Page 1 of 11
Forum » Opste diskusije » Sex i ljubav » Seksualno obrazovanje!
Seksualno obrazovanje!






11913
poruka na forumu
3116 5475



post # 1 | 2012-01-17 , 5:04 PM

Mnogi se ne usude da odu doktoru ili da pitaju nekoga za problem pa se nadam nacicete nesto u ovim textovima ;)

POLNO PRENOSIVE BOLESTI

Polno prenosive bolesti su zarazne bolesti, koje se prenose izravnim polnim kontaktom sa zaražene na zdravu osobu. Obuhvaćaju pedesetak bolesti i sindroma, uzrokuju ih mikroorganizmi, bakterije i virusi, a prenose se uglavnom razmenom telesnih tekućina (semenom, vaginalnom tekućinom i krvlju). Neke od polnih bolesti prenose se i poljupcem poput herpesa, humanog papiloma virusa (HPV), a ni pravilno korištenje kondoma tokom vaginalnog ili analnog odnosa ne smanjuje opasnost od tih bolesti. Takođe i kod oralnog seksa postoji mogućnost od prijenosa spolnih infekcija.

Bakterijske polno prenosive bolesti:

Klamidija (Chlamydia trachomatis)
Gardnerella vaginalis
Gonoreja (Neisseria gonorrhoeae)
Sifilis (Treponema pallidum)
Granuloma venereum (Granuloma inguinale ili Calymmatobacterium granulomatis)
Lymphogranuloma ingvinale (Lymphogranuloma venereum LGV) (Chlamydia trachomatis serotipovi L1, L2 i L3)
Meki čankir (Haemophilus ducreyi)
Mikoplazme (Ureaplasma urealyticum i Mycoplasma hominis)

Virusne polno prenosive bolesti:

Hepatitis (HAV, HBV, HCV, HDV, HEV)
kopnica ili AIDS, SIDA (HIV)
Humani papiloma virus (HPV)
Genitalni herpes (tip HSV 1 i tip HSV 2)

Paraziti:

Stidne uši (Phthirus pubis)
Svrab (Sarcoptes scabiei)

Gljivice:

Kandidijaze (Candida albicans, Candida glabrata)

Protozoe:

Trihomonijaza (Trichomonas vaginalis)

KLAMIDIJA:

Hlamidia Chlamidia trachomatis je urogenitalna infekcija koja se prenosi seksualnim kontaktom i kod muškaraca se manifestuje negonoroičnim uretritisom, a kod žena mukotrpnim cervicitisom. Sada u najrasprostranjenije seksualne bolesti u opštoj populaciji. Oko 75 posto zaraženih žena i 50 posto zaraženih muškaraca nema simptome, tako da većina infekcija ostaje nepoznata i nelečena, što pogoduje nekontrolisanom širenju bolesti.
Simptomi se javljaju posle inkubacionog perioda od jedne do tri nedelje i to su: pojačan nagomilani sekret žućkaste boje, odnosno serozna i sluzava sekrecija iz uretre kod muškarca, pečenje pri mokrenju, bol tokom seksualnog odnosa, vaginalno krvarenje između menstruacija i posle seksualnog odnosa. Ukoliko se ne leči, bolest je kod žena često praćena komplikacijama u smislu akutnog solpingitisa (upale jajovoda) i hronične zapaljenjske bolesti male karlice sa posledičnom neprohodnošću jajovoda i neplodnošću uz povećan rizik od vanmateričnih trudnoća. Kod trudnica infekcija hlamicijom može dovesti do prevremenog porođaja, a kod novorođenčeta inficirane majke do neonatalne pneumonije (upala pluća) i konjuktivitisa.
Kod muškaraca najčešća komplikacija je epididimitis (upala semenih kanalića), Rajterov sindrom i drugo. Dijagnoza se postavlja izolacijom hlamidija, imunofluorescentnim testom, kao i detekcijom specifičnih serumskih antitela, dakle, visoko specifičnim laboratorijskim analizama. Lečenje se sprovodi istovremeno kod oba partnera, antibioticima iz grupe tetraciklina, mokrolida i još nekim savremenim lekovima. U većini slučajeva se primenjuje lečenje doksiciklinom (100mg dva puta dnevno tokom sedam dana) ili azitromicinom (jednokratna doza od 1 grama), a u trudnoći eritromicinom.
Dok terapija ne završi, potrebna je apstinencija od seksualnih odnosa, inače postoji rizik od reinfekcije. Najmanje tri nedelje po završenom lečenju potrebno je ponoviti laboratorijske testove da bi se ustanovilo da li je lečenje bilo uspešno.
U novije vreme opisuju se pojedinačni slučajevi infekcije hlamidijom rezistentnom na većinu antibiotika koji se obično koriste za lečenje, što predstavlja ozbiljan terapijski problem. Naime, postoje izveštaji sa naših stručnih sastanaka da je nekada potrebno i šest meseci do konačno sanirane infekcije.

