Page 4 of 10«123456910»
Forum » Opste diskusije » Nauka i Obrazovanje » Price koje nose u sebi poruku
Price koje nose u sebi poruku






1761
poruka na forumu
1602 11823



post # 46 | 2013-06-01 , 5:01 AM

ON: Halo!
ONA: zdravo... Ja sam... Dugo se nismo čuli.. Jako dugo.
ON: Ne mogu vjerovati da si to ti... Ali prepoznajem ti glas da...
ONA: Da, predugo... Predugo sam oklijevala da okrenem tvoj broj... Ni sama ne znam kako sam se na to natjerala sada.
ON: Da...
ONA: Našla sam tvoj novi broj na informacijama... Sva sreća pa nema puno muškaraca s tvojim imenom...
ON: (tišina) Kako to da si nazvala...?
ONA: (tišina) Pa, htjela sam te čuti... Vidjeti kako si?
ON: Nakon toliko vremena da me pitaš kako sam... Dobro sam... Ide nekako... zivi se dan po dan... ti?
ONA: Dobro sam...
ON: Lažeš... Osjetim ti po glasu... Nikada nisi znala lagati...
ONA: Tebi ne...
ON: Da, to je uvijek valjalo kod nas... Barem se nikada nismo lagali...
ONA: Znaš... (tišina) ...Nemam pravo to pitati ali... Dal' se sjetiš kada mene?
ON: (tišina)
ONA: Ne moraš odgovoriti... Postavljam pitanja bez smisla... Previše je vremena prošlo, imaš svoj život...
ON: Naravno da se sjetim... I nekada poželim da nije tako... Ali uvijek je isto...
ONA: Pitam se zašto sam to napravila... Zašto sam te otjerala od sebe... Nikad mi to nije bilo jasno... Možda sam se previše bojala da ćeš biti kao i svi drugaciji¦ Da ćeš i ti otići na kraju... pa sam te potjerala... Tjerala te, a samo sam htjela da ostaneš
ON: I ja sam htio samo to..ostati...
ONA: Ja sam kriva za sve...
ON: Ne nisi ti kriva... i ja sam prebrzo digao ruke od tebe..Otišao ponosno muški.. Da bi sada sjedio sam i razmišljao o tome kako je moglo biti da sam ostao.
ONA: (tišina) I kako si ti jesi oženjen? Imaš obitelj?
ON: Nemam.. Oženio se jesam..Ali nakon dvije godine sam se i razveo. Bila je dobra, draga..Sve mi je želje ispunjavala, ali ju nisam volio. Trudio sam se zavoljeti ju ali nakon nekog vremena shvatio sam da je to nemoguće pa sam ju pustio da ode... Sada se udala ima dvoje djece i sretna je.
ONA: Ti živiš sam?
ON: Da. Zivim sam..naučio sam se na to..Navikne se čovjek kada mora.
ONA: Da..navikne se čovjek...
ON: Što je s tobom?
ONA: Ja sam sama..Uživam kao i uvijek..Dobro je...
ON: Nikad se nećeš promijeniti... Ali nisi sretna.
ONA: (tišina)
ON: Ne moraš mi to reći..Znam te toliko... Mirnija si nego što si bila prije...
ONA: Pa eto bilo je vrijeme da i ja malo odrastem...
ON: Da, tko bi rekao da ćeš i ti jednom odrasti i biti ozbiljna žena...
ONA: Da.. Morala sam i ja malo odrasti.
ON: Znaš, često sam razmišljao o ovome... Sanjao da ćeš nazvati... Da ćeš se pojaviti negdje... Onako iznenada. Zamišljao sam kako ću biti sretan ako te opet vidim ili čujem..(tišina)..I jesam sretan... Ali sam istovremeno i potišten..
ONA: Zašto?
ON: Zato što mi je sad jasno da se neke stvari ne mogu vratiti na staro... Promijenili smo se... Nismo više djeca.. Nismo više tako mladi i puni poleta... U stanju mijenjati sve.
ONA: Znam.. Znam da nije više isto.. Ali...
ON: Nema tu ali više... Znaš to i sama..Ne moram ti to ja govoriti... Odrasli smo...
ONA: (tišina) Znači kad... Znači kad spustim slušalicu...
ON: Nećemo se više čuti, da... Neću te zvati, a nećeš ni ti mene... Samo bi se povrijedili još više.
ONA: Znači nećemo se ni vidjeti...?
ON: Nećemo.. To je bolje za nas oboje... Bolje da te ne vidim...
ONA: Htjela bi te vidjeti...
ON: Nije stvar u tome da te ne želim vidjeti.. Zelim to više od svega... Ali znam da ne smijem. Tako bi samo povrijedio sebe, a i tebe...
ONA: Znam... (tišina)
ON: Nisam te zaboravio... Niti ću to ikada napraviti... Znaš to.. Nikada te neću istjerati iz svog srca.. Niti iz svojih misli..Tamo ću te čuvati dok sam živ.
ONA: (tišina) Ali...
ON: I nemoj se sada pitati zašto... Nemoj jedina..Tako je moralo biti. Sada bi najveća pogreška bila vjerovati da možemo nastaviti gdje smo stali prije 12 godina...
ONA: Ne mogu dalje.. Od onda. Od onoga dana.
ON: Znam.
ONA: Nisam htjela da budeš nesretan..Oprosti mi..
ON: Nisi ti kriva... Ne možeš se krivit što sam te zavolio..Previše zavolio. Nisi ti kriva što ne mogu voljeti drugu... Jednostavno je tako..
ONA: (tihi jecaj)
ON: Draga, vrijeme je da se pozdravimo... I da završimo s ovom mukom... Molim te napravi to zbog sebe i zbog mene.. Nećemo se više kažnjavati..Dobro?
ONA: (tihi jecaj) ...Nemoj... Nemoj spustiti slušalicu..Molim te...
ON: (tišina) Nemoj plakati....
ONA: (tihi jecaj) ...Volim te...
ON: I ja tebe..Ali ne možemo ovako..Ne možemo si opet otvarati stare rane... Nemoj..Nemoj misliti više na to.. Zivi život... Zivi i sjeti me se kada spavaš... Tamo možemo biti zajedno. Tamo te čuvam svake noći..Tamo imamo 22 godine i ništa nam se ne može dogoditi.
ONA: Ne želim ovo... Ne želim da nestaneš...
ON: Znam.. Ni ja to ne želim ali znam da je to najpametnije..znaš i ti... Samo što sada ne želiš to priznati..
ONA: Ne mogu poklopiti slušalicu...
ON: Onda ću ti pomoći još ovaj puta voljena.... Pozdravit ću te... I reći ti da ćeš mi uvijek biti u mislima i srcu... zivi srećo moja... Ĺjubavi... Volim te...
(spuštena slušalica)
ONA: ...jecaj... I ja tebe volim(jecaj)

