Page 5 of 10«1234567910»
Forum » Opste diskusije » Nauka i Obrazovanje » Price koje nose u sebi poruku
Price koje nose u sebi poruku






900
poruka na forumu
1410 5097



post # 61 | 2014-01-06 , 5:22 PM

Jedan ateista pao je s litice i, dok se kotrljao niz strminu, uspjeo je da se uhvati za granu nekog žbuna, i tako ostao između neba i stijena u dubini provalije, svjestan da neće još dugo izdržati. Tada mu je sinula ideja.

"Bože!" prodrao se iz sveg glasa.
Tišina. Nije bilo odgovora.
"Bože!" ponovo je kriknuo. "Ako postojiš, spasi me i obećavam da ću vjerovati u tebe, a učiću i druge da vjeruju."

I dalje tišina. Iznenada, laknulo mu je kad se začuo dubok glas, koji je odjekivao kroz ponor: "Tako svi govore kad su u nevolji."
"Ne, Bože, ne!" dreknuo je, ohrabren. "Ja nisam kao drugi. Zar ne vidiš da sam već počeo da vjerujem, jer uspjeo sam da ti čujem glas? Treba samo da me spaseš i zazivaću tvoje ime do kraja svijeta!"

"Dobro", rekao je glas. "Spasiću te. Pusti granu."
"Da pustim granu?" d


Vodite ljubav, a ne rat. A možete i oba, venčajte se








11913
poruka na forumu
3116 5475



post # 62 | 2014-01-09 , 11:08 AM

Ne,ovo nije ljubavna prica,ali je prica o ljubavi. Mozda je malo i tuzno,sto,kad god me povredis,sve sto zelim da ti kazem,prenosim na papir.Navikla sam ja tako.Ne zalim ja ni jzbog jedne sekunde provedene s tobom,zalim zbog svoje nesposobnosti da te udaljim od sebe,zauvek izbacim iz glave. Hiljadu puta sam rekla "nikad vise",ali to moje "nikad vise" je iznova i iznova znacilo novi pocetak. Takve smo mi cure,ni od cega stvorimo roman,pronadjemo ljubav,gde ne postoji,i prosipamo je bezuslovno. Dusice,zivim za dan,kada ces ustvari shvatiti koliko me ne poznajes. Nesto mi ne dozvoljava da odem od tebe,ali jednog dana ce se i to desiti. I necu otici kad sve sto osecam,bude prestalo. Bas naprotiv,otici cu kada te najvise budem zelela,i kada shvatim koliko ja tebi ne trebam.


Postalo je svejedno… :)

Kako vreme odmice shvatila je da svejedno joj je postalo za sve sto se desava oko nje i u njoj..mislila je da nikad nece postati..ali jeste..on nikad nije mario za boli koje su se lomile u njoj..

nikad nije osetio kad suza joj je iz oka krenula i zavrsila na ubledelom obrazu ,kad je kanula na jastuku u noci kad je on sa drugim devojkama se smejao…Nije ona to htela da prizna sebi…verovala je da je voli i da oseca je kao ranije..tesko je to pomislila,a jos teze priznala i prihvatila…Cekala je na njegov poziv,na njegovo pokajanje i onda je odustala..Prestala je da se obazire na zvuk telefona,na poruke koje su pristizale na njen broj…jer znala je da nisu njegove..cak i kad su bile vise nije bilo vazno…vise joj srce nije prestajalo kucati vise nije drhtala na pomen njegovog imena…vise nije osecala tremu u njegovoj blizini…Nije prestala da ga voli nikad..samo se umorila gledajuci kako on lako podnosi njeno odsustvo u njegovom zivotu…umorila se od cinjenice da je nepamti…Voleli su je mnogi,mnogi su pokusali da osvoje njeno srce,ali ono je vec bilo osvojeno,zarobljeno…u pogresnim rukama je zavrsilo…kao igracka skupocena u rukama nespretnog deteta koje slomljeno je…i svaki deo je i dalje voleo…svaki deo boleo je snagom neba…Prestale su suze,jer je shvatila da ih nije vredan…stale su same kad je ohladila glavu i videla kako stvari stoje..Prestala je da se nada da ce za njih ikad biti vreme,da ce doci to vreme bolje..Predala se na bojnom polju shvativsi da se bori za pogresnog kralja..kralja koga nije briga hoce li se izvuci iz te borbe ili ce zivot izgubiti pokusavajci da mu donese pobedu…Prestala ga je traziti u svemu i u drugim ljudima…jer je shvatila da zapravo ne zeli da ga nadje..Probudila se iz sna u kom je bila svih ovih godina…pobudila sekada videla je lice zveri svog savrsenog princa…Probudila se i stala hrabro ispred ogledala koje je kukavicki izbegavala jer se stidela svog odraza koji ju jeprekoravao i nije mogla sebi u oci da pogleda jer bi videla niz poraza,ponizenja….kukavicu koja nema svoje Ja i neume da stvori sebi lep zivot …bolje sutra…kukavicu koja ne umeda se izbori za sebe i kaze svom izvoru bola “Ne” …sada stojii bez stida gleda u oci ispijene i bez sna…prazne oci…pomucenog pogleda i shvata da dalje mora i da zasluzuje bolje…I govori “Ne volim te vise ” a u sebi krije strah da tako nije i da nece biti nikad…ali zeli da uveri sebe …i to je neki pocetak,i to je korak ka uspehu…od negde se mora krenuti..a zna da mora od njega poci….jer zbog njega je tu gde jeste…zbog njega su prazne njene oci…



Da smo mogli puno bolje…sad znam da mogli smo to….


