Page 2 of 2«12
Forum » Opste diskusije » Nauka i Obrazovanje » Poezija i proza
Poezija i proza






289
poruka na forumu
36 149



post # 16 | 2012-06-03 , 11:06 PM

Evo jedna moja..

Poželjeh

Poželjeh da sam duh
Da se zavučem u tvoje odaje
Noću dok spavaš
Da gledam tvoje lice
Okupano mjesečinom


Poželjeh da sam vjetar
Da prođem kroz tvoju kosu
Kao prstima
Dok se po proplanku
Šećeš prkosno


Poželjeh da sam suza
Da sletim niz tvoje lice
Da ga milujem nježno
I nevino ljubim usne


Poželjeh da sam sunce
Da te grijem u hladne dane
Da ti obavijem tijelo
I dam vječnu zaštitu


Ali ja nisam ni duh
Nisam ni vjetar
Nisam ni nevina suza, niti sunce
Ja sam samo hudi pjesnik
Što žudi za tobom
(A.K.)


Zadovoljstvo je gledati umjetnika dok radi ono što najbolje zna, ali je neprocjenjivo stvarati umjetnost vlastitim rukama !!!





  Leksi



2646
poruka na forumu
229 453



post # 17 | 2012-07-13 , 3:52 PM

Kroj

Ukrašću tvoju senku, obući je na sebe i
pokazivati svima. Bićeš moj način odevanja
svega nežnog i tajnog. Pa i onda, kad
dotraješ, iskrzanu, izbledelu, neću te sa sebe
skidati. Na meni ćeš se raspasti.
Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju
ove detinje duše. I da se više ne stidim pred
biljem i pred pticama.
Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati.

Zašivaću te vetrom. Posle ću, znam, pobrkati
moju kožu s tvojom. Ne znam da li me
shvataš: to nije prožimanje.
To je umivanje tobom.

Ljubav je čišćenje nekim. Ljubav je nečiji
miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje maštom.

Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.
Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe
da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoće.

Mika Antic


Ja ne patim od ludila, ja uzivam u njemu!








743
poruka na forumu
418 2725



post # 18 | 2012-11-18 , 8:52 PM

Život je lepota
Ko to samo ume
Kada mu je nejteže
Svakog da razume

Koliko ljubavi ima
I svaka ko vatra plamti
U srcu ostaje jedna
I ceo život se pamti

To srce što te boli
Došlo je vreme da moli
Ta tvoja duša što pati
Došlo je vreme da plati

Nauči srce svoje
Ono što mrzi da voli
A oni koji te vole
Da im ne stvaraš boli

Nije važno ko je brži
Važnije je ko izdrži!


Životna igra je najvatreniji događaj koji može da se dogodi, kroz sav taj proces delovanja života dešavaju se dosta neobične, neočekivane, neodoljive stvari...ne meri se sekundama vec trenucima koji su nam oduzeli dah, zato se treba prepustiti svim čarima koje nudi i pruža... :)





  Leksi



2646
poruka na forumu
229 453



post # 19 | 2012-12-09 , 4:39 PM

Predosećanje
Poznala sam te kad sneg se topi,
topi, i duva vetar mlak.
Blizina proleća dušu mi opi,
opi, pa žudno udisah zrak.
S nežnošću gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ćeš biti mi drag,
drag u životu celom.

Poznala sam te u zvonak dan,
dan pijan, svež i mek.
Činjaše mi se već davno znan,
znan kad te poznadoh tek.
S nežnošću gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ćeš biti mi drag,
drag u životu celom.

Poznala sam te kad kopni led,
led, dok se budi proletnji dah;
kad dan je čas rumen, čas setan, bled,
kad sretno se i tužno u isti mah.
S nežnošću gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ćeš biti mi drag,
drag u životu celom.

D.Maksimović


Ja ne patim od ludila, ja uzivam u njemu!








466
poruka na forumu
50 74



post # 20 | 2012-12-13 , 2:49 PM



Kost A.





  Leksi



2646
poruka na forumu
229 453



post # 21 | 2012-12-13 , 7:33 PM

Jesen

U plamenu, zapaljena jesen,
gori katkada moje srce,
čisto i samo. Vjetar ga budi,
dodirne mu središte i onda ga objesi
za svjetlost koja se smije ni za koga:
kakva rasuta ljepota!

Tražim neke ruke,
neku prisutnost, neko tijelo,
ono što zidove razbija
i rađa opijene oblike,
dodir, glas, okretaj, neko krilo samo,
nebeske plodove gole svjetlosti.
Tražim po sebi, unutra,
kosti, netaknute violine,
usne koje sanjaju usne,
ruke koje sanjaju ptice...

I nešto neznano što kaže »nikada«,
a pada s neba,
od tebe, moj Bože i moj protivniče.

Octavio Paz


Ja ne patim od ludila, ja uzivam u njemu!








647
poruka na forumu
171 1445



post # 22 | 2013-04-11 , 7:25 PM

Sastavi se....

Dosta je bilo, počinje da iritira! Jednom kad zaboli čvrsto obećamo sebi da taj bol više nikad sebi nećemo priuštiti. Ali eto, desi se, opet naivno verujem. Ponovo lečim tek zarasle rane, i opet ona sirova bol....

