Added (2013-06-23, 11:04 PM)
---------------------------------------------
VECERAS!

veceras ti zadnju pesmu pisem
pesmu bolniju od svih
sa rukama crvenim od vina
drhti na listu svaki mi stih:
Ja se pesmom oprastam od tebe
srce cu slagati sam
al svaka bar nalik na tebe
mnogo ce boleti znam!

ako ti nekada ne bude pravo
sto sam ja ovde ,a ti tamo
za oprostaj veciti te molim
oprosti sto volim da volim.

Veceras se gasi zadnja nada
da ce biti isto kao pre
nek umire ta poslednja sada
ja cu lagano u svoje sne;
Ti ces mozda biti srecna
s nekim kome dusu ne znas
al,molim te budi mi vecna
nemoj nikom srce da predas.
...........

Added (2013-10-21, 2:50 PM)
---------------------------------------------

Jednog dana, jedan slepi covek sedeo je na stepenicima
jedne zgrade,
sa sesirom blizu svojih stopala i jednim natpisom na kome
je pisalo:
"Slep sam, molim vas pruzite mi pomoc."

Jedan slucajni prolaznik, igrom prilika strucnjak za
reklamu, koji je
tuda prolazio, zaustavio se zapazajuci da je u sesiru
bilo prisutno samo nekoliko metalnih novcica.

Savio se da bi mu pruzio novac, zatim, i bez pitanja za
dozvolu,uzeo je karton, okrenuo ga ispisavsi novi natpis.
U toku popodneva slucajni prolaznik se vratio do slepog
coveka zapazajuci da je njegov sesir ovom prilikom bio pun novcica
i novcanica.

Slepi prosjak prepoznavajuci ga po koraku uputio mu je
pitanje da nije bio on taj koji je nesto napisao na kartonu i
sta je to mogao napisati.

Nasta ce prolaznik odgovoriti:

"Nisam napisao neistinu – samo napisah tvoju poruku na
drugaciji nacin", nasmesi se i izgubi u guzvi.

I tako slepi covek nije saznao da je natpis jednostavno
glasio:

"Danas je prolece … a ja ga ne mogu videti".

Added (2013-10-24, 2:20 PM)
---------------------------------------------

"Volio sam je druže.Zbog onog najljepšeg mirisa kose i parfema na koji sam kasnije mirisao satima. Volio sam je zbog onog kad me zagrli najjače i nasloni mi glavu na rame. Ili zbog onog načina na koji se ljubila.Volio sam je zato što su je svi voljeli. Volio sam je jer je znala da me sluša.Volio sam je zbog svakog ožiljka koji mi je na vratu ostavila.Volio sam kad ispadne onako najslađa kada je poljubim u obraz. Volio sam je zato što je bila prva sa kojom me nije bilo stid proći kroz grad. Volio sam je što je znala da opsuje ono momački, da se sjebu svi koji je čuju.Volio sam je kad se zacrveni, ono biće što mu ništa tabu nije, znalo je da se postidi. Volio sam je što nikad nije dala na sebe.Volio sam i ono kad se naljuti, znala me podsjetiti da treba da je cijenim.A sad druže volim je samo zato što mi je dala sve vrijeme ovog svijeta da shvatim koliki sam debil. Jer na kraju krajeva šta je ona, najbolja na svijetu, vidjela u meni.''


“Ne trazi me vise nikad na mjestima gdje smo se nekad prepoznali. Ne spominji mi ime, na tvojim usnama tako prokleto lose zvuci. Ne sjecaj se. Nemas cega. Sta bi ti trebalo znaciti svo vrijeme u kojem si imao nekog potpuno, u kojem nisi ni bio svjestan sta propustas. Niko ne voli svoje poraze, zar ne? I kad te za mene pitaju, reci da nemas pojma ko sam ja, jer je to najveca istina koju mozes reci. I za boga miloga ne salji tajne uzdahe nitima ceznje koje nas tako dobro spojise nekad. Ostavi ih za one koje te jos negdje cekaju. Neka cete voljeti bas onako kako si ti mene: hladno, proracunato i povremeno.”



A eto, otjerao sam je od sebe po treći put, ovaj put je bilo drugačije.. Mnogo drugačije ..
Javljao sam se njoj uvijek, jer sam znao da ona nema snage da ne odgovori na moju poruku, poziv, nema snage da ako je zovem ne dođe. Tako to ide valjda kada se zaljubiš..
Ne znam ja prijatelju da volim, ja nikada nju nisam volio, nisam čak ni bio zaljubljen, ma nije mi se ni sviđala. Samo eto, volio sam da provodim vrijeme sa njom, onako klasično da je iskorištavam. Ali znaš i sam da ljude koje voliš ne lažeš,a ja sam nju lagao, lagao iz dan u dan sve više i više.. A ona, ona je znala da je lažem, vjerovala je u sve te moje laži. Pravila se hladnokrvna, bahata. Ali opet kada bih je pogledao, vidio bi se osmijeh na njenom licu, veliki osmijeh .. I one smrknute oči, kao da se ljuti na mene.. Dobra je ona osoba, samo eto, nije trebala da zavoli, nije trebala da zavoli nekog ovakvog poput' mene. Ali znam i ja da je kasno sada sve, znam da je sada nema. I da sada pokušam da joj se vratim, džaba. Voli ona mene, ali ima prijatelju ona ponosa, i zbog ponosa spremna je izgubiti sve. Takva je ..
Znam prijatelju, čekam da kažeš kako sam kreten, jesam, znam i ja. Ali ćutim.. Ne želim više da joj se javim.. Srešću je nekada, vidjeću je da l' samu da l' sa nekim drugim, mene će to zaboliti više nego nju... Samo što to ona ne zna, niti će znati. Ali ako je vidim samu, zaboliće nju više. I proćemo jedno pored drugog, izgovorićemo jedno ćao u prolazu, jedan osmijeh, i to je to. Okrenuće se posle, znam da hoće... Ali džaba sve to, uzalud je, uzalud me voli.. Ne može više biti moja. Ne može ni da ja to sada želim.. Pametna je ona, mnogo. Zaslužuje ljubav prijatelju. Mnogo ljubavi.. Ja sam bio kreten prema njoj, a ona je tog kretena uvijek razumila, uvijek bila uz njega. Neće više prijatelju, sada je nema. Možda mi bude falila nekada, ona, njena ljubav, sve pomalo .. Ali, falio sam i ja njoj, pa nije me bilo. Neće biti ni nje sada.. Mogao sam da je zadržim - nisam htio, a kada budem htio da je vratim, neću moći. Eto vidiš kakav je život, imaš – ne želiš. Nemaš – želiš. Biće mi teško, znam da hoće, i njoj je bilo teško..