Sada kad vratim film unazad shvatam da sve sto smo rekli jedno drugomza vreme veze unistilo je ono sto smo rekli nakon sto smo je prekinuli….Ja sam rekla mnoge stvari koje nisam smela,rekla sam ono sto nisam zelela da cujes nikad…Povredjivali smo se uzajamno…ja jer sam te htela nazad,ti jer si hteo da te zaboravim,da nstavim dalje,i samim tim da prestane moja patnja….Kako god,unistili smo sve sto je bilo lepo,sve ono sto smo dugo zajednickim naporima stvarali…ono za stasmo se borili ,zbog cega smo se menjali…zbog cega smo se mnogih stvari odrekli….A mogli smo samoda pustimo da nasa bajka ostane netaknuta, da ostane u najlepsem secanju….sacuvana od zaborava…Sada znam da nista ne bih uradila od onoga sto jesam,znam da bih pustila da vreme ucini svoje…ali tada nisam mogla to…nisamjer je bilo tesko,bolno….neopisivo tesko…nije bilo lako , znam nije bilo lako ni tebi…ali ja poznajem samo moje boli koje si mi ti zadao….i pored svega toga ja nisam mogla da te pustim,nije lako pustiti nekog kog volis bez borbe…pa makar i ona bila uzaludna…a bila je…nisam mogla samo tako da nastavim…i da odustanem ,a nada me je drzala da je potrebno samo malo borbe i da cu uspeti da te vratim…ali nisam….Danas ne bih nista ucinila,ne bih se javila onda kada si ma nazvao….ne bih ti odgovorila na poruku…pustila bih da cekas…to bi bilatvoja najveca kazna – DILEMA ….sta se desilo…pustila bih da se vecno pitas zasto sam tako postupila…da li zato sto mi nije stalo,ili zato sto sam to ocekivala ili prizeljkivala…da li je to mozda zato sto te ne volim ili te nisam ni volela….Znam rekao bi mi sad “Ja bih dosao da vidim sta je i kako je…”ali ni sam ne bi sebi poverovao…ne bi …ja znam to…jer da si stvarno bio spreman na to dosao bi i rekao bi mi sve to u lice …bez kajanja i bez ustezanja…Ne bih ti se javila nikad…ne bih ni prstom mrdnula za ”nas”…jer nas vise nije bilo….samo bih pustila suze da teku dok ne bi presusile i same stale…Nikad ti ne bih dopustila da ih vidis…nikad ne bi nijedna pala na tvoje rame…nikad ne bi video kako padaju suze onoga koji voli i umire u istom trenu…bilo bi lakse i tebi i meni…i sve bi bilo drugacije…imali bi cega da se secamo…bez ruznih scena …ne bi bilo drame ne bi bilo nicega…samo lepi trenuci koji su neponovljivi…Ti lepi trenuci danas u meni su kao bleda secanje sna…nesto sto nisam sigurna ni da se desilo..nesto sto je unisteno sa prvim zrakom sunca koji se probio koz prozor ostrih reci i neizbrisivih dela….sve smo unistili …toliko da ni ne mozes d azamislis koliko je to…sve do poslednje mrve lepog….sad smo samo stranci …samo to …..a moglo je biti bolje…al mi ne znamo za to…ne znamo ili nisamo znali kako….



Dich ersetzt keiner.
Niemand.
Niemalz.








34
poruka na forumu
15 84



post # 63 | 2014-01-09 , 1:11 PM

Hmmm koliko je ovakvih bilo.....

Ova prica je o vojniku koji se nakon nekoliko godina provedenih u ratu konacno vraca kuci svojoj porodici. Odmah nakon sto je saznao tu vijest javio se svojim roditeljima.
- Mama, tata, vracam se kuci! Ali prije toga moram da vas zamolim za jednu uslugu. Imam prijatelja koga bih doveo sa sobom.
- Naravno, odgovorili su roditelji odusevljeni sto ce konacno nakon toliko godina vidjeti svog sina. - Slobodno dovedi svog prijatelja, bili bismo srecni da ga upoznamo.
- Postoji samo jedna stvar na koju moram da vas upozorim pijre nego sto dodjemo. On je dosta tesko povredjen u ratu. Zgazio je na nagaznu minu i izgubio jednu ruku i jednu nogu. Medjutim, on nema gde drugo da ode, a ja zelim da dodje da zivi sa nama.
- Zao nam je sto to cujemo. Mozda bismo mogli da mu pomognemo da nadje gdje ce zivjeti.
- Ne, mama, tata, ja zelim da on zivi sa nama!
- Sine, ti ne razumijes sta trazis od nas. Osoba sa takvim hendikepom bi bila ogromna obaveza za sve nas. Mi imamo nase zivote i sopstvene probleme i ne mozemo dozvoliti da takva stvar pocne da nas sputava. Mislimo da bi se ipak trebao vratiti kuci sam i zaboraviti na svog prijatelja. Snaci ce se on vec nekako.