A sad je dosta. Odluka je pala, ne želim, odbijam, sakriću se, pobeći. Za ovaj zivotni vek dostigla sam limit što se udaraca tiče...pa nek mi je sa srećom :)

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

“Smisao života”!?

Mladić je otputovao daleko od kuće ne bi li se obrazovao kod velikog učitelja. Stigavši kod njega, upitao ga je koliko će mu vremena trebati da nauči sve što on zna, na šta je ovaj odgovorio „Pet godina“. „To je mnogo“, reče mladić „šta ako bih radio duplo više od tebe?“. Učitelj reče „Deset godina“. Dečak, začudivši se upita učitelja šta bi bilo ako bi radio tri puta više, na šta ovaj odgovori „Petnaest godina“. „Ne razumem. Svaki put kada kažem da ću posvetiti više energije ostvarenju svoga cilja ti mi kažeš da će to duže trajati?!“.

„Zato što ukoliko jednim okom posmatraš cilj, ostaje ti samo još jedno da te vodi na putu do njega.“

Poznata istočnjačka priča o mladiću može se primeniti i u našim životima. Zaslepljeni smo pogrešnim ciljevima, šupljim životima, karijerama, novcem, slavom. Jedan život imamo i težimo da ga potrošimo u nesreći, brizi i problemima samo kako bismo stvorili neko ime i ostavili materijalni dokaz da smo nekada postojali. Postoji nešto invalidno u ljudskoj duši što čoveka čini izuzetno komplikovanim bićem, nesposobnim za promene, a još nesposobnijim za prihvatanje istih. Plašimo se grešaka, bolje rečeno - užasavamo ih se, a da ih pritom ni ne razumemo. Čovek zna da se do sreće i ispunjenja njegovih ciljeva stiže preko dobre procene, ali ne razume da se do dobre procene stiže iskustvom, a iskustvo se stiče lošom procenom – sve počinje od greške. Greške imaju sposobnost da naš život učine izuzetnim, greške nas nekada čine posebnim, od njih su stvorene prelepe stvari, samo ukoliko smo dovoljno ludi da za njih otvorimo oči. Kažu da je život ono neočekivano što se desi dok planiramo druge stvari. I jeste, ali zar život ne bi bio daleko lepši ukoliko bismo prosto bili otvoreni za te neočekivane stvari?? Kineski karakter koji označava krizu sastavljen je od dva podkaraktera. Jedan je reč opasnost. Drugi je prilika! Zamislite život u kojem ćete u svakoj krizi videti priliku, u svakom iznenađenju videti sreću, a u svakoj grešci put ka cilju! Bojimo se da ćemo u poslednjim trenucima naših života, kada se osvrnemo, videti propuštene prilike, nesreću, neiskorišćenost ili protraćeno vreme, da ćemo osetiti kajanje. Postoji lek za to – poslednji čas vašeg života je samo jedan, a proživećete ih milione, zato potrudite se da svakog trenutka budete srećni.

Znajte da je život isuviše širok pojam, izuzetno je komplikovan ali i krajnje jednostavan ukoliko ga živite tako da svakog njegovog trenutka budete srećna osoba. Ne treba vam puno za sreću; ne treba vam novac, slava ili vreme – sve što vam treba je u vama i to imate u svakoj proživljenoj sekundi. Zato ne čekajte pravi trenutak, on ne postoji, postoji samo šansa – nešto što je uvek prisutno u vašem životu. Ta šansa nikada neće biti druga jer ćete uvek moći da popravite svoj život. Zato znajte da čovek nikada nije potpuno nesrećan i shvatite da u svakom trenutku svog života imate sve potrebne uslove da budete srećni. Uvek postoji izlaz, i kada ga ne vidite tu je. Izdržati neizdrživo, postići nemoguće, uspeti nezamislivo, pobediti nepobedivo. Hiljadu neobjašnjivih čuda je svuda oko nas, samo smo toga potpuno nesvesni. Život možete živeti kao da je sve čudo, ili kao da ništa nije. Izbor je na vama.


Poruku je menjao/la muharemhuskic7 - Cetvrtak, 2013-04-11, 7:28 PM








900
poruka na forumu
1407 5097



post # 23 | 2016-02-15 , 9:29 PM

Zbog svega sto smo najlepse hteli,
hocu uz mene nocas da krenes
Ma bili svetovi crni ili beli,
ma bili putevi hladni ili vreli,
nemoj da zalis ako svenes.
Hocu da drzis moju ruku,
da se ne bojis vetra I mraka,
uspravna I kad kise tuku,
jednako krhka, jednako jaka.
Hocu uz mene da se svijes
korake moje da uhvatis,
pa sa mnom bol I smeh da pijes
I da ne zelis da se vratis:
da sa mnom ispod crnog neba
pronadjes hleba komadic beli,
pronadjes sunca komadic vreli,
pronadjes zivota komadic zreli.
Ili crknes, ako crci treba,
zbog svega sto smo najlepse hteli.


Vodite ljubav, a ne rat. A možete i oba, venčajte se


Forum » Opste diskusije » Nauka i Obrazovanje » Poezija i proza
Page 2 of 2«12
Search:

Мини-чат

Legenda: [Administrator] [Super Moderator] [Moderator] [Urednik] [Forum Moderator] [VIP] [Donator] [Korisnik]