|
Životno delo nauke - hodanje uprkos paralizi
|
Ocenite članak: 0
|
|
 pregleda: | 917 | | Dodao/la: | Gale | | datum: | 2014-02-19 |
|
Međunarodni tim naučnika i inženjera, koji još od 2008. godine radi na projektu „Prohodaj ponovo“, uspeo je da napravi protezu koja sluša naredbe iz mozga. Stručnjaci poručuju da će hodanje uz pomoć misli i egzoskeleta omogućiti milionima paralizovanih ljudi da se kreću.
Hodanje uz pomoć misli i posebnog mehanizma - egzoskeleta - zaokuplja nauku poslednjih decenija.
Na Mundijalu u Brazilu se planira prva javna demonstracija najnovijeg dostignuća: Mehanizma kojim upravljaju misli.
Dan 12. jun 2014. godine. Stadion u Sao Paolu u Brazilu je ispunjen do poslednjeg mesta. Za nekoliko trenutaka treba da počne prva utakmica Mundijala.
U tom trenutku, na teren ulazi neobično biće: Pola čovek, pola mašina; umesto normalnih nogu ima mehaničke ekstremitete.
Hoda ka centru igrališta, polako, isprekidanih pokreta, i izvodi početni udarac - Prvenstvo je otvoreno, piše Dojče vele.
Zvuči kao scenario naučno-fantastičnog filma, ali bi zaista moglo da se desi.
Biće o kome je reč je zaista kombinacija čoveka i mašine: Mladić čiji je donji deo tela paralizovan dobio je egzoskelet kojim upravlja mislima.
Ne radi se ni o kakvom marketinškom gegu FIFA već o naučnoj senzaciji: Prvi put je jednom međunarodnom timu naučnika i inženjera uspelo da napravi protezu koja sluša naredbe iz mozga.
Oni još od 2008. godine rade na projektu „Prohodaj ponovo“ sa ciljem da se jednog dana milionima paralizovanih ljudi omogući da se kreću.
„Ovaj projekat bi mogao da bude od velike koristi za društvo“, kaže Gordon Čeng sa Tehničkog univerziteta u Minhenu koji je jedan od rukovodilaca projekta.
„Mehanizam bi mogao da pomogne pre svega nesrećnim ljudima koji ne mogu sami da se kreću. Predivan je osećaj znati da će naš naporan rad da im pomogne“, objašnjava Čeng.
Čeng i njegov kolega Migel Nikolelis, jedan od vodećih svetskih neurobiologa, prvi veliki uspeh su ostvarili 2008. godine, kada im je prvi put uspelo da spoje mozak primata i robotske noge.
Zanimljivo je da se mozak pri tome nalazio na „Djuk univerzitetu“ u SAD, a noge u jednoj istraživačkoj laboratoriji u Japanu.
„Tada smo se uverili da je tako nešto moguće“, ističe Nikolelis.
Naučnici su zatim širom sveta počeli da grade prototipe. Oni nisu samo napravili mehanizam koji omogućava da misli upravljaju egzoskeletom, već i senzore za kožu koji omogućavaju da se ti pokreti - osete.
„Posebne vibracije omogućavaju osobi sa egzoskeletom da oseti kako dodiruje pod, pokreće nogu ili šutira loptu“, navodi Gordon Čeng.
Još se ne zna ko će biti srećna osoba koja će u junu da prezentira svetskoj javnosti izum Čengovog i Nikolalisovog naučnog tima.
Naučni tim radi sa grupom od desetoro mladih, koji su paralizovani od kukova naniže.
U Sao Paolu je otvorena posebna laboratorija u kojoj se uz njihovu pomoć testira novi egzoskelet.
„Mladi se uče interakciji sa virtuelnim okruženjem i robotskom košuljom koja im omogućava da se samo virtuelno kreću“, kaže Čeng.
„Kolega Nikolalis ga dopunjava objašnjenjem da sve treba shvatiti kao simulator letenja, jer jedan Avatar imitira pokrete koje ispitanici zamišljaju, pa tako oni vežbaju da kasnije snagom misli pokreću čitav mehanizam egzoskeleta“, objašnjava Čeng.
Gotov egzoskelet bi u Brazil trebalo da stigne u februaru - tada će početi testiranja i programiranje.
Do maja bi ispitanici trebalo da budu u stanju da upravljaju njime.
Za Nikolalisa je ova mašina neka vrsta životnog dela. On već više od 20 godina radi kao neurobiolog.
Nada se da će svet jednog dana u Brazilu videti zemlju u kojoj su lica sa telesnim hendikepom bolje integrisana zahvaljujući tehničkom progresu.
„Naš cilj je da invalidska kolica pretvorimo u muzejski eksponat. U nauci uvek postoje nepoznate veličine, ali mi smo optimisti i smatramo da ćemo ljudima sa motoričkim hendikepom ubrzo moći da pomognemo da ponovo hodaju“, zaključuje Nikolalis.
IZVOR
| |
