Forum » Opste diskusije » Nauka i Obrazovanje » Da li postoji još neko u svemiru?
Da li postoji još neko u svemiru?






2515
poruka na forumu
2013 17837



post # 16 | 2013-09-10 , 1:15 AM

Maliii zeleni vanzemaljciiiiii juhu

Ne salu na stranu , ponekad se zapitam , sta ako smo mi samo neki mikromikromikroorganizmi u celom svemiru ? Totalno nebitni , nekom delujemo ko mravi sicusni :D

Al onda me boli glava od razmisljanja jer to potegne mnoga pitanja :p to bi bilo kao da pokusavate da utvrdite sta je starije : kokoska ili jaje :D


"If you have a problem with me, call me. If you don't have my number, then that means you don't know me well enough to have a problem." ✌️








759
poruka na forumu
24 112



post # 17 | 2013-10-24 , 12:45 PM

jaje :D

Added (2013-10-24, 11:42 AM)
---------------------------------------------
ovaj zapravo kokoška.....

Added (2013-10-24, 11:42 AM)
---------------------------------------------
zavisi kako gledaš....

Added (2013-10-24, 11:45 AM)
---------------------------------------------
Evolucijski ''JAJE''
Religijski ''KOKOŠ''

THE END

I da, odgovor na temu... ni čitava zemlja nije istražena... veliki postotak mora i okeana je ne istražen, da li ima života u njima i ako ima kakva su ta bića. Možda baš na tim mestima možemo dobiti odgovor da li smo sami u svemiru....


Poruku je menjao/la 0k0moje - Cetvrtak, 2013-10-24, 12:52 PM








5153
poruka na forumu
3629 10080



post # 18 | 2013-10-24 , 1:17 PM

Naučnici sve bliže pronalasku planeta koje su naseljive

WASHINGTON - Američka svemirska agencija (NASA) saopštila je danas da je svemirski teleskop Kepler potvrdio postojanje planete van našeg sunčevog sistema na kojoj postoji mogućnost života.

Planeta, nazvana Kepler-22b, nalazi se na listi od više do 500 planeta koje su pronađene da kruže oko neke zvezde izvan našeg sunčevog sistema.

Najmanja je i ima najbolju poziciju za posedovanje tekuće vode na površini, što je jedan od uslova neophodnih za život na Zemlji.

"Sve smo bliži pronalasku planeta koje su veličine Zemlje i koje su naseljive", izjavila je zamenik šefa svemirskog teleskopa Kepler, Natalie Batalha.

Teleskop Kepler predstavlja prvu misiju Američke svemirske agencije u potrazi za planetama nalik Zemlji koje kao ona imaju orbitu oko svog sunca.

Kepler je opremljen dosad najvećom kamerom koja je poslata u svemir, rezolucije 95 megapiksela, a očekuje se da nastavi da šalje informacije na Zemlju do novembra 2012.

i za kraj :


Jesi ti normalna?
-Kako za koga…








759
poruka na forumu
24 112



post # 19 | 2013-10-24 , 1:32 PM

Nešta čeprkah po jednoj staroj knjizi...

Aminokiseline, poznate kao najvažniji sastavni dio svake žive stanice, pronadjene su u izobilju u meteoritu koji je 28. septembra 1969. godine pao u Australiji u blizini Mučisona u viktoriji. To otkriće potvrdili su i laboratorijski nalazi izvršeni na materijalu od kojeg se sastoji pomenuti meteorit.





  Ktre



47
poruka na forumu
4 31



post # 20 | 2013-10-27 , 5:15 PM

strumfeta_mala, Koliko zemalja ??
ovo je zanimljiv clanak ili sta vec , licno verujem da nismo sami , bilo bi glupo kada bi smo mislili tako nesto ...


"Imagination is more important than knowledge" -Albert Einstein








5153
poruka na forumu
3629 10080



post # 21 | 2013-10-28 , 1:09 AM

Ktre, mnogoo ...