SIFILIS:

Sifilis je zarazna polna bolest koju izaziva bakterija spiroheta, koju je otkrio Šaudin 1905. godine. Sifilis se može dobiti seksualnim putem ili putem dodira sa nekim ko je inficiran. Širi se preko otvorenih rana i osipa koje sadrže bakterije koje mogu proći kroz mukozne membrane genitalija, usta ili anusa kao i drugih delova tela na kojima je koža povređena. Za razliku od drugih zaraznih bolesti, sifilis ne stvara trajni imunitet pa je moguće zaraziti se njime ponovo. Treba imati u vidu da korišćenje kondoma smanjuje rizik od zaraze ali ne štiti od nje u potpunosti.

Razvoj bolesti

Primarni stadijum: Posle tri nedelje, koliko traje period inkubacije, od zaraženja javlja se bezbolan čir koji se naziva tvrdi šankr. Obično se javlja na genitalijama ili blizu mesta prodora bakterije. Ubrzo se javljaju promene na okolnim limfnim žlezdama koje oteknu, ali su bezbolne. Mada se može desiti da ovaj prvi stadijum prođe bez primetnih simptoma, posebno kod žena jer se može desiti da se ovaj čir sakrije u unutrašnjosti vagine tako da ostane potpuno neprimećen. U primarnom stadijumu šankr je jako zarazan.
Sekundarni stadijum: Ovaj stadijum se javlja između jedne nedelje i šest meseci, kada počinje sekundarni razvoj. Do tada se bakterija proširila po celom organizmu. Na koži javljaju ospe, najpre ružičaste, zatim tamno crvene i mrke, posle kojih dolaze čvorići, a onda sve to iščezne.
Latentni stadijum: Nakon nekoliko godina, obično 6-10, počinje tercijarni stadijum. U ovoj fazi ne postoje vidljivi znaci bolesti, ali bakterija je najverovatnije već počela da napada srce, mozak i druge unutrašnje organe.
Kasni stadijum: U ovoj fazi već postoji neka od sledećih bolesti: ozbiljno srčano oboljenje, slepilo, progresivna paraliza, čak i mentalni poremećaji. U ovoj fazi sifilis nije prenosiv. Međutim, danas retko ko dolazi u ovu fazu zahvaljujući uspešnoj primeni medikamenata.

Dijagnoza i lečenje

Do pronalaska penicilina Sifilis je bio smrtonosna bolest. Lečio se živom. Od njega su umrli mnogi velikani i ljubavnici iz prošlih vremena.
Sifilis se može dijagnosticirati i lečiti u bilo kom stadijumu bolesti. Leči se penicilinom. Pošto se bolest ponekad ponovo javlja i da bi se izbegli propusti, preporučljivo je da se nakon lečenja test na sifilis ponovi bar još dva puta. Prva tri stadijuma se leče u potpunosti bez ikakvih trajnih oštećenja, a u poslednjem stadijumu mogu se zaustaviti dalja oštećenja.