Prošlo je 40 godina. Nisu nikada više razgovarali niti su se vidjeli. Onda je on umro. Na njegovoj ploči u donjem desnom kutu stajalo je malo ugravirano srce, a pored njega riječi: ''Ovo je srce pripadalo samo njoj.'' Pored toga je stajao datum njihovog telefonskog razgovora. Tog hladnog zimskog jutra na grobu je klecala sijeda starica i tiho plakala. Suze su klizile niz njezino naborano lice, a njezin topli dah je bio jedino što je bilo toplo. U naboranim rukama je držala jednu crvenu ružu. Dugo je tako nepomično klečala.. Zatim se nagnula, poljubila ružu i stavila ju na grob. Otišla je polako u daljinu... Polako.. Polako... Kao da ne želi otići. Svaka je godine dolazila na taj dan i nosila ružu. Uvijek bi se zadržala kojih 15 minuta i opet nestala. Jedne godine starica nije više došla... Nije bilo starice.. Nije bilo više ruže... Samo prazan grobak i snijega na njemu. No te noći zvijezde su posebno jako sjale... Sjale su jer nije više bilo tuge.. Jer su konačno bili zajedno, tamo gdje su jedino mogli biti sretni zajedno... U vječnosti...


♥ "Kao što je ljubav prema životu zapravo samo strah od smrti, tako i društvenost ljudi zapravo nije direktna; ona se, naime, ne zasniva na ljubavi prema društvu, nego na strahu od samoće."♥








11913
poruka na forumu
3116 5475



post # 47 | 2013-06-23 , 11:04 PM

A ja bih mogao mila da budem savršen muž,čovjek tvog života i tvoj životni saputnik,samo me nikada ne pitaj o prošlosti.Ne pitaj me čije sam to ime istetovirao u mladosti, na lijevoj strani grudi,jer sam sa tih pet slova ispisanih mastilom ispisao i svoju sudbinu,svoj život...Ne pitaj me ko se nalazi iza mog uzdaha i ko se to krije u uglu moga oka,kada slusam Balaševića,a pogled mi odluta u daljinu...Ne pitaj me zašto u džepu nosim crvenu gumicu za kosu poput amajlije...i jednu sliku već izblijedjelu...I cijeli ću svoj život posvetiti tebi,od mene možeš tražiti sve,samo nikada....molim te, nikada....nemoj da me pitaš ko je žena sa .

I ako se desi da te ceznja obuzme, ako ti nekada dodju one noci koje te mislima odvuku meni, ako i otkucas nesto na svom telefonu i bude potrebno samo jedno dugme da i ja to procitam... nemoj. Nemoj da me stavljas u iskusenje... Nemoj. Odlozi telefon, gurni ga daleko od sebe, zaspi sa mnom u mislima... Smiji se, placi, veseli se, tuguj... samo mi se ne javljaj. Mozes to vjeruj mi, znam po sebi. Tako se ja borim svake noci.

Added (2013-06-17, 3:09 PM)
---------------------------------------------

Poput latica ruze sto tuzno vetar nosi,miluj me nezno,upleti mi cvetove u kosi.Uhvati me za ruku,povedi me do nebeskog raja,icicu svuda sa tobom,praticu te do kraja.Dozvoli mojim ocima da posmatraju tvoje,da podelimo ljubav pogledima,udvoje
Volim te i znam da i ti volis mene,zudim za tvojim zagrljajem,dusa mi za to vene.Daleko si od mojih ociju ali ne i od srca,koje te ocajnicki doziva jer samo za tebe kuca.Vrati se ostvari snove mojih noci,poljubi me nezno,ne ostavljaj me u samoci!

*ipak...voljeo bih ponovo da cujem,,,tvoj glas...koji samo izgovara moje ime???
*tvoje prekrasne usne razvucene...u topli osmijeh...kad nam se samo pogledi spoje??
*i da prodjes pored mene..i da me... onako slucajno skoro neprimjetno,,njezno dodirnes!!!
*sve bih dao da mozemo bar prijetelji...biti samo to...nista vise i ne trazim???
*da me bar pozdravis kada se sretnemo na ulici!
*da ne spustas svoj pogled,,,
*a ja cu te i dalje voljeti ali potajno...
*nadati se ali...to je uzaludno...
*JER SAMO TAKO JA ,,,CU PREZIVJETI*,

"I nijedno od nas nije izgubilo, a iz bitke smo izašli poraženi oboje. Ona je ostala ukočena dama, puna inata, a ja... Ja sam, eto, ostao srcem tamo negdje kod nje, a tijelom svake noći kod druge. A ona? Srce je sa sobom ponijela, nije ga ostavila kod mene. Rekla je davno, dok sam skidao pahulje sa njenih usana da ona ide u paketu. Ne ide tijelo bez srca, ni srce bez tijela. Ja sam se nasmijao i mangupski rekao : "kako divan paket" ni svjestan koliko ću dugo poslije da se sjećam svake njene riječi..."

Added (2013-06-23, 11:04 PM)
---------------------------------------------
VECERAS!

veceras ti zadnju pesmu pisem
pesmu bolniju od svih
sa rukama crvenim od vina
drhti na listu svaki mi stih:
Ja se pesmom oprastam od tebe
srce cu slagati sam
al svaka bar nalik na tebe
mnogo ce boleti znam!

ako ti nekada ne bude pravo
sto sam ja ovde ,a ti tamo
za oprostaj veciti te molim
oprosti sto volim da volim.

Veceras se gasi zadnja nada
da ce biti isto kao pre
nek umire ta poslednja sada
ja cu lagano u svoje sne;
Ti ces mozda biti srecna
s nekim kome dusu ne znas
al,molim te budi mi vecna
nemoj nikom srce da predas.
...........



Dich ersetzt keiner.
Niemand.
Niemalz.








