigao da upoznam na ozbiljan način (pitanje je da li ću u tome uopšte i uspeti), ali dok ovo pišem ocena je povoljnija nego u petak, prvog dana takmičenja.

Mog saradnika Jugoslava Vasovića (u svim narednim javljanjima čuvenijem kao Juga) i mene odmah po polasku na validiranje akreditacija pozdravila je kiša. Thank you, pomislio sam. Osećao sam se kao Alisa u zemlji čuda, ali taj "status" me prošao posle 30-ak sati, kada sam izašao iz metroa i zakoračio na teritoriju čuvenog Vimbldona, o kojem ću neki drugi put, kao i o cen(ic)ama.

Da li postoji nešto što me fasciniralo u prestonici Engleske? Nesumnjivo, poštovanje pravila! E, Srbine, pa to je valjda normalno. Jeste, ali, u Britaniji. Nisam mogao da verujem kada su u jednoj ulici, prometnoj za saobraćaj kao Čika Ljubina u centru Beograda, volonteri zaduženi za organizaciju Igara Jugu i mene usmerili sa ulice na trotoar. A, prešli smo samo pet metara, sa namerom sa skratimo put za još toliko. Sorry matori, propisi su propisi...

Još zanimljiviju scenu doživeo je moj cenjeni kolega Aleksandar Miletić iz Politike kada je krenuo iz Olimpijskog parka ka hotelu. Na parkingu gde se nalaze autobusi koji prevoze novinare prešao je "ulicu" dugu metar van improvizovanog pešačkog prelaza, kako bi ušao u autobus koji vozi do kvarta gde su smešteni srpski novinari. I gle čuda, redari su bili nemilosrdni. Vrati se friend, objasnili su mu pokretom rukama. I tako je stigao do Čačka preko Smedereva, umesto Ibarskom magistralom, prešavši 20 puta dužu deonicu.

Samo da kažem u poverenju, na tom istom mestu, sa dotičnim kolegom, uspeo sam da prevarim domaćina i uletim u naš bus. A-ha-ha, u nedelju uveče. Samo, ne bi me čudilo da, kada sledeći put uđemo u medija centar, na zidu za primer budu stajale naše slike sa poternice. Za primer neposlušnima i (ne)normalnima. Kako se uzme.

Imao bih još toga da pišem, ali ne vredi. Vreme je da se krene na Vimbldon. Na londonskom Dedinju nas čekaju Janko, Ana, Novak, Nenad, Viktor. Sa jedinstvenom željom da se u klubu osvajača medalja pridruže strelcu Andriji Zlatiću.



Samo registrovani korisnici mogu upisivati komentare.

|