Ja vjerujem da nismo sami.. jer gledam mnoge naucne emisije .. o svemiruu.. jer me to privlacni mnogo
A ono sto je tolika tajna sakrivena je ... :)


Jesi ti normalna?
-Kako za koga…





  Ktre



47
poruka na forumu
4 31



post # 22 | 2013-10-28 , 1:41 AM

Quote strumfeta_mala ()
jer me to privlacni mnogo

i meeeee isto mnogoooo lol


"Imagination is more important than knowledge" -Albert Einstein








2795
poruka na forumu
3036 6562



post # 23 | 2013-10-29 , 9:11 PM

naravno da nismo nislim kao sto neko gore rece pa ni zelju nismo istrazili mislim da ne pominjem bakterije koje zive na dnu okeana ili u grotlima vulkana zivot je svuda zaista, tako da mora tamo negde od milijardi galaksija postojati neka planeta slicna zemlji gde ima zivota, vec su i pronadjene planete koje se nalaze na odgovarajucoj udaljenosti od svog sunca da bi imale zivot.


FORTIS FORTUNA ADIUVAT





  Pegaz



1294
poruka na forumu
1315 7661



post # 24 | 2013-10-29 , 9:43 PM

Pojma nemam :) necu da zamaram mozak time :D ali znam da smo najgora ziva stvorenja %)










2795
poruka na forumu
3036 6562



post # 25 | 2014-01-29 , 5:16 PM

naravno mali zeleni hahahaahha :p


FORTIS FORTUNA ADIUVAT








712
poruka na forumu
219 844



post # 26 | 2014-01-29 , 7:57 PM

postoji mali zeleni leteci kengur al nema krila nego maše ušima i tako on leti po svemiru i skakuce po vazduhu i govori mik mik kao trubi et tako izgleda vanzemaljac kad se vracas kuci u pola pet. hehe hehe hehe


Kada idem tvojim putem meni stvarno nije jasno sta oduzima mi snagu kad te zelim zvati
glasno tvoji koraci mi imaju tragove jasne ja sam posesivna zver iz samo meni znane basne nisam
tvoja sena ni andjeo cuvar ni deo tvojih misli niti deo toga bar uvek se krio,pored tebe bio
znala da postojim nisi dok sam na te mislio okreni se,vidi oko sebe dok ja cu znaj biti znaj iza tebe...








379
poruka na forumu
207 1209



post # 27 | 2014-03-27 , 4:49 PM

Ja verujem da postoji neko u svemiru, neka vrsta pored nas postoji samo smatra da smo previse primitivni da nam pokaze svoje prisustvo ili su pak oni primitivni.
Ovo dole je sa wikipedije.
Фермијев парадокс

Графичка представа Аресибо поруке (Arecibo message) - Први покушај човечанства да упозна ванземаљске цивилизације са својим постојањем
Фермијевим парадоксом се назива супротност између процењене високе вероватноће постојања ванземаљских цивилизација и недостатка доказа о контакту са таквим цивилизацијама.

Старост свемира и велики број звезда наговештава да би ванземаљски живот требало да буде уобичајена појава. Разматрајући ово питање са колегама, физичар Енрико Ферми је 1950. године наводно упитао: „Где су?“ (енгл. "Where are they?")[1]. Ферми је запитао зашто не постоје докази у виду сонди, свемирских летелица и радио таласа, ако у Млечном путу постоји обиље напредних ванземаљских цивилизација.

Могући одговори на Фермијев парадокс су да ванземаљске цивилизације постоје и да човечанство није свесно тога или да ванземаљске цивилизације не постоје или да су толико ретке, да човечанство никада неће успоставити контакт са њима.

Данас постоје многе научне теорије о ванземаљском животу и цивилизацијама, и притом је Фермијев парадокс значајна теоријска основа.

Основе парадокса

Величина и старост свемира указују на постојање бројних ванземаљских цивилизација. Међутим, ово је нелогично будући да нема доказа који то потврђују.

На ово следе три могућа одговора:

почетна изјава је нетачна и ванземаљска интелигенција је много ређи феномен него што се претпоставља
наша тренутна посматрања нису довољно добра и зато још увек нисмо открили друге цивилизације
наше методе су погрешне
Прва тачка парадокса: аргумент величине је „функција чистих бројевних вредности“. Верује се да постоји око 250 милијарди звезда само у нашој галаксији и око 7х1022 у видљивом свемиру. Чак и ако се живот појави на веома малом броју планета око ових звезда, онда би требало да постоји велики број цивилизација у самом Млечном путу. Овај аргуменат узима у обзир принцип да Земља није ни у ком случају посебна већ сасвим уобичајена планета која подлеже природним законима као и било која друга планета у свемиру. Да би се добио неки приближан број користи се тзв. Дрејкова једначина, али су параметри у овој једначини спорни.