350
poruka na forumu
456 4309



post # 48 | 2013-06-23 , 11:14 PM

Evo i od mene par pricica:

Dva putujuca andjela zaustavila su se kod jedne bogate porodice da prenoce.
Ta ista porodica nije bila posebno ljubazna i nije udovoljila njihovoj zelji da prespavaju u sobi za goste. Umesto u sobu za goste, smestili su ih u malu sobu u hladnom podrumu. Kada su pripremili krevete za spavanje, stariji je andjeo primetio rupu u zidu i popravio je. Tada ga je mladi andjeo upitao zasto je popravio rupu. Stariji andjeo je odgovorio: "Stvari nisu uvek onakve kakvima se cine!"
Sledece noci andjeli su dosli u vrlo siromasnu kucu.
Ljubazan domacin i njegova zena su s' njima podelili svoju veceru i dozvolili im da prespavaju u njihovom krevetu, da bi se dobro naspavali i odmorili. Kada se sunce probudilo sledeceg jutra, andjeli su zatekli domacina i njegovu zenu u suzama. Njihova jedina krava, cije je mleko bilo njihov jedini izvor prihoda, lezala je mrtva na njivi. Mladji je andjeo bio istinski besan i pitao starijeg andjela kako je mogao to dozvoliti: "Prvi domacin je imao sve, a ti si mu ipak pomogao. Drugi domacin ima vrlo malo i uprkos tome nas je ljubazno primio, nahranio i cak dozvolio da prespavamo u njegovom krevetu, a ti si dozvolio da njegova jedina krava ugine?!"
Stariji andjeo je opet isto odgovorio: "Stvari nisu uvek onakve kakvima se cine! Kada smo bili u hladnom podrumu, primetio sam da je u onoj rupi u zidu bilo zlato. Posto je domacin bio vrlo pohlepan i nije bio voljan deliti svoje bogastvo, popravio sam rupu. Tako da nikada nece naci to zlato. Prosle noci, kada smo spavali u domacinovom krevetu, andjeo smrti je dosao po njegovu zenu. Dao sam mu kravu umesto nje. Stvari nisu uvek takve kakvima se cine!"

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Jednom davno, devojka zvana Li–Li se udala i otišla da živi kod svog supruga i njegove majke.
Za veoma kratko vreme Li-Li je shvatila da nikako neće uspeti da se složi sa svojom svekrvom.

Njihovo ponašanje je bilo toliko različito, da se Li-Li jako ljutila zbog mnogih svekrvinih navika, na šta je svekrva pak odgovarala kritikom.
Prolazili su dani, prolazile su nedelje…

Li-Li i njena svekrva nikako nisu prestajale da se raspravljaju i svađaju. Uostalom, činjenica da je Li-Li, shodno staroj kineskoj tradiciji, dužna pokoravati se svekrvi i ispunjavati njene prohteve, dodatno je otežavala situaciju.
Zbog svih tih svađa i nesreća u kući, muž je jako patio.

Na kraju Li-Li više nije imala snage da izdrži lošu narav i ponašanje svoje svekrve, pa je odlučila da što pre nešto preduzme.

Otišla je kod očevog dobrog prijatelja, gospodina Huanga koji prodaje čajeve. Ispričala mu je o celoj situaciji i pitala da li bi on imao da joj proda neki otrov, kako bi ona mogla rešiti problem.
Gospodin Huang se malo zamislio i na kraju rekao: ¨Li-Li , pomoći ću ti da rešiš svoj problem, ali moraš me dobro poslušati i ispuniti ono što ti budem rekao.¨ Li-Li reče : ¨Da, gospodine Huang, učiniću šta god mi kažete¨.

Gospodin Huang ode u stražnju sobicu i vrati se nakon par minuta sa paketom čajeva.

Rekao je: ¨Možeš koristiti otrov koji brzo deluje da bi se oslobodila svoje svekrve, međutim, to može izazvati sumnje kod ljudi. Zbog toga sam ti dao dosta čaja koji će polako trovati njen organizam. Svakog drugog dana pripremi ukusno jelo i stavi pomalo ovih trava u njen obrok. Ipak, moraš paziti da neko ne posumnja na tebe kad ona umre, moraš biti veoma oprezna i promeniti ponašanje prema njoj, budi ljubazna. Nemoj se svađati, poštuj ono što kaže i odnosi se prema njoj kao da je kraljica¨.

Li-Li je bila jako sretna. Zahvalila je gospodinu Huangu i požurila kući da što pre započne sa njenom zaverom ubistva svekrve. Prolazile su nedelje, prolazili su meseci... Li-Li je svaki drugi dan servirala specijalno začinjeno jelo svojoj svekrvi. Sećala se šta joj je gospodin Huang rekao kako da izbegne sumnju u ljudi, tako da je kontrolisala svoju narav, bila je poslušna prema svojoj svekrvi i ophodila se prema njoj kao prema svojoj majci.

Nakon šest meseci cela kućna atmosfera je bila izmenjena.

Li-Li je naučila kako da kontroliše svoju narav toliko dobro, da se čak nikad više nije ljutila ili bila nervozna. Nije imala čak ni jedan razlog za to od svoje svekrve tokom posljednjih šest meseci. Svekrva je delovala puno nežnije, pa se obostrano slaganje zaista primećivalo. Njeno ponašanje prema Li-Li se promenilo, počela je da voli svoju snahu kao svoju rođenu ćerku.
Bez prestanka je pričala svojoj rodbini i prijateljicama kako je Li-Li najbolja snaha koju bi ikad poželela.

Li-Li i njena svekrva su se sada mnogo bolje ophodile jedna prema drugoj, baš kao majka i ćerka.

Muž joj je bio jako sretan videvši šta se događa u poslednje vreme.

Jednoga dana, Li-Li je ponovo otišla kod gospodina Huanga i ponovo ga zamolila za pomoć : ¨Dragi gospodine Huang, molim vas pomozite mi da sprečim otrov da ubije moju svekrvu! Ona je postala divna žena i volim je kao svoju majku. Ne želim da umre od otrova koji sam joj davala!¨

Gospodin Huang se nasmeši i zavrte glavom ¨Li-Li , nemoj ništa brinuti. Nikada ti nisam dao nikakav otrov. Čajevi su bili puni vitamina da poboljšaju njeno zdravlje. Jedini otrov je bio otrov u tvojim mislima i ponašanju prema njoj, ali ni toga više nema, jer je tvoja ljubav prema njoj sve izmenila.¨

U Kini kažu: Osoba koja voli druge, je osoba koju drugi vole.