SIDA:

Sida je bolest koja predstavlja poslednji stadijum infekcije organizma virusom humane imunodeficijencije (HIV), a karakteriše je progresivno slabljenje imunskog sistema što pojedince čini podložnim širokom sprektru infekcija i tumora. Sida je akronim od francuskog naziva za sindrom stečenog imunološkog deficita (fr. Syndrome d'immunodéficience acquise), a AIDS od engleskog naziva Acquired Immunodeficiency Syndrome.
Postoji razlika između pojmova HIV pozitivna osoba i osoba obolela od side. To su dve povezane ali različite stvari, koje se često pogrešno poistovećuju. HIV pozitivna osoba je zaražena virusom (HIV-om), ali to još uvek ne znači da ima sidu. Do pojave bolesti može da prođe vremenski period od dve do deset godina. HIV pozitivna osoba može da izgleda potpuno zdravo, sposobna je za rad ili bilo koju drugu aktivnost, poput zdravih pojedinaca.
Virus se najčešće prenosi seksualnim putem, a nešto ređe preko zaražene krvi, sa zaražene majke na dete tokom trudnoće, porođaja ili dojenja itd. Virus se ne može preneti uobičajenim socijalnim kontaktima, niti putem životinja. U cilju prevencije, u mnogim zemljama se sprovode različite aktivnosti sa svrhom edukacije ljudi o načinu prenošenja virusa i merama koje se mogu preduzeti kako do infekcije ne bi došlo. Za sada ne postoji efikasan lek ili vakcina, koji garantuju izlečenje. Ipak, antiretroviralni lekovi mogu da produže period trajanja infekcije i odlože ulazak u fazu side.
Prema podacima programa Ujedinjenih nacija i Svetske zdravstvene organizacije o HIV virusu i sidi (UNAIDS), od pojave ovog oboljenja pa zaključno sa 2008. godinom u svetu je bilo zaraženo ukupno oko 60 miliona ljudi, a od komplikacija povezanih sa sidom je do tog trenutka umrlo oko 25 miliona ljudi. Krajem 2008. virusom je bilo zaraženo oko 31,3 miliona odraslih pojedinaca i 2,1 milion dece.

OPSTE OSOBINE VIRUSA:

Virus humane imunodeficijencije (HIV) pripada porodici retrovirusa. Dimenzije ovog patogena iznose 100-140 nm. Čitava ćelija ima dvoslojnu lipoproteinsku membranu, ispod koje je smešteno nukleoproteinsko jezgro. U njemu se nalazi ribonukleinska kiselina i različiti enzimi. U genomu virusa su smeštena tri strukturna gena potrebna za njegovo razmnožavanje i sedam gena koji regulišu taj proces. Oko genoma i enzima jezgra nalazi se proteinski omotač, nazvan protein 24 (p24). Na površini virusne ćelije se nalazi lipoproteinski omotač, koji nastaje od omotača ćelije domaćina u kojoj se virus razmnožava, dok drugi deo omotača potiče od samog virusa i njega čine glikoproteinski molekuli 41 (gp41) i 120 (gp120) koji poput šiljaka vire iz omotača.
HIV je relativno osetljiv i temperatura od 56 °C ga inaktiviše za 30 minuta. Sa druge strane, otporan je na niske temperature (do -70 °C) i ultraljubičaste i gama zrake. Virus je osetljiv na visoke ili niske vrednosti pH (vrednosti ispod 3 i iznad 10).
Postoje dva tipa virusa: HIV-1 i HIV-2. Oba tipa vode poreklo od virusa majmunske imunodeficijencije (engl. Simian Immunodeficiency Virus).

SIDA:

Sida je bolest koja predstavlja poslednji stadijum infekcije organizma virusom humane imunodeficijencije (HIV), a karakteriše je progresivno slabljenje imunskog sistema što pojedince čini podložnim širokom sprektru infekcija i tumora. Sida je akronim od francuskog naziva za sindrom stečenog imunološkog deficita (fr. Syndrome d'immunodéficience acquise), a AIDS od engleskog naziva Acquired Immunodeficiency Syndrome.
Postoji razlika između pojmova HIV pozitivna osoba i osoba obolela od side. To su dve povezane ali različite stvari, koje se često pogrešno poistovećuju. HIV pozitivna osoba je zaražena virusom (HIV-om), ali to još uvek ne znači da ima sidu. Do pojave bolesti može da prođe vremenski period od dve do deset godina. HIV pozitivna osoba može da izgleda potpuno zdravo, sposobna je za rad ili bilo koju drugu aktivnost, poput zdravih pojedinaca.
Virus se najčešće prenosi seksualnim putem, a nešto ređe preko zaražene krvi, sa zaražene majke na dete tokom trudnoće, porođaja ili dojenja itd. Virus se ne može preneti uobičajenim socijalnim kontaktima, niti putem životinja. U cilju prevencije, u mnogim zemljama se sprovode različite aktivnosti sa svrhom edukacije ljudi o načinu prenošenja virusa i merama koje se mogu preduzeti kako do infekcije ne bi došlo. Za sada ne postoji efikasan lek ili vakcina, koji garantuju izlečenje. Ipak, antiretroviralni lekovi mogu da produže period trajanja infekcije i odlože ulazak u fazu side.
Prema podacima programa Ujedinjenih nacija i Svetske zdravstvene organizacije o HIV virusu i sidi (UNAIDS), od pojave ovog oboljenja pa zaključno sa 2008. godinom u svetu je bilo zaraženo ukupno oko 60 miliona ljudi, a od komplikacija povezanih sa sidom je do tog trenutka umrlo oko 25 miliona ljudi. Krajem 2008. virusom je bilo zaraženo oko 31,3 miliona odraslih pojedinaca i 2,1 milion dece.

OPSTE OSOBINE VIRUSA:


Virus humane imunodeficijencije (HIV) pripada porodici retrovirusa. Dimenzije ovog patogena iznose 100-140 nm. Čitava ćelija ima dvoslojnu lipoproteinsku membranu, ispod koje je smešteno nukleoproteinsko jezgro. U njemu se nalazi ribonukleinska kiselina i različiti enzimi. U genomu virusa su smeštena tri strukturna gena potrebna za njegovo razmnožavanje i sedam gena koji regulišu taj proces. Oko genoma i enzima jezgra nalazi se proteinski omotač, nazvan protein 24 (p24). Na površini virusne ćelije se nalazi lipoproteinski omotač, koji nastaje od omotača ćelije domaćina u kojoj se virus razmnožava, dok drugi deo omotača potiče od samog virusa i njega čine glikoproteinski molekuli 41 (gp41) i 120 (gp120) koji poput šiljaka vire iz omotača.
HIV je relativno osetljiv i temperatura od 56 °C ga inaktiviše za 30 minuta. Sa druge strane, otporan je na niske temperature (do -70 °C) i ultraljubičaste i gama zrake. Virus je osetljiv na visoke ili niske vrednosti pH (vrednosti ispod 3 i iznad 10).
Postoje dva tipa virusa: HIV-1 i HIV-2. Oba tipa vode poreklo od virusa majmunske imunodeficijencije (engl. Simian Immunodeficiency Virus).

NACIN PRENOSENJA:

HIV se može preneti na više načina: nezaštićenim seksualnim odnosom, preko zaražene krvi i sa majke na dete (vertikalna transmisija). Virus je prisutan u svim telesnim tečnostima, ali u dovoljnoj količini da bi se neko zarazio ima ga samo u krvi, vaginalnom sekretu, spermi, prosemenoj tečnosti i majčinom mleku.HIV se nalazi u visokim koncentracijama i u cerebrospinalnoj tečnosti (likvoru) i ušnoj masti (cerumenu), ali preko njih nije moguće inficiranje zbog nepostojanja načina transmisije sa jedne osobe na drugu.
Prema izveštaju Ujedinjenih nacija za 2008. godinu, približno 2/3 novih slučajeva zaraze se dogodi tokom heteroseksualnih odnosa, oko 11% prenošenjem virusa sa majke na dete, oko 10% slučajeva kod intravenskih narkomana koji koriste upotrebljenu iglu za ubrizgavanje droge, 5-10% slučajeva zaraze je registrovano kod homoseksualaca i ostatak tokom raznih medicinskih procedura (transfuzija krvi i sl).
HIV se ne može preneti rukovanjem, grljenjem, ljubljenjem i drugim uobičajenim socijalnim kontaktima, konzumiranjem hrane koju je spremila zaražena osoba, boravkom u istoj prostoriji sa takvom osobom i sl. Životinje i insekti (poput komaraca) ne mogu preneti HIV ili sidu niti oboleti od nje, jer se samo u krvi čoveka nalaze limfociti sa CD4 (engl. cluster of differentiation) molekulima za koje se virus vezuje.