Друга тачка парадокса се такође своди на игру бројевима. Ако се узме у обзир мали број могућих ванземаљских цивилизација и претпостави да интелигентна бића имају тенденцију да колонизују нове светове, онда се верује да би напредне цивилизације колонизовале прво околне планете а затим планетарне системе. Пошто нема доказа на Земљи или било где другде о таквим активностима у (како се верује) 13 милијарди година старом свемиру, значи да је ванземаљска интелигенција веома ретка или да су наше претпоставке о понашању интелигентних бића погрешне.

Неколико аутора је покушало да процени време потребно да једна цивилизација колонизује галаксију. Ако се узме у обзир да је ово експоненцијално прогресиван процес, процене се крећу око 5 до 50 милиона година, што је веома мало времена имајући у виду старост свемира. Иако би колонизација била тешко изводљива или непожељна (независно да ли је могуће путовати брже од светлости или не), још увек је могућа жеља ових цивилизација да истраже свемир, те би том приликом слали своје летелице и инструменте без посаде. Међутим, нема доказа да се такво нешто икада десило.

На проблем Фермијевог парадокса постоје и други могући одговори, који су детаљно продискутовани на сајту SETI института (Институт за потрагу за ванземаљском интелигенцијом).

Дрејкова једначина

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Дрејкова једначина
Уско повезана са Фермијевим парадоксом је Дрејкова једначина коју је 1960. формулисао Френк Дрејк, амерички астрофизичар и оснивач СЕТИ-ја. Дрејк је покушао да квантификује величине које утичу на број цивилизација способних за комуникацију, и установи који све фактори утичу на њихову бројност. Општи облик Дрејкове једначине гласи:

N = R \cdot f_p \cdot n_e \cdot f_l \cdot f_i \cdot f_c \cdot L

Где су:

N – број цивилизација у нашој галаксији са којима бисмо могли да комуницирамо
R – просечна брзина настанка звезда у Кумовој слами
fp – удео звезда које имају планетарни систем
ne – просечан број планета на којима је могуће да се развије живот
fl – удео планета на који се живот заиста и развије
fi – удео планета са развијеним животом на којима се развије интелигентан живот
fc – удео цивилизација способних да остваре међузвездану комуникацију
L – очекивани временски период током којег цивилизација емитује сигнале у свемир (односно током ког ју је могуће открити)
Дрејк је заједно са својим колегама 1961. дао следеће бројеве за вредности његове једначине:

R = 10 годишње (сваке године настане 10 звезда)
fp = 0,5 (пола од укупног броја звезда има планетарни систем)
ne = 2 (у сваком планетарном систему биће по 2 планете на којима је могућ живот)
fl = 1 (100% – на свакој таквој планети ће се развити живот)
fi = 0,01 (1% планета на којима постоји живот ће изнедрити интелигентне облике)
fc = 0,01 (1% интелигенција је у стању да оствари међузвездану комуникацију)
L = 10.000 година (просечни животни век цивилизације способне за комуникацију)
Из ових вредности параметара следи да у сваком тренутку постоји 10 цивилизација способних да остваре контакт са другим цивилизацијама.

Вредност за R је дата на основу емпиријских података, вредност за fp је мање сигурна док су остале вредности потпуно спекулативне. Зато је и сам Дрејк сматрао да његова једначина не може да разреши Фермијев парадокс, већ само да квантификује наше незнање.


Mnogo toga me je lomilo, ali sta me nije slomilo ojacalo me je i opametilo.





  Boj@n



18
poruka na forumu
3 34



post # 28 | 2014-03-28 , 9:28 PM

Procenjuje se da postoji oko 80 milijardi galaksija u nasem svemiru i tesko da smo tu sami.








2795
poruka na forumu
3036 6562



post # 29 | 2014-06-28 , 2:10 PM

glupo je misliti da smo mi jedini i neverovatni u celom svemiru da


FORTIS FORTUNA ADIUVAT








49
poruka na forumu
30 132



post # 30 | 2014-06-30 , 0:10 AM

a zasto mislite da i ako postoji nesto, da je to naprednije od nas ?


imam milion godina
i nadživeću boje ...


Forum » Opste diskusije » Nauka i Obrazovanje » Da li postoji još neko u svemiru?
Search:

Мини-чат

Legenda: [Administrator] [Super Moderator] [Moderator] [Urednik] [Forum Moderator] [VIP] [Donator] [Korisnik]