U tom trenutku sin je prekinuo vezu. Roditelji ga vise nisu culi. Nekoliko dana kasnije, primili su poziv iz policije. Njihov sin je poginuo prilikom pada sa zgrade. Policija vjeruje da je samoubistvo u pitanju. Roditelji su otisli da identifikuju tijelo. Prepoznali su ga, ali na njihov uzas takodje su otkrili i nesto sto nisu znali. Njihov sin je imao samo jednu ruku i jednu nogu.










6640
poruka na forumu
2785 8170



post # 64 | 2014-01-12 , 3:35 PM

Jednom mi je otac rekao : Draga kćeri, želim da odrasteš u pametnu ženu, majku i kćerku.
Da imaš lep život, da nađeš muškarca s kojim ćeš uživati danima, a ne da plačeš zbog njega noćima, i njegovi hirova.
- Kakav on treba biti? -upitala sam oca. - Slušaj kćeri : Neće mi važno ako ne bude igrao golf sa mnom,
sve dok se bude igrao sa decom koju ćeš mu roditi i dok sa njima uživa u svim onim divnim i frustrirajućim
situacijama koje i ti meni priređuješ. Nije mi važno koliko će imati novaca, sve dok i ono malo što ima bude
delio s tobom, a ne lumpovao noćima. Nije mi važno njegovo političko opredeljenje sve dok svakog jutra tebe,
i vašu obitelj bude stavljao na pravo mesto u kući i u svom srcu. Nije mi važna boja njegove kože, sve dok sliku vašeg života boji strpljenjem, požrtvovanjem, ljubavlju i nežnošću. Ne zanima me njegova religija ili da li je uopšte religiozan : važno mi je da vrednuje ono sveto, a to je svaki trenutak života i vremena koje bude provodio sa tobom, i vašom decom. Na kraju malena, ako pronađeš takvog muškarca, a ja i on ne budemo imali ništa zajedničko, opet ću ga poštovati jer delimo ono najvažnije, a to je tebe!


Ja volim jesti. I volim spavati. Zato, ako ti dam svoju hranu ili ti šaljem poruke
kasno navečer, znaj da si posebna osoba u mom životu.








11913
poruka na forumu
3116 5475



post # 65 | 2014-01-25 , 8:53 PM

'' Umorila me tvoja sebicnost. Ubio si sebe samog u meni. Kakva ironija. To nikad’ pozeleo nisi,znam. Izgubila sam interesovanje za tebe. A nisam ni mogla da predpostavim da lako cu te prepustiti zaboravu. Iz dana u dan sve manje bole tvoje poslednje reci. I ti si prestao da se trudis da ostanes deo mog zivota,valjda si se i ti umorio,valjda se i tebi sve smucilo… Valjda si shvatio da je vreme da raskrstimo s’ prosloscu koja nas je izjedala. Valjda si se i sam sebi zgadio…ne znam. Vreme je da pustimo uspomene da postanu i ostanu samo uspomene. ''


Added (2014-01-25, 7:53 PM)
---------------------------------------------

Jednom mi je otac rekao : Draga kćeri, želim da odrasteš u pametnu ženu, majku i kćerku. Da imaš lijep život, da nađeš muškarca s kojim češ uživati danima, a ne da plačeš zbog njega i njegovih hirova noćima. -Kakav on treba biti? -upitala sam oca. -Slušaj kćeri : Neće mi biti važno ako ne bude igrao golf samnom, sve dok se bude igrao sa djecom koju češ mu roditi i dok sa njima uživa u svim onim divnim i frustrirajućim situacijama koje i ti meni prireduješ. Nije mi važno koliko će imati novaca, sve dok i ono malo što ima bude dijelio s tobom, a ne lumpovao noćima. Nije mi važno njegovo političko opredjeljenje sve dok svakog jutra tebe i vašu obitelj bude stavljao na prvo mjesto u kući i u svom srcu. Nije mi važna boja njegove kože, sve dok sliku vašeg života boji strpljenjem, požrtvovanjem, ljubavlju i njeznošću. Ne znaima me njegova religija ili da li je uopće religiozan ... važno mi je da vrjednuje ono sveto, a to je svaki trenutak života i vremena koje bude provodio sa tobom i vašom djecom. Na kraju malena, ako pronađeš takvog muškarca, a ja i on ne budemo imali ništa zajedničko, opet ću ga poštovati jer djelimo ono najvažnije, a to si TI !!!


Dich ersetzt keiner.
Niemand.
Niemalz.








166
poruka na forumu
78 689



post # 66 | 2014-01-26 , 2:10 AM

Quote Anna_Anna ()
Čoveku starom 70 i kusur godina koji se celog života bavio stočarstvom, tačnije ovčarstvom, država odluči da pomogne u dodeli penzije koja bi mu bila dovoljna da preživi.
Jedna novinarka ga je tom prilikom zamolila da joj ispriča jedan deo svog života koji nikad neće zaboraviti, i koji mu je ostao i ostaće u sećanju za života.
Starac započe priču: “Bilo mi je 20 i neka kad sam naišao na kuče u šumi uzeo ga sebi i prisvojio. Prolazili su meseci i komšije mi počeše govoriti da sve više liči na vučicu i da je se trebam rešiti. Bio sam mlad i nisam nikoga hteo slušati, bila mi je privržena, gde god da sam išao išla bi sa mnom i čekala me. I prošle su i godine…
Jednog dana kad sam bio malo prilegao kroz san sam čuo neku buku, režanje i cviljenje, dok sam došao sebi i ustao, sve je utihnulo, izašao sam napolje i ugledao čitavo stado ovaca poklano, a vučica sva u krvi sedi i gleda pravo ka meni malo od straha malo od besa. Utrčao sam u kuću, uzeo pušku i ubio je na licu mesta.
Nisam znao šta da radim sa ovcama pa sam pozvao komšije da ih odnesu dok se meso još nije ukvarilo.
Sklanjanjem ovaca, među njima smo pronašli tri zaklana odrasla vuka i tek tad sam shvatio šta sam uradio!
POUKA: Nije uvek sve kao što izgleda – Nikada ne procenjujte ljude i situacije na osnovu onoga što vidite na prvi pogled.