EPIDEMIOLOSKI PODACI:
Na globalnom planu, širenje virusa poprima oblike pandemije. Od približno 33,4 miliona ljudi koji su bili HIV pozitivni ili su imali sidu krajem 2008. godine, u podsaharskoj Africi je živelo 22,4 miliona (67%) iako stanovništvo te regije čini samo 10% ukupne svetske populacije. Od pojave epidemije, preko 83% smrtnih slučajeva je registrovano u Africi. U najteže pogođenoj oblasti, podsaharskoj Africi, u urbanim sredinama je svaki četvrti stanovnik inficiran, a 70% novoinficiranih osoba godišnje potiče iz ove regije.
Infekcija je prisutna i u ostalim delovima sveta, iako slabije u poređenju sa Afrikom. Tokom 2008. na globalnom planu je zabeleženo 2,7 miliona novoinficiranih (od čega 430.000 dece) i oko 2 miliona smrtnih slučajeva (280.000 dece).

Epidemija side u Srbiji je zvanično počela 1984. godine, mada postoje i podaci o ranijim slučajevima ove bolesti. Incidenca je relativno niska, ali je prema nekim procenama ukupan broj zaraženih pet do deset puta veći od zvaničnih podataka.[34] Od 1985. godine do kraja 2009. registrovano je ukupno 2.440 HIV pozitivnih osoba, od kojih je 1.489 (61%) obolelo od side, a 1.042 umrlo.
Među istočnoevropskim državama, u Srbiji i Rumuniji je zabeležen najveći rast novozaraženih od početka 90-ih godina 20. veka.

INFEKCIJA:


Najčešći tip HIV virusa u Evropi, Americi i centralnoj Africi je tip HIV-1. U zapadnoj Africi, bolest je prouzrokovana tipom HIV-2, koji je jako sličan tipu 1.
Da bi došlo do infekcije i razvoja bolesti virus mora da dospe u krv, gde se vezuje za CD4+ T-limfocite. Virus se delovima svog omotača (gp120) „prikači“ za receptore na površini ovih ćelija.Nakon vezivanja on ulazi unutar ćelije, „ugrađuje“ se u jedro domaćinske ćelije i pod uticajem različitih stimulanasa počinje da se razmnožava. Ishod je najčešće smrt inficiranih ćelija. Tokom vremena dolazi do postepenog smanjenja broja ovih limfocita, kojih u zdravom organizmu ima oko 1200/mm3 krvi. Posle dugo vremena kada njihov broj padne ispod neke kritične vrednosti (oko 200/mm3), čovek počinje obolevati od najrazličitijih (tzv. oportunističkih) infekcija. Tada nastupa sida. Ove infekcije su za ljude obolele od side često teške, a neke od njih i smrtonosne, jer su upravo limfociti nosioci odbrane od mikroorganizama, tumora i različitih stranih materija.

Napredovanje bolesti se generalno može podeliti na četiri faze:
1. primarna infekcija
2. klinički asimptomatska faza
3. simptomatska HIV infekcija i
4. progresija iz HIV pozitivnosti u sidu.