11913
poruka na forumu
3116 5475



post # 49 | 2013-06-24 , 3:41 PM


Odavno sam shvatio svoje greške.Sve to,meni bezazleno,promatranje drugih djevojaka dok šetam držeći nju za ruku,svi ti tajni pogledi upućeni drugima,koji su joj tako uništavali samopouzdanje,na kraju su uništili mene.. Pravila se da ne vidi,a vidjela je.. Pravila se da ne boli,a boljelo je... I na kraju,kad kap prelije čašu,kad shvatiš da nije bilo bezazleno kako se činilo,otjeraš ju od sebe.. Otjeraš ju nekome drugome u naručje,nekome tko će uz druge moći vidjeti samo nju... I praviš se da ju ne vidiš,a svaka te podsjeća na nju... I praviš se da ne boli,a bol te razdire u grudima... Čak i svoje suze gutaš,samo da ih nitko ne vidi...


Dich ersetzt keiner.
Niemand.
Niemalz.








2777
poruka na forumu
1579 7476



post # 50 | 2013-06-25 , 9:17 AM

Usnio sam san da razgovaram sa Bogom.
“Dakle, ti bi htio razgovarati sa mnom?” – reče Bog.
“Ako imaš vremena.” - rekoh.
Bog se nasmiješi, “moje vrijeme je vječnost, šta si me htio pitati?”
“Šta te najviše iznenađuje kod ljudi?”
Bog odgovori:
“Što im je djetinjstvo dosadno, žure se da odrastu, a potom bi ponovo željeli biti djeca. Što troše zdravlje da bi stekli novac, pa potom troše novac da bi vratili zdravlje.
Što isuviše brinu o budućnosti, zaboravljajući sadašnjost. Na taj način ne žive ni u sadašnjosti ni u budućnosti. Što žive kao da nikada neće umrijeti, a onda umiru kao da nikada nisu živjeli.”
Bog me primi za ruku , ostadosmo za trenutak u tišini. Tada upitah:
“Da si roditelj, koje bi životne pouke želio da tvoja djeca nauče?”
Osmjehujući se Bog odgovori:
“Da nauče da nikog ne mogu prisiliti da ih voli, mogu samo voljeti.
Da nauče da nije najvrijednije ono što posjeduju, nego ko su u svom životu. Da nauče kako se nije dobro upoređivati sa drugima…
Da nauče kako nije bogat onaj čovjek koji najviše ima, nego onaj kome najmanje treba.
Da nauče kako je potrebno samo nekoliko sekundi da se duboko povrijedi voljeno biće, a potom su potrebne godine da se izliječi.
Da spoznaju kako postoje osobe koje ih nježno vole, ali to ne znaju izreći niti pokazati.
Da nauče da se novcem može kupiti sve osim sreće.
Da nauče da dvije osobe mogu posmatrati istu stvar, a vidjeti je različito.
Da nauče da je pravi prijatelj onaj koji zna sve o njima… a ipak ih voli.
Da nauče da nije dovoljno da im drugi oproste. Moraju i sami opraštati.
Ljudi će zaboraviti šta si rekao.
Ljudi će zaboraviti šta si učinio.
Ali nikada neće zaboraviti kakve si osjećaje u njima probudio!


НИЈЕ ВАЖНО КАКВА СИЛА НАС НАПАДА,НЕГО КОЛИКУ СВЕТИЊУ БРАНИМО!!!








11913
poruka na forumu
3116 5475



post # 51 | 2013-06-25 , 10:13 AM

LaMistress, Ovo je nesto posebno zaista prelepo ruza svi bi trebali procitati i malo samo glavom mucnuti :)


Dich ersetzt keiner.
Niemand.
Niemalz.








2777
poruka na forumu
1579 7476



post # 52 | 2013-06-25 , 10:28 AM

Dusomoja, da ruza :*


НИЈЕ ВАЖНО КАКВА СИЛА НАС НАПАДА,НЕГО КОЛИКУ СВЕТИЊУ БРАНИМО!!!








818
poruka na forumu
47 137



post # 53 | 2013-06-25 , 11:03 AM

Čovjek se vratio s posla kasno, umoran i nervozan i nađe svog 9-godišnjeg sina kako ga čeka na vratima.

SIN: „Tata, smijem li te nešto pitati?"
OTAC: „Da, reci, šta je?"
SIN: „Tata, koliko zarađuješ na sat?"
OTAC: „ Zašto me to pitaš?"
SIN: „Samo sam želio znati. Molim te, reci mi, koliko zarađuješ na sat?"
OTAC: „Ako već moraš znati, zarađujem 50 dolara na sat."
SIN: „Oh", dječak odgovori, spuštene glave.
SIN: „ A tata, možeš li mi molim te, pozajmiti 25 dolara?"
Otac se naljuti i reče: „Ako je jedini razlog što me pitaš da ti pozajmim 25 dolara taj da možeš kupiti nekakvu igračku ili sličnu besmislicu, moraš znati da ja ne radim svaki dan za takve gluposti!"
Dječak je tiho otišao u sobu i zatvorio vrata.
Čovjek je sjedio i razmišljao..."kako se usuđuje da mi postavlja takva pitanja samo da bi dobio novac?" Nakon izvjesnog vremena, malo se smirio i pomislio - Možda mu je nešto stvarno trebalo za tih 25 dolara... stvarno ne pita često za novac...
Otišao je u dječakovu sobu i otvorio vrata...
„Sine, jesi li zaspao?", upitao je.
„Ne, tata, budan sam", odgovori dečak.
„Razmišljao sam... možda sam bio prestrog prema tebi maloprije. Imao sam težak dan i iskalio sam se na tebi. Evo ti 25 dolara koje si tražio."
Dječak se uspravio, smiješeći se. „Oh, hvala ti, tata!", poviknuo je. Tada, posegnuvši ispod jastuka, izvukao je snop zgužvanih novčanica. Kad je vidio da dječak već ima novac, otac se opet počeo ljutiti. Dječak je polako izbrojao svoj novac i pogledao oca.
„Zašto si tražio još novca, ako ga već imaš?", planu otac.
„Zato što nisam imao dovoljno, a sada imam.", odgovori dječak.
„Tata, sada imam 50 dolara. Mogu li kupiti sat tvoga vremena? Molim te, dođi sjutra kući ranije."


