Pocetna » Nauka


Veštačka krv na pomolu



loading...

  Ocenite članak: 0
pregleda: 227
Dodao/la: Gale
datum: 2014-06-15


Uprkos stalnim apelima i akcijama, dobrovoljnih davalaca krvi nema dovoljno. Škotski naučnici su sada nadomak velikog rešenja – proizvodnje krvi u velikim količinama. Neophodno je da krv bude kvalitetna, ali i jeftina.

Mnogi ljudi redovno daje krv – za njih je to već rutina. Ali, nema ih dovoljno. Širom sveta traje borba za nove davaoce kako bi se donekle pokrile velike potrebe bolnica i ordinacija. Pa čak i kada neko ima dobru volju da mu se kroz iglu uzme pola litra krvi, potrebne su razne provere – na HIV, hepatitis i slično. Kada bi se krv proizvodila serijski, greške ne bi bilo, piše Dojče vele.

Upravo na tome rade naučnici širom sveta. S napretkom u istraživanju matičnih ćelija cilj je sve bliži. Na novim tehnikama rade i naučnici škotskog centra za regenerativnu medicinu u Edinburgu. Već beleže i prvi uspeh: Pred tim centrom i kompanijom Roslin Cells je odobrenje britanske regulatorne agencije za proizvodnju veštačke krvi.

Ne sme da bude skupo

Naučnici su radili sa embrionalnim matičnim ćelijama i pretvorili su ih u crvena krvna zrnca. Sada se pre svega koncentrišu na odrasle matične ćelije. Bilo bi moguće od toga proizvesti crvena krvna zrnca, pojašnjava Mark Tarner, jedan od naučnika iz Edinburga. „Mi takve ćelije možemo tako pripremiti u laboratoriju da proizvode veće količine krvnih ćelija“, veruje Tarner.

Od 2009. godine Škoti istražuju mogućnosti proizvodnje veštačke krvi. Uz dopuštenje vlasti konzorcijum sastavljen od Regenerativnog centra u Edinburgu i firme Roslin Cells želi da proširi kapacitete. Samo tako je moguće proizvesti potrebne količine crvenih krvnih zrnaca, koje su nužne za kliničke testove. „Treba voditi računa o troškovima proizvodnje. Nema smisla proizvoditi milion krvnih stanica za milion funti. U tom slučaju ih niko ne bi koristio“, kaže Tarner.

Nije embrion

Pri veštačkoj oplodnji u Velikoj Britaniji moguće je proizvesti više embriona nego što je usađeno u materice. Oni se skladište i nakon određenog roka se stavljaju na raspolaganje za istraživanja. Mnogi ljudi su protiv korišćenja embriona za istraživanja.

Ipak, kod istraživanja veštačke krvi nema razloga za brigu, kaže bioetičar Džon Heris sa Univerziteta u Mančesteru. Istraživanja odraslih matičnih ćelija etički nisu sporna jer one ne potiču od embriona već od ćelije kože odraslog čoveka. „Te stanice su preprogramirane na pluripotentno stanje, koje je vrlo blizu embrionalnom stanju. Ali to nije embrion.“

Veštačka krv bi morala da ispuni niz uslova – ne sme biti uzročnik bolesti, mora biti dugotrajna, jeftina i dobro podnošljiva za pacijente. Ako se ti uslovi ispune, nema sumnje da će to biti jedno od najvećih otkrića u istoriji medicine. Samo u Nemačkoj godišnje se koristi 4,5 miliona kesa s krvlju i to za žrtve saobraćajnih nesreća ili prilikom operativnih zahvata kod pacijenata obolelih od raka – kroz postupak hemoterapije telo često ne može da veže novu krv.


IZVOR


Samo registrovani korisnici mogu upisivati komentare.

|