PRIMARNA INFEKCIJA:

Primarna ili akutna infekcija je period naglog razmnožavanja virusa neposredno nakon što mu je osoba bila izložena. Ona može u potpunosti da izostane, a kada postoji (u oko 20% slučajeva) ova faza traje nekoliko nedelja. Tokom primarne infekcije većina osoba pokazuje karakteristične simptome poput prehlade, visoke temperature, glavobolje, upale žrela i ponekad osipa. Ova pojava, slična gripu, se ponekad naziva i bolest serokonverzije.
U proseku tri nedelje nakon infekcije pojavljuje se veliki broj drugih simptoma, za koje se obično i ne sumnja da imaju veze sa sidom. Neretko se dešava da bude postavljena i pogrešna dijagnoza, jer je u tom početnom periodu teško razlikovati simptome side i drugih bolesti. Međutim, postavljanje prave dijagnoze je veoma važno jer su u ovom periodu osobe najzaraznije. Najčešći simptomi u tom periodu su nagli gubitak telesne težine, natekle limfne žlezde, gubitak pamćenja, temperatura i glavobolja.

KLINICKI ASIMPTOMATSKA FAZA:

Ova faza u proseku traje oko 10 godina, mada individualno može trajati kraće ili duže. Kako joj i samo ime govori, karakteriše je potpuno odsustvo bilo kakvih simptoma bolesti, mada se ponekad mogu javiti otečeni limfni čvorovi po telu. Količina virusa u perifernoj krvi pada na veoma niske vrednosti, ali osobe i dalje ostaju inficirane i antitela na HIV se mogu detektovati u krvi. Novija istraživanja pokazuju da virus u ovoj fazi ne miruje, već je izuzetno aktivan u limfnim čvorovima. Velika količina T-limfocita se inficira i umire, a produkuju se velike količine virusa. Danas je dostupna nova vrsta testa koja meri one male količine HIV-a koje dospeju iz limfnih čvorova u cirkulatorni sistem. Ovaj test koji meri RNK molekul (genetički materijal) virusa se naziva test virulencije HIV-a (engl. viral load test) i ima sve veću ulogu u tretmanu HIV infekcije.

SIMPTOMATSKA HIH INFEKCIJA:

Kako vreme protiče, imuni sistem postaje sve slabiji i više nije u stanju da obuzda i zadrži virus. Ovo se događa iz tri razloga:
limfni čvorovi i tkivo postaju oštećeni i iscrpljeni usled dugogodišnje intenzivne aktivnosti;
HIV mutira i postaje više patogen, odnosno postaje jači i raznovrsniji što dalje vodi do povećane destrukcije T-pomoćničkih limfocita;
telo više nije u stanju da održava tempo zamene T-ćelija koje su uništene i njihov broj sve brže opada.
Kako imuni sistem zakazuje, javljaju se i prvi simptomi bolesti. U početku su simptomi slabi, ali se vremenom pogoršavaju i postaju sve teži.

SIDA:

Sida je poslednja faza napada HIV virusa i ujedno je i najteža faza. Svetska zdravstvena organizacija je 1990. napravila spisak simptoma koje je grupisala i koje sada lekari širom sveta koriste kako bi se jasno definisale faze razvoja infekcije. Ovaj spisak je obnovljen 2005.
Faza I: HIV virus se ne može identifikovati i nije kategorisan kao uzročnik side;
Faza II: pojavljuju se minimalne manifestacije infekcija respiratornog trakta;
Faza III: dolazi do pojave naprasnih i neobjašnjivih simptoma poput dijareje, (koja obično traje duže od mesec dana, što dovodi do naglog gubitka telesne težine), teške bakterijske infekcije i/ili plućne tuberkuloze;
Faza IV: javlja se toksoplazma mozga, gljivične infekcije respiratornog trakta i jednjaka (kandidijaza), Kapošijev sarkom itd.
U SAD se dijagnoza side i kategorizacija stepena infekcije vrši na osnovu definicija koje sastavlja i obnavlja Centar za kontrolu bolesti i prevenciju u Atlanti. Centar je 1993. proširio svoj spisak i u njega uvrstio i zdrave osobe koje imaju virus ili im je broj CD4+ T-limfocita manji od 200 jedinica na mikrolitar krvi.


Poruku je menjao/la Dusomoja - Utorak, 2012-01-17, 5:16 PM


Dich ersetzt keiner.
Niemand.
Niemalz.