Nisam od onih naivaca koji jedva cekaju neki buduci dan i raduju se rodendanima i Novim Godinama, naprotiv, meni vec dugo smeta to što vreme prolazi, i mada imam neke svoje trikove kako da ne mislim o tome, postoje stranice u kalendaru kad mi nema gde.
Jesen je, znaci...
Ponovo..."








2777
poruka na forumu
1579 7476



post # 54 | 2013-06-27 , 8:57 AM

KAKO JE BOG STVORIO ZENU......
Kada je Bog stvorio ženu, došao je do šestog
dana, radeći prekvremeno.
Jedan Anđeo je došao i upitao ga:
” Zašto trošiš tako puno vremena na nju? “.
Bog odgovara:
” A jesi li ti video šta sam joj sve dao,
specifikaciju prema kojoj je oblikujem ?…evo,
vidi :
” Ona mora znati prati, ali ne sme biti od
plastike…mora imati više od 200 pokretnih
zglobova, a svi moraju imati mogućnost za
zamenu, i usput svaka dijeta mora
funkcionisati…i još mora imati krilo za
najmanje četvoro dece…u isto vreme treba
znati dati poljubac…izleči ti sve od jednog
povređenog kolena do slomjenog srca…i sve
to mora raditi samo sa dve ruke “.
Anđeo se začudio svim tim zahtevima:
” Sa samo dve ruke?…nemoguće! “.
” I ovo je samo standardni model “.
” To je puno posla za jedan dan…odmori se
pa je sutra dovrši “.
” Ne želim to!… protestovao je Bog…tako sam
blizu da dovršim ovo biće, meni toliko drago.
Kad se razboli, sama će se izboriti za svoje
ozdravljenje, i moći će raditi 18 sati dnevno”.
Anđeo se približio i dotaknuo ženu.
” Bože, kako si je napravio tako meku?”.
” Jeste, mekana je…kaže Bog…ali, napravio
sam je da ima i veliku snagu. Nećeš verovati
šta sve može učiniti i izdržati “.
” A može li misliti?”…pita Anđeo.
Bog odgovara:
” Ne samo da može misliti, ona može i
sarađivati i dogovarati se “.
Anđeo je ugledao nešto što mu je privuklo
pažnju…pa dotakne ženino lice…
” Bože, izgleda da ovaj model ipak ima jedan
propust. Rekao sam ti da previše stvari
stavljaš na nju “.
” Nije to nikakav propust…to je jedna SUZA”…
ispravi ga Bog.
” A šta je to, čemu služi?”…upita Anđeo.
I Bog kaže:
” Suza je njen način da se izrazi, njena tuga,
njena ljubav, njena samoća, njen bol i njen
ponos “.
Ovo je ostavilo jak utisak na Anđela:
” Ti si genijalac, Bože. Na sve si mislio! Žena je
sjajno biće!!”
To je istina!
Žena ima snagu…zato joj se čovek divi.
Ona podnosi teškoću…nosi tugu…ali zna za
sreću, ljubav i svoje mišljenje.
Ona se smeje, kad želi vrisnuti…
Žena peva, kada želi plakati…
Plače kad je srećna i smeška se kad je
nervozna…
Bori se za ono u šta veruje…
Ona je protiv nepravde…
Ne priznaje ” ne ” za odgovor…ako ima drugi
i bolji način za rešenje.
Sve od sebe daje za svoju porodicu…
Ona prati prijateljicu do lekara, zato što se ova
boji…
I žena voli bez granica…
Ona plače od sreće kad joj deca nešto novo u
životu dožive…
Raduje se dobroti svojih prijatelja…
Srećna je kad čuje za neko rođenje ili
venčanje…
Njeno srce se lomi kada čuje za smrt neke
drage osobe…
Tuguje za izgubljenim voljenim osobama…ali
je jaka i kad nema više ništa za šta bi se
borila…
Žena zna da jedan poljubac i jedan zagrljaj
mogu izlečiti slomljeno srce…
“ALI….”, Bog će zabrinuto:
“Ima jedna greška kod žene…i ne znam kako
da je ispravim ” …
ONA ZABORAVLJA KOLIKO VREDI


НИЈЕ ВАЖНО КАКВА СИЛА НАС НАПАДА,НЕГО КОЛИКУ СВЕТИЊУ БРАНИМО!!!








11913
poruka na forumu
3116 5475



post # 55 | 2013-10-24 , 2:20 PM


Kada nadješ vremena za mene javi se, pronadji me. Adresa je stara, želja još uvijek ista. I ako misliš da sam se promijenila-varaš se. I dalje sam ista. I dalje se naivno nadam i čekam da mi prospeš kao iluziju, malo pažnje i nježnosti. Znam, reći ćeš "Dobila si šta si željela". Da, dobila sam ja jedan trenutak, kakvi mnogi neće doživjeti. Dobila sam jedan san kakav mnogi nikada neće sanjati. Dobila sam samo prazne riječi o ljubavi. Reci mi da li su i one bile plod moje mašte, ili mi se samo učinilo kada si rekao:"Jedino moje..."? Da dobila sam sve, osim tebe. Jedino moje, tako nježno zvuči, poželila sam da bude stvarno. Čini mi se da sam previše željela, da sam se mnogo nadala. Mozda,a li bila bih prazna bez tebe-jedino moje voljeno. I zato ako me se zaista poželiš-nadji me. Prati moje tragove, poslušaj moje riječi. Možda ćeš konačno shvatiti istinu. Možda ćeš me napokon upoznati. Možda ćeš me zaista spoznati, i shvatiti koliko te volim i želim. Jedino moje znaj samo jedno, možeš biti svačiji, u mom srcu si opet samo jedan i jedini.
Jer tebe nije teško voljeti, ali teško te je imati...

Zašto mi majko nisi rekla da nisu svi muškarci divni, vjerni i pažljivi kao otac? Zašto mi majko nisi rekla da su moji pozivi, poruke i molbe uzaludni jer on sa drugom spava dok mu moja slika stoji na telefonu?! Nisi mi majko rekla, da danas mjerilo ljubavi jedne žene nije vjernost koju pruža već koliko će sebe tjelesno dati. Ti si meni majko sve ovo krila, da bi me sačuvala od zla, od jedne velike sante leda koja stanuje u ljudskim bićima a oni je nazivaju srcem. Da sam neke stvari o ljubavi znala, sada ti ne bi morala slušati moj plač. Znam majko da ga ti čuješ i zajedno sa mnom plačeš uveče. Tako je to kod ljubavi mama, postoji ona dobra izreka: " Ko više voli, taj je na gubitku."