Bolja pouka bi bila da treba imati vise poverenja u zivotinje nego u ljude!


Znas li zasto gavran zvuci kao pisaca masina?
-Ne, zasto?
Neam pojma...








3442
poruka na forumu
2566 5061



post # 67 | 2014-01-26 , 1:44 PM

GothicWolf, gj


svet je u rukama onih koji imaju hrabrosti da sanjaju i da zive svoje snove








11913
poruka na forumu
3116 5475



post # 68 | 2014-02-01 , 11:33 AM

Ti si sve sto zelim za sebe

Eto,sad’ ne znam ni kako bih pocela,a toliko toga zelim da ti kazem…Nije razlog taj da sam slaba na recima,samo ne postoje reci,takvi opisi,termini,kojima mogla bih da iskazem ono sto osecam prema tebi,sta si ti za mene,kakva sam sa tobom,uz tebe,zbog tebe… Tu je ta teskoca. Mozda sam nekada i upoznala srecu,ali nikad’ ovakvu,i nikad’ nisam spoznala ovakav mir,ovakav unutrasnji sklad…

Nekako,sve ono sto sam ikad zelela,pronasla sam u tebi,sa tobom,kraj tebe…i ne postoji nista na ovom svetu zarad cega bih te menjala,sve je nista uporedjenju sa tobom. Nekad’ ni sama ne razumem ono sto osecam,ali znam da to ljubav se zove…

ona tera me da zaplacem,da bez razloga se smejem,da osmeh sa lica ne mogu da oteram. Ti gospodaris mojim snovima,tokom citavnog dana krades moje misli,od tvog glasa zatreperi u grudima,tvoj osmeh svaki uzdah otme..

Zbog tebe na sedmom nebu stanujem,i do mene ne dopire ljudska ljubomora,i zbog tebe spremna sam protiv celog sveta da se okrenem,da sve ucinim da nikad’ iz tvog oka ne kapne suza. I nikad’ ne bih te povredila,i nikad’ ne bih dopustila da te nesto zaboli…i ucinicu sve sto je u mojoj moci da ne dopustim da neko nam sve ovo pokvari.

I uvek cinicu sve,cak i najvece ludosti da uvek se smejes,da sa lica nikad’ ti ne nestane osmeh…i da tvoje oci ne izgube taj carobni sjaj… I necu dopustiti nikad’ da pokleknes,uvek bicu tu,bicu uz tebe,bicu tvoje podrska… I iznad svega bicu ti prijatelj kome mocices da kazes tajne bas sve… Nikad’ ledja moja neces videti…cak i ako ti odes- ja cu tebi vratiti se… I nikad’ zarad tvoje srece necu ustuknuti…uvek za tebe ucinicu i nemoguce..jer i to nemoguce moguce postane kad’ das sve od sebe…kad’ ljubav motivise te…

Sve mi tvoje nedostaje…
Nocu kad’ spustim glavu na jastuk i misli se razbeze na sve strane,pred ocima zaigraju slike neke,tako daleke,nasmejane,razdragane… Provlace se sene kroz mrak moje sobe,igraju se skrivalica,dok noc zoru ne prizove. Trce oko mene,sapcu tvoje ime,pa srce kaze ”Nazovi ga” – a razum se ne slaze s’ time. Sklapam ruke preko lica,pokusavam da oteram suze…onaj treptaj u grudima u trenutku nepaznje me obuzme…. Zadrhti telo,prodje me jeza blaga,obuzme me neka toplina mila,draga… Pozelim da stvorim se pored tvog kreveta i da posmatram te samo kako spavas…. Da milujem te ocima,da te dusom poljubim,da cujem ponovo govor tvog srca,a da te ne probudim…. Sve sa tobom mi nedostaje…cak i stvari koje nisu prijale,sve to sveze je,k’o da nisu prosle godine,k’o da su slike mlade,skorasnje…. Volela bih da te cuvam,da te pazim,da o tebi brinem,da oteram ruzne snove,da tugu s’ tvog lica skinem…. Da ponovo se pokraj tebe skupcam i da cutim dugo,dugo,i da te samo gledam….ne bi trebalo mi nista drugo… Nedostaju mi tvoje kritike,tvoji saveti,tvoja blizina… Nedostaju mi nasi razgovori,nasi poljupci,ona nasa rutina… Sve mi tvoje nedostaje,a nedostajem li ja tebi ? Setis li me se bar ponekad,pomislis li nekad ”Gde li je ona,da l’ nocas nekog’ ko mene nekad’ ceka”? Sete li te zagrljeni parovi na nasu ljubav,pozelis li da slucajno tad’ na tvoj put zalutam…? Da l’ miris mog parfema u vazduhu odvedete meni….ili sam otisla iz tvog secanja u Svet zaboravljenih? Ne znam…ali ja tebe da zaboravim ne mogu… Ovaj zivot je suvise kratak da u njemu te prebolim… Mozda takva sudbina mi je da zauvek samo tebe volim….