  Leksi



2646
poruka na forumu
229 453



post # 2 | 2012-01-17 , 7:21 PM

Ne shvatam zasto se stide ili boje otici kod ginekologa ili urologa, kad je to sasvim normalna stvar.
Ali znam da je uvek bitnije ono: Ne daj boze da komsija sazna da sam bio kod urologa ili ginekologa!

Mnogi nazalost odu kasno, ali kasno se ebenom kajati.

Ja idem svakih pet meseci. Nekad i vise puta, jer mi je stalo do mog zdravlja.
To sto cu otici, i 10 minuta rasiriti noge, za moje dobro, je sasvim normalana stvar. Jer tako cu znati da li imam neku bolest ili infekciju.

Ginekolozima je to rutina. Oni dnevno vide stotine polnih organa, tako da ne verujem da bi nesto preterano ja ili neka druga bila zanimljiva toliko da bi se izgubio.

Savet koji bih dala, da se ide muskim ginekolozima i to privatnim i po mogucnosti 40+ jer su profesionalniji i nezniji od bilo koje zene.
I da, naravno potpuna higijena da se obavi a to je samo da se opere vodom, i naravno depilira, jer mene bi licno bilo sramota da to ne uradim.
Elem, da jos nesto a to je anegota, kad sam isla prosli put, ismejala sam se svom ginekologu, jer je izracavao sobu, i kad sam pitala zasto to radi on je rekao da je imao pacijejentkinju koja se nije okupala a namirisala se dole dezodoransom. Kad se nije ugusio. Smejali smo se bar pola sata.

Zato apelujem i muskarcima i zenama da to cine redovno, jer izlecenje bolesti zavisi od dana kada se otkrije. Sto pre to bolje.


Ja ne patim od ludila, ja uzivam u njemu!








11913
poruka na forumu
3116 5475



post # 3 | 2012-01-17 , 8:48 PM

Naravno Leksi svi oni koi su upuceni u svet odraslih trebali bi da vrse redovne kontrole ,ipak mogu reci zene to cesce vrse nego muskarci jer je za pojedine muskarce to stid ili ne zamisljivo da se skinu pred doktorom jer mozda misle on to nema :D
Salu na stranu svako treba sa problemom da se uputi ka doktoru ali na vreme znaci nebitno sta je u pitanju pa cak i mala bubuljica koja je na pogresnom mestu treba da se pogleda.


Poruku je menjao/la Dusomoja - Utorak, 2012-01-17, 8:49 PM


Dich ersetzt keiner.
Niemand.
Niemalz.





  Leksi



2646
poruka na forumu
229 453



post # 4 | 2012-01-17 , 8:53 PM

Dusomoja, tako je.

Isto me nervira, kad muskarci misle, ako stave kondom da su resili stvar. Malo morgen.
Ginekolog mi je rekao da se ista ta polna bolest moze preneti i preko stidnih dlaka. A koliko znam jos nema kondom za iste.
Tako da mnogi grese.

Mislim da tu roditelji grese, jer ih je prvenstveno njih sramota da o tome pricaju sa svojom decom, jer kako ce oni pred njima reci ono sto oni poseduju, lakse se praviti da oni to nemaju, i da nece biti seksualno aktivni.


Ja ne patim od ludila, ja uzivam u njemu!








359
poruka na forumu
29 72



post # 5 | 2012-03-23 , 0:41 AM

Quote (Leksi)
Zato apelujem i muskarcima i zenama da to cine redovno, jer izlecenje bolesti zavisi od dana kada se otkrije. Sto pre to bolje.


Tacno. A ja kao zdravstveni radnik bih dodao da se ljudi trebaju malo vise edukovati po tom pitanju i samim tim ce prevenirati ove, da kazem, neprijatne situacije.

I u skolama treba uvesti sexualno obrazovanje kao predmet, pa mozda vec i od 3. ili 4. razreda osnovne, jer danasnji klinci su jako "napredni", pa kad bi sve ovo naucili, mislim da se ne bi igrali odraslih kada im nije vreme