Added (2013-09-09, 10:13 PM)
---------------------------------------------

Nedostaješ mi, ne znam šta mi je ovih dana, tješim se da buncam od ove temperature, znaš, ne znam zašto, al fali mi tvoj poziv u 23h kad kažeš: "Buu!! Poželio sam te." Nikad nisi birao

vrijeme. A ovih dana, srce je nijemo, daje neki otkucaj, al tek toliko kolko je dovoljno za jedan udisaj. Znas čvako, sve one gluposti koje su mi bile smiješne, zbog kojih sam se nekad ljutila, danas mi fale. Fali mi ono tvoje "Nemas ti poojma.." . Fale mi dugi razgovori. Znaš fali mi onaj tvoj pogled i osmijeh koji imaš, kad me čitas ko otvorenu knjigu dok ja pokušavam da dobijem što želim. Valjda je moja greška što sam bila slaba na tebe, što sam te u trenu zavoljela. Znaš privuklo me to što smo različiti svijetovi, a iste naravi, ludi uvijek spremni na zezu, ljubomorni na ljubljenu osobu, ponosni,poraz nikad nismo priznavali, hoćemo oboje da se pitamo, da smo glavni, da jedno drži konce u rukama, a mi smo htjeli oboje, nismo mogli skupa, pa je svak vukao na svoju stranu, i tako smo ih potrgali.. Srna i vuk ne idu zajedno, davno rečeno, a šta smo mi pokušavali? Znaš čvako, ovom dijetetu, ipak nakon svega fališ. Fali mi tvoj osmijeh kad se nesto provalim, il kad ne mogu da te nadjačam u raspravi, pa se ušutim, a ti se kao mudro smješkaš, il kad sam u pravu pa kazes "Nemaš ti poojma, ne znaš ti kako je to, nisi bila u toj situaciji" i samo se nasmijemo oboje, jer bio si prevelik ponos da priznaš poraz pa si osmijehom, neprimijetno kačio bijelu zastavu.. Ovo dijete je suviše naivno, osjetljivo, i sičušno, pa se dalo tebi na čuvanje, jer bio si heroj u očima ove djevojčice..a ti? Gdje ode? Razumijem, mlad si! Život je pred tobom. Suviše je kratak da se vezuješ. Sad se ja osmjehujem, jer ne smijem drugačije.. Bilo prošlo, nedostaješ, neko je ipak morao ponijet kusur ljubavi.. Ovaj put sam to bila ja!!!

P.S.Hm, šta ja sad pokušavam? Srna i vuk ne idu zajedno! ;)


Added (2013-10-21, 2:33 PM)
---------------------------------------------

Stalno je govorila:'nikad vise'. A opet
bi mu se nakon nekog vremena
vratila. Stalno je plakala zbog
njega.al' nakon samo jednog
osmijeha koji bi on izazvao sve bi
zaboravila. Patio je i on zbog nje,da se razumijemo. Bili su toliko slicni,isti
inat,isti ponos,ista osjecanja. I stalno
su se vracali jedno drugome,nisu
mogli zajedno,ali nisu mogli ni
razdvojeno. Takva je ljubav,valjda.!

Added (2013-10-21, 2:50 PM)
---------------------------------------------

Jednog dana, jedan slepi covek sedeo je na stepenicima
jedne zgrade,
sa sesirom blizu svojih stopala i jednim natpisom na kome
je pisalo:
"Slep sam, molim vas pruzite mi pomoc."

Jedan slucajni prolaznik, igrom prilika strucnjak za
reklamu, koji je
tuda prolazio, zaustavio se zapazajuci da je u sesiru
bilo prisutno samo nekoliko metalnih novcica.

Savio se da bi mu pruzio novac, zatim, i bez pitanja za
dozvolu,uzeo je karton, okrenuo ga ispisavsi novi natpis.
U toku popodneva slucajni prolaznik se vratio do slepog
coveka zapazajuci da je njegov sesir ovom prilikom bio pun novcica
i novcanica.

Slepi prosjak prepoznavajuci ga po koraku uputio mu je
pitanje da nije bio on taj koji je nesto napisao na kartonu i
sta je to mogao napisati.

Nasta ce prolaznik odgovoriti:

"Nisam napisao neistinu – samo napisah tvoju poruku na
drugaciji nacin", nasmesi se i izgubi u guzvi.

I tako slepi covek nije saznao da je natpis jednostavno
glasio:

"Danas je prolece … a ja ga ne mogu videti".

Added (2013-10-24, 2:20 PM)
---------------------------------------------

"Volio sam je druže.Zbog onog najljepšeg mirisa kose i parfema na koji sam kasnije mirisao satima. Volio sam je zbog onog kad me zagrli najjače i nasloni mi glavu na rame. Ili zbog onog načina na koji se ljubila.Volio sam je zato što su je svi voljeli. Volio sam je jer je znala da me sluša.Volio sam je zbog svakog ožiljka koji mi je na vratu ostavila.Volio sam kad ispadne onako najslađa kada je poljubim u obraz. Volio sam je zato što je bila prva sa kojom me nije bilo stid proći kroz grad. Volio sam je što je znala da opsuje ono momački, da se sjebu svi koji je čuju.Volio sam je kad se zacrveni, ono biće što mu ništa tabu nije, znalo je da se postidi. Volio sam je što nikad nije dala na sebe.Volio sam i ono kad se naljuti, znala me podsjetiti da treba da je cijenim.A sad druže volim je samo zato što mi je dala sve vrijeme ovog svijeta da shvatim koliki sam debil. Jer na kraju krajeva šta je ona, najbolja na svijetu, vidjela u meni.''


“Ne trazi me vise nikad na mjestima gdje smo se nekad prepoznali. Ne spominji mi ime, na tvojim usnama tako prokleto lose zvuci. Ne sjecaj se. Nemas cega. Sta bi ti trebalo znaciti svo vrijeme u kojem si imao nekog potpuno, u kojem nisi ni bio svjestan sta propustas. Niko ne voli svoje poraze, zar ne? I kad te za mene pitaju, reci da nemas pojma ko sam ja, jer je to najveca istina koju mozes reci. I za boga miloga ne salji tajne uzdahe nitima ceznje koje nas tako dobro spojise nekad. Ostavi ih za one koje te jos negdje cekaju. Neka cete voljeti bas onako kako si ti mene: hladno, proracunato i povremeno.”