Moj Sin
Ušao je hirurg u bolnicu poslije hitnog poziva da izvrši operaciju nad bolesnikom. Promjenio je svoju odjeću i pripremo se za operaciju. Prije ulaza u operacionu salu ugledao je oca od ovog bolesnika kako hoda tamo-ovamo hodnikom ispred sale. Vidio je da ljut i čim je otac njega vidio počeo je galamiti na njega i ružiti ga zašto kasni, govoreći: “Zar ne razumiješ da je život mog sina u opasnosti?” “
Zar nemaš osjećaja odgovornosti?”
Doktor se nasmješi i reče: “Izvini nisam bio u bolnici i došao sam odmah čim sam dobio poziv, smiri se i daj mi da odradim svoj posao i uzdaj se u Boga”
-”Hoćeš da se smirim? Koliko si bezosjećajan… da je život tvoga sina u pitanju ti bi se smirio?
Doktor se nasmiješi i reče: “Brate moj ..doktor ne može da produži život niti da ga skrati.... Bog je taj koji daje život i smrt, a na nama je da se trudimo. a otac odgovori: “Lako je tebi, nisi ti u pitanju!”
Doktor uđe u salu i poče operirati. Nakon nekoliko sati doktor izađe i reče čovjeku: “Hvala Bogu operacija je uspješno prošla, izvini, ali ja žurim, neka ti sestra kaže ostale detalje.”
Otac je pokušavao da pita doktora nekoliko pitanja, ali je ovaj žurio i nije odgovorio. Poslije nekoliko minuta izađe sestra i upitaše je kakav je ovo oholi doktor, nije htio odgovoriti. Sestra poče plakati i reče: “Doktorov sin je umro jučer i on je pripremao za njega njegov ukop, ali smo ga mi nazvali pa je odmah došao, zato što nemamo drugog hirurga sem njega i sad je žurio da stigne na ukop svoga sina.... On je zaboravio svoju tugu da bi spasio tvoga sina".

:) :( :(


Dich ersetzt keiner.
Niemand.
Niemalz.








2086
poruka na forumu
171 425



post # 69 | 2014-02-02 , 11:07 PM

Sagnuh glavu jutra tog nerodjenog
Skrhan strahom …do nemosti
Drhcuci neobuzdano sagnuh se
I dohvatih tvoju hladnu ..bez ljubavi ruku
Slomljen kleknuh pored tebe…moja boli
Usnama zivot da ti dam ..moje vrele ..tvoje neme
Nema… bez reci… samo mirom I cutnjom si mi uzvratila
Sve si u meni slomila ,nebo zauvek zacrnila
I bez pozdrava u neznano otisla





  Dea92



2263
poruka na forumu
825 5334



post # 70 | 2014-02-02 , 11:23 PM

"Uvijek sam se pitala kako je moguće da mi dođeš u snove čak i onda kad mjesecima ne pomislim na tebe... Zašto se sve vraća onda kad odlučim da napokon pustim? Zašto svaki put kad se probudim osjetim kao da vrijeme nije ni prošlo, kao da nikad nisam ni pokušala da te zaboravim? I shvatim, u mom životu se podrazumijevaš kao zrak koji dišem. Uvijek si tu, uvijek te ima u meni. I kad te ne vidim, i kad ne čujem ništa o tebi, čak i kad se ne zapitam gdje si, kako si... Pojaviš se niotkud. I tako zaboravljam danima, mjesecima, godinama, ali baš uvijek zaboravim da te zaboravim."


I dusa i telo sve je CRNO BELO, za ostalo nek nas ČUVA BOG ♥

Zagrli i poljubi me sada,
ostani bar noćas sa mnom do kraja,
gromovi nek lome nebo mog grada,
nek padaju letnje kiše po nama.... ♥♥♥♥♥








2086
poruka na forumu
171 425



post # 71 | 2014-02-02 , 11:49 PM

Odem ponekad kad sumrak dan izjeda a da niko neshvaca
prodjem mestom gde sreo sam te prvi put
zaboli svaki put …a..ja prolazim kao da prodje neko drugi
mozda ja vise nisam ja pa mraci, mraci crnilo u ocimau dusi….para
a procep svaki …rana nezaleciva
Oprosticu ti sto si me ostavila …samo sapni …gde I koja je to noc u kojoj cu te prepoznati
obecavam cvrsto cu ti stisnuti ruku da nikada, nikuda bez mene ne otputujes.








11913
poruka na forumu
3116 5475



post # 72 | 2014-02-03 , 2:59 PM

Većina važnih i zapamćenih stvari na ovome svijetu, postignute su od ljudi koji su se nastavili truditi i onda kada se činilo da više nema nade...Možda ćete nekad biti razočarani ako ne uspijete, ali ste sigurno osudjeni na poraz ako niti ne pokušate jer snaga ne dolazi iz fizičkih kapaciteta no iz nesalomljive volje....Pokušavaj, drži se i uvijek, ali uvijek, vjeruj u sebe, jer ako ti ne vjeruješ tko hoće?
Dakle, glavu gore i najvažnije, smij se, jer život je prelijep i nudi toliko razloga za smije

ovo je za mene kao poruceno


Dich ersetzt keiner.
Niemand.
Niemalz.