A eto, otjerao sam je od sebe po treći put, ovaj put je bilo drugačije.. Mnogo drugačije ..
Javljao sam se njoj uvijek, jer sam znao da ona nema snage da ne odgovori na moju poruku, poziv, nema snage da ako je zovem ne dođe. Tako to ide valjda kada se zaljubiš..
Ne znam ja prijatelju da volim, ja nikada nju nisam volio, nisam čak ni bio zaljubljen, ma nije mi se ni sviđala. Samo eto, volio sam da provodim vrijeme sa njom, onako klasično da je iskorištavam. Ali znaš i sam da ljude koje voliš ne lažeš,a ja sam nju lagao, lagao iz dan u dan sve više i više.. A ona, ona je znala da je lažem, vjerovala je u sve te moje laži. Pravila se hladnokrvna, bahata. Ali opet kada bih je pogledao, vidio bi se osmijeh na njenom licu, veliki osmijeh .. I one smrknute oči, kao da se ljuti na mene.. Dobra je ona osoba, samo eto, nije trebala da zavoli, nije trebala da zavoli nekog ovakvog poput' mene. Ali znam i ja da je kasno sada sve, znam da je sada nema. I da sada pokušam da joj se vratim, džaba. Voli ona mene, ali ima prijatelju ona ponosa, i zbog ponosa spremna je izgubiti sve. Takva je ..
Znam prijatelju, čekam da kažeš kako sam kreten, jesam, znam i ja. Ali ćutim.. Ne želim više da joj se javim.. Srešću je nekada, vidjeću je da l' samu da l' sa nekim drugim, mene će to zaboliti više nego nju... Samo što to ona ne zna, niti će znati. Ali ako je vidim samu, zaboliće nju više. I proćemo jedno pored drugog, izgovorićemo jedno ćao u prolazu, jedan osmijeh, i to je to. Okrenuće se posle, znam da hoće... Ali džaba sve to, uzalud je, uzalud me voli.. Ne može više biti moja. Ne može ni da ja to sada želim.. Pametna je ona, mnogo. Zaslužuje ljubav prijatelju. Mnogo ljubavi.. Ja sam bio kreten prema njoj, a ona je tog kretena uvijek razumila, uvijek bila uz njega. Neće više prijatelju, sada je nema. Možda mi bude falila nekada, ona, njena ljubav, sve pomalo .. Ali, falio sam i ja njoj, pa nije me bilo. Neće biti ni nje sada.. Mogao sam da je zadržim - nisam htio, a kada budem htio da je vratim, neću moći. Eto vidiš kakav je život, imaš – ne želiš. Nemaš – želiš. Biće mi teško, znam da hoće, i njoj je bilo teško..



Dich ersetzt keiner.
Niemand.
Niemalz.








6635
poruka na forumu
2784 8160



post # 56 | 2013-11-08 , 2:34 PM

- Zbog čega ste se vas dvoje uopšte razišli?

- Zbog gluposti, potpuno beznačajne gluposti. Jednostavno sam se okrenula i otišla, zamolivši ga da me više ne traži.
- I nije te tražio?
- Ama jest, tražio me, molio da počnemo iznova. Ali moj glupi, prokleti ponos.
Mada sam spoznala da je sobom odnio dobar dio mene,
da ga volim mnogo više nego sam i bila svjesna, ostala sam pri svom. Nisam željela da zna kako sam požalila.
- Dugo vremena je od tada prošlo.
Zašto ne izlaziš sa nekim?
Znam bar nekoliko zgodnih mladića koji bi ti se željeli približiti.
- To i ja znam. Ne mogu, Senka, još nisam spremna za bilo kakvu vezu.
I suviše je prisutan u meni. A hodati sa nekim tek toliko da se zna kako imaš nekog,
po meni nema nikakva smisla. Ti i Dario ste se našli.
Nikad nemoj dozvoliti da ti jedan čas loše volje, prkosa, inata, tvrdoglavosti, promijeni život.
Neka ti ja budem pouka. Ja sam ti, lijepa moja, posebna sorta budale.


Ja volim jesti. I volim spavati. Zato, ako ti dam svoju hranu ili ti šaljem poruke
kasno navečer, znaj da si posebna osoba u mom životu.








350
poruka na forumu
456 4309



post # 57 | 2013-11-13 , 11:33 PM

Uzivanje ili novac?!!

Luksuzna jahta usidrila se u jednom malom meksičkom ribarskom selu. Vlasnik jahte je bio oduševljen kvalitetom ribe i zapitao ribare koliko im vremena treba da ulove tako dobru ribu.
"Ne treba nam dugo" - odgovoriše ribari.
"A zašto ne ostanete duže na moru i ulovite još više?"
Odgovoriše mu da je ono što ulove sasvim dovoljno za njih i njihove porodice.
"Pa šta radite sa tolikim slobodnim vremenom?"
"Spavamo, malo lovimo ribu, igramo se sa svojom decom a popodne provodimo sa svojim ženama. Uveče izlazimo u selo, sastajemo se sa prijateljima, popijemo poneko piće i otpevamo par pesama. Naš je život ispunjen."
Gospodin turista im predloži: "Diplomirao sam ekonomiju na Harvardu i mogu vam pomoći: lovite ribu duže svakoga dana, prodajte je i tim novcem kupite veći brod."
"I šta onda?"
"Uz veći brod ulovićete još više ribe, i tim novcem možete kupiti još jedan brod, pa još jedan, čitavu flotu. Umesto da prodajete ribu posredniku, možete pregovarati direktno sa velikim poizvođačima; možete i vi sami postati jedan od njih. Zatim se možete preseliti iz ovog sela u Mexico City, Los Angeles ili čak New York! Iz tih gradova možete voditi svoj veliki novi posao!"
"Koliko bi nam vremena trebalo za to?"
"Dvadeset do dvadeset pet godina".
"I onda?"
"Onda? E, prijatelji, sada postaje zanimljivo. Kad vam se posao dobro razgrana, možete početi s prodajom i kupovinom deonica i zaraditi milione!"
"Milione? Stvarno? A onda?"
"Onda možete otići u penziju, živeti u malom selu na obali, spavati dugo, ići na pecanje, igrati se s unucima, provoditi popodneva sa ženom a večeri s prijateljima uz piće i pesmu."
"Svaka čast, gospodine, ali upravo to radimo sada. Zašto bi uzalud potrošili dvadeset pet godina?" - upitaše Meksikanci.

Pouka: U životu uvek moraš znati gde si se uputio jer, možda si već tamo!!!










11913
poruka na forumu
3116 5475



post # 58 | 2013-12-17 , 4:46 PM

Decembar je, mjesec kada se svi,osvrnemo na prošlo vijreme, kada sagledamo sve što smo uradili, ili ono što nismo.
Kada gledam unazad,
drago mi je zbog mnogih stvari.
Drago mi je zbog ljudi koje sam u ovaj godini upoznala i onih koji su
još kraj mene. Žao mi je zbog nekih
koji su iz mog života otišli.

Ali ne
možeš nikad u životu nekog natjerati
da kraj tebe ostane, ako on to ne želi.
Drago mi je zbog svakog osmjeha i zbog svake suze, jer da nije bilo suza,
da nije bilo uspona i padova, ne bi to
bio život. Drago mi je zbog svih
lijepih uspomena, koje ću zauvjek
čuvati, a one loše ,te ću spakovati
negdje u nadi da će vremenom izbledjeti.

I kada se osvrnem,na
prošle mjesece, mnogo toga sam
naučila, mnogo ljudi upoznala.
Okrenula jedno novo poglavlje svog
života. Naučila sam da u životu, ma
koliko ti bilo teško, moraš se smijatii.

Naučila sam da će ljudi koji te
stvarno vole ostati kraj tebe ma šta
se desilo. Naučila sam da u životu ne
treba uvijek biti dobar prema svima.

Shvatila sam, ko će uvijek biti tu za
mene, a ko nikad nije ni bio. Shvatila sam, da ne smijem nikom da
dopustim da mi skine osmijeh sa lica,
i vidi suze. Shvatila sam da sam
nekim ljudima previše vjerovala.

Shvatila sam da možda ponekad
ljubav nije dovoljna. Shvatila sam da u životu jednostavno postoje stvari
koje se nikad neće vratiti kako su
bile. I drago mi je što sam kroz sve
ovo prošla, jer sada znam mnogo
više.

I kada u novogodišnjoj noći
kazaljke se spoje, ja znam želju koju ću poželjeti, i znam ko će biti tu da
mu poželim srećnu Novu godinu. I
sada posle svega shvatam, da neki
ljudi zauvijek ostanu u našem
srcu,ali ne i mi u njihovom, i da je
svijet veliki a naši gradovi mali, i da možda baš oni koje bi mi htjeli kraj
sebe, da baš ti ljudi najčešće odlaze
od nas.

I ne vrijedi plakati, glavu
gore, osmjeh na lice, i smij se, pokaži
osmjeh svima, a sve će vremenom
doći na svoje. I porazi i padovi, i usponi, sve je to za ljude, i sve se to
preživi.

Bitno je samo naučiti da ne
vjeruješ svima, i da uvjek paziš
kome srce daješ, jer ne planiraju svi
zauvijek da ostanu kraj tebe, ma
koliko puta rekli da će uvijek biti tu. I da, naučila sam da zauvjek ne
postoji, i ništa nije vječno.

Izvinjavam
se u ovoj god svima onima koji su to
zasluzili. :*


Dich ersetzt keiner.
Niemand.
Niemalz.








206
poruka na forumu
17 310



post # 59 | 2013-12-17 , 11:45 PM

Pitao je učenik učitelja:
Tako si mudar, uvek dobro raspoložen, nikada se ne ljutiš… Pomozi mi da i ja postanem takav.

Učitelj je pristao i zamolio učenika da donese krompir i jednu providnu kesu.
… Kada se na nekoga naljutiš i sakriješ svoju uvredjenost – reče učitelj – uzmi jedan krompir pa sa jedne njegove strane napiši svoje ime, a sa druge ime čoveka sa kojim si se posvadjao, a onda stavi krompir u kesu.

I to je sve? – upita učenik iznenadjeno.

Ne, – odgovori učitelj – potrebno je da uvek sa sobom nosiš tu kesu, i svaki put kada se se osetiš uvredjeno da u nju staviš krompir.

Učenik je pristao. Prošlo je neko vreme. Kesa se punila krompirima i postala poprilično teška. Bilo je vrlo nezgodno stalno je nositi sa sobom. Uz to krompiri koji su prvi stavljeni u kesu počeli su da se kvare. Neki su proklijali, a neki istrulili i širili neprijatan miris. Učenik je došao kod učitelja i rekao:

Nemoguće je ovo nositi sa sobom. Prvo, kesa je suviše teška, a drugo, krompir se pokvario. Predloži nešto drugo.

Ali učitelj je odgovorio:
To isto dešava se i u tvojoj duši. Kada se na nekoga naljutiš, uvrediš, u tvojoj duši se stvara težak kamen iako ti to odmah ne primećuješ. Zatim kamen postaje sve veći. Postupci se pretvaraju u navike, navike u karakter, koji rađa poroke koji zaudaraju. I na taj tovar lako bi zaboravili da nije suviše težak da ga stalno nosimo sa sobom. Dao sam ti mogućnost da posmatraš ceo taj proces sa strane. Svaki put kada odlučiš da se uvrediš ili da nekome naneseš uvredu razmisli da li ti je taj kamen potreban.”










11913
poruka na forumu
3116 5475



post # 60 | 2014-01-05 , 1:28 AM

Falice ti neko ko je cekao tvoju poruku u gluvo doba noci, neko kome si bio izuzetno bitan u zivotu, neko ko je bio spreman da ode bilo gde da bi te video bar na kratko, neko ko ti je prastao previse, neko ko nije mogao stvarno da se naljuti na tebe, neko ko te zavoleo prebrzo. Falice ti neko ko nije umeo da ti kaze "ne" , neko koga si pustio da ode, a inace nikada ne bi otiso. Falicu ti.


Dich ersetzt keiner.
Niemand.
Niemalz.


Forum » Opste diskusije » Nauka i Obrazovanje » Price koje nose u sebi poruku
Page 4 of 10«123456910»
Search:

Мини-чат

Legenda: [Administrator] [Super Moderator] [Moderator] [Urednik] [Forum Moderator] [VIP] [Donator] [Korisnik]