2086
poruka na forumu
171 425



post # 73 | 2014-02-08 , 11:37 PM

Tuzan sam jutrom kad se budim jer...
ja se vracam a ti ostajes ,ja mirujem
tvoj odlazak odjekuje.
Suzama se umivam ..dok ti odmahujem slomljenim zeljama telo razbudjujem
Tuzan sam jutrom kada se budim ..oko sebe miris tebe osecam
a vec jasno rasudjujem.. pa me dusa zaboli ,srce prepolovi
jer te nema da se samnom probudis.








6640
poruka na forumu
2785 8170



post # 74 | 2014-02-09 , 3:02 PM


Još uvijek se sjećam one ljetne noći kad su nam se pogledi sreli .
Od tada ne mogu da te izbacim iz svoje glave .
Dugo sam sebe lagala kako to nije ljubav .
Al sada nakon toliko vremena znam da jeste .
I ne znam šta da radim .
Zbunjena sam .
Ne znam kojim putem da krenem .
Bojim se pogriješit ću .
Kad god te vidim za mene vrijeme stane .. ii .. sve nestane .
Ostajemo samo ja i ti .. ii .. pogledi .
Tvoj pogled me svaki put digne u oblake .
Jednostavno kad te vidim gubim tlo pod nogama .
I znam da je ovo nemoguća ljubav .. al ja se opet nadam .
Tračak ove nade daje mi snagu da se borim .
I jedno znam .. do kraja borit ću se za tebe .
Neću tek tako odustati .
Moram biti hrabra i boriti se bez obzira na posljedice .
Al moram priznati da se pomalo i bojim .
Bojim se da me ljubav ponovo ne uništi .
Ne želim da mi ljubav ponovo slomi krila .
Jer ne znam da li bih to moje srce podnijelo .
Odavno sam naučila da je ovaj život surov prema dobrim ljudima .
Ali nadam se promjenama .
Nadam se svojoj sreći .
I ova nada je moj tračak svjetlosti u ovom tamnom i surovom životu .



Pocet cu da pisem jedno pismo bez imena tvog,jer znaj ti nisi vrijedan tog,ti nisi vrijedan ovog pisma,a rjeci jos manje...Ali ipak znaj za tebe ga pisem,moram nekako da te zaboravim naravno rjeci pomazu...Moje usne ceznu,moraju da te spomenu,ali jaca sam od toga,necu im uciniti uslugu da ti ime spomenem...Dobre i lose stvari o tebi govorim.Necu ti uciniti uslugu i patiti za tobom,jer ni ti ne patis zamnom... Ti nisi jedinstvena osoba,nisi ti decko mojih snova...Ti si jedostavno nekoliko mjeseci,nedjelja,sati,trenutka...Ne,nisi!Ti si osoba koju sam poznavala i koju sam voljela sad je sve otislo, pada u zaborav... ...Nemam po cemu da te pamtim,pa necu ni da patim,ti nisi taj koga ja zelim svaki dan...Niti o tebi razmisljam,niti me zanimas...Postojali su i lijepi,a i losi dani... ...Ali najljepsi je onaj kada smo se rastali i kada smo se prvi put sastali,sada manje patim,vise znam,sa ukusom te zaboravljam. Patila sam kad si me otavio sad znam, da si me cijelo vrijeme samo lagao. U meni nema ni mrznje,a nema ni ljubawi ima samo zaljenja.Zaljenja tebe sto si pao tako nisko , Zaljenja tebe sto vise nikada neces imati osobu koja te voljela kao ja vise NIKADA sto nikada neces imati bolju od mene jer te nijadna necu znati razumjeti i nijedna ti nece znati oprostiti kao ja nijedna te nece voljeti vise od sebe ali sada znam da sam slatka mala,jedostavno,sretna,sama...Sada ne zelim vise pisati o tebi,niti da se posecati na dane kada sam pripadala tebi,hvala Bogu,svemu je kraj...Kraj tvojim lazima i kraj mojoj patnji ...I sada mi vise nista ni ne pripada,osim da ti kazem ZBOGOM,lijepo provedi zivot svoj s njom zajedno budite kako ste i poceli ali pazi da toj klinkici srce ne ispustis... Hvala ti sto sam slobodna,i hvala ti sto nemam na sta da mislim i sto nemam o cemu da razmisljam,i sada je svemu kraj...I ovom pismu,i nama...Jednom ZAUVIJEK!


Ja volim jesti. I volim spavati. Zato, ako ti dam svoju hranu ili ti šaljem poruke
kasno navečer, znaj da si posebna osoba u mom životu.








11913
poruka na forumu
3116 5475



post # 75 | 2014-03-03 , 9:06 AM

Zemlje, gradove, neba i lica Italije kad vidis, primi ih u svoje oci onako kako ti to jedina umes, ti obelezena necim ili bilo cim sto jeste lepota; i, ako se prepoznas negde bilo gde i nekad bilo kad, ti zadrzi pogled i zamisli da gledas i za moje oci.

Ako dodirnes neki zid, fontanu i luk mosta, ostavi dodir za tren i neosetno malo, i dopusti mi da ih dodirnem kroz tvoje prste. I, ako se osmehnes na slucajne ptice bezazeleno prosute po kamenim plocnicima starih trgova ljubavi, ostavi deo osmeha na usnama da se kroz njega na njih osmehnem.

Lice deteta, zene i muskarca, ako primetis da je izlozeno samoci, vetru i izgubljenosti, ti zastani i pozovi glasom; u zvuku neka ti ostane trag topline da ga okrzne, zanese i preobrazi dok se zacudjeno okrece oko sebe. Nasmej mi se, videces da tako i ja, negde bilo gde i nekad bilo kad, zastanem i okrenem se u nadi da nisam potpun stranac ni posve uklet jer evo kao da cujem blizak glas koji me prepoznaje i zove.

Zemlje, gradove, neba i lica Italije mozda videti nikad necu, obelezen ti necim ili bilo cim; sve vidjeno tvojim ocima neka se zauvek zadrzi kod tebe, moj gordi andjele. I kad se vratis i doneses ih u sebi, jos jednom neka me dodirnu kroz sve ono sto si ti.


- Koliko puta--------------------------------------------
Koliko puta te još trebam zaboraviti i ponovo zavoljeti. Bezbroj sam puta probala otići. Na tebe ne misliti. Tebi se ne vraćati. Ali ljubavi ne postoji način, već moram sa tim živjeti. Ne nismo se mogli razumjeti, niti je to trebalo bit, samo kada bi mi pomogao razumjeti, zašto se trebam tebi vraćati. Pa ko si ti meni. Ni prošli niti bivši ni sadašnji. Ti si moj vječni. I koliko god se trudio to prikriti ili opovrgnuti ipak ću ti jedno reći, ti si taj pored kojeg trebam biti. Živjeti i ostariti. Milje nas dijele a ja te uspijevam samo dok spavam zaboraviti. Tebi kažem lako noć, zagrlim te, poljubim. Tebi kažem dobro jutro, moj mili jedini. Kako ću tako živjeti? Ona koja te voli :)

Added (2014-02-18, 11:45 PM)
----------Obecanje-----------------------------------
Verujem da će biti teških vremena, verujem da će jednom netko od nas ili oboje htjeti van iz ovoga, ali znam da, ako te sada ne pitam da budeš zauvijek moja, žalit ću do kraja života.Možda ova ljubav izgleda besmislena, i nemoguća..Možda se pojavila u pogrešno vrijeme, na pogrešnom mjestu, između pogrešnih ljudi. Možda je i sama pogrešna. Ali ti obećavam da nas ni loše odluke, ni pogrešni ljudi,ni hiljade drugih razloga neće razdvojiti.:) :) PREDIVNO NAPISANO UHHH

Added (2014-02-19, 2:55 PM)
-------- Moja ------------------------------------
A mnogi su je svojatali i govorili da je ona njihova. Borili su se za njenu čast i dokazivali kome pripada. A ja sam sve to slušao i slatko se smiješio. Džaba njima to, kada smo i ona i ja znali da je oduvijek bila i da će biti MOJA.


Added (2014-02-19, 3:04 PM)
---------------------------------------------

Toliko su me puta pitali šta vidim u njoj, da sam na kraju smislio odgovor. Vidim njen optimizam, način na koji pomaže i ohrabruje druge ljude, ozbiljnost koja uvijek nestane kada lupim neku glupu foru... tišinu oko nje kada sluša neku svoju glazbu. Vidim kakva je kad je zaljubljena, tužna, radosna, kada je u problemima. Kako se trudi da pokaže kako joj je stalo. Vidim kako se nasmiješi kad me vidi, kako joj se nešto u očima promijeni kad je zagrlim i kako lako ćuti u mojoj blizini, kao da riječi nisu potrebne. Jednostavno, vidim sve ono što drugi nikada neće zapaziti. I to je, eto, samo mali dio od onoga što je čini toliko posebnom.

Razmisljam o tome kakva je nasa ljubav... da li je velika... ili mala... naspram svih ljubavi... ne znam... znam samo da je od onih ljubavi koje odoljevaju svim iskusenjima... koje prolaze tiho i hrabro kroz sve nevolje... i uzivaju u svim sretnim trenucima... Takva je nasa ljubav...

Added (2014-02-19, 8:23 PM)
---------------------------------------------

Znaš li ti jedino moje...
Znaš li koliko sam samo puta do sada , u ovim proteklim vremenima poželjeo da budem barem jedna od milion zvijezda u tvojim očima?
Da budem barem jedan mali dio razloga zbog kojeg ti oči tako božanstveno sjaje...
Da budem zvijezda koja će ti osvjetljavati put?
Znaš li koliko sam puta poželjeo da budem barem jedna mala zraka sunca što ti ujutro miluje lice dok se lijeno protežeš u krevetu još uvijek zbunjena od sna.
Da budem sunce u tvome osmjehu od kojeg ceš blistati cijeloga života...?
Koliko sam samo puta poželjeo da osjetim mekoću tvoje kože, toplinu tvoga tijela...
Poželjeo da osjetiš otkucaje moga srca koje kuca samo za Tebe..

Ona
Znas prijatelju, volim je. Svakim danom sve više. Svakim danom je sve ljepša, ima sve ljepši osmijeh, pogled. Volim kad obuče moj duks, ili kad se ljuti, samo da bih je poljubio, zagrlio, mazio. Volim je druže, više od svog života. Zavoljela me takvog kakav jesam, nije tražila da se promijenim, a promijenila me. Čuvam je, sigurna je, a opet joj pružam malo slobode, a puno ljubavi i razumijevanja. Znaš, jednog dana bih volio da je moje dijete zove mama.

Added (2014-02-19, 8:53 PM)
---------------------------------------------
[size=14]Ljubavi

Znam ljubavi da nisam kao drugi, u meni kuca ljubav, ja ne umijem da mrzim. Ponekad dobro glumim, al' pred tobom ne umijem, i da se stoput rodim za tobom bih da umrem. Nemoj da places nikad, jer tvoje suze me bole, poljubi me lagano i daj sve svoje. Ja imam jedno srce, a ti si srce moje, ja imam jednu ljubav sto nosi ime tvoje.
[/size]

---------------------------------------------

Evo ! Poklanjam ti srce,dajem ti ga cijelog..Stavi ga u dlan i čini s njim što te volja...Miluj ga ili rani...Do tebe je! Ja sam netko malen komu sitnice znače puno i netko tko pamti svaki osmijeh koji mi poklone! Neznam drugačije s ljudima osim sa ovo malo duše što mi je ostalo i koju mi tako vješto gaze...Ali neka...Još je ljubavi u meni za dva svijeta! Nemam ništa osim snova...Vjere i nade.Zgazi mi i to ako želiš ? Ali znaj da se ja neću nikada prestati truditi graditi nove..Ponekad zaboravim na sebe samo zato jer previše volim i dajem se za sve vas pa čak i za one od kojih neću nikad čuti niti hvala! To sam ja...Pomalo luda...naivna ali duboko negdje u srcu beskrajno sretna. :)

Added (2014-02-23, 8:37 PM)
---------------------------------------------
;)

Added (2014-02-26, 10:39 AM)
---------------------------------------------
Okrenula sam se I bez reci sa suzama u ocima otisla,kroz mrak koji se utapao sa mojom dusom….sa praznim srcem I prepuna lazi I uzaludnih ocekivanja da ces krenuti za mnom I uhvatiti me za ruku ,da ces mi reci da si se salio,da ne zelis da odem…koracala sam polako za slucaj da ti dam vremena da skupis hrabrost da mi ime kroz noc dozoves…ali nisi se oglasio…cutao si …ja sam koracala izgubljena….sama….neshvacena ….Dugo sam cekala da me nazoves ,zivela u nadi da sam ti potrebna,da ti falim…da mislis na mene I da nemas sna…ali ti si svaku nadu u meni ubio,kada si drugu pred mojim ocima k’o nekad mene pred svima poljubio….kako si mogao….a toliko si se kleo da si me od svega vise voleo….Jos jedna tvoja laz u nizu bez kraja….muskarcu zato vise ne verujem kad se kune dok necije poverenje osvaja….Naucila sam na tezak nacin kako posle svega otvoris oci…naucila sam I nadam se da ce mi to iskustvo u zivotu pomoci…da se ne zaletim I dopustim da opet na istu vatru se opecem…da od sada gledam njegove postupke,ne da se oslanjam na reci…Reci su prazne kao case kojima se tuga leci….kao ispijene case srece…I nikog nije bilo to da spreci…Zar morao si bas ti da budes zao kovac moje srece…zar ti si bas morao da budes los znak …. Zar morao si da budes hladan kao glecer….Nikad necu moci da te shvatim ,a trazila sam nacin veruj mi ,kunem se zivotom….nikad necu moci da te sprecim da cinis iste greske I poigravas se necijim zivotom….Ostavljam te samog da grehe svoje teske platis…ostvljam te u samoci da svoje greske shvatis I prihvatis….Da oprostis sebi ako mozes to…ja pokusala sam….ali nije islo…ako nekad ti oprostim znaj da zaboraviti pocinjeno necu….Lakse je oprostiti drugom nego sebi samom….oprostiti sto si mu porusio srecu….



Cuo sam da si se udala.
Iznenadio sam se mnogo.
Mislio sam bas da ces ceo zivot cekati da ja odrastem pa da ti kazem sto moras da znas.
Samo Bog zna koliko te volim.
I dok te gledam nasmejanu, tudju ...
Necu da diram u tvoju srecu.
Vrlo dobro znam, lepa, ipak sam zakasnio.


U neka davna,pradavna vremena,za mene ti si bio jedina zena,u tebe sam gledao kao u Boga,a ti si glumila i vise od toga.Bili smo deca,nismo ni znali,jedno i drugo suvise mali,previse emocija za godine nase - tebe su tada pocele da plase.Meni je prijalo to unutrasnje stanje,i da budem bez tebe sam hteo sve manje,jer k'o u nekom snu bilo je tada,jos uvek se secam snega koji pada -tebe i mene

Added (2014-03-03, 8:06 AM)
---------------------------------------------
Oženjen je pa rekoše: "Zarobljen je, izgubljen je, izgubio je svoju slobodu, poslušan je ženi, za njega ne postoje druge djevojke, ne vidi..."
O kad bi samo znali odgovore oni: "Zarobljen sam njenom ljepotom, začaran sam njenom dobrotom, poslušna mi je pa joj samo uzvraćam, ne postoje druge jer kod nje sam pronašao sve što sam i što bi ikada tražio... ;)



Dich ersetzt keiner.
Niemand.
Niemalz.


Forum » Opste diskusije » Nauka i Obrazovanje » Price koje nose u sebi poruku
Page 5 of 10«1234567910»
Search:

Мини-чат

Legenda: [Administrator] [Super Moderator] [Moderator] [Urednik] [Forum Moderator] [VIP] [Donator] [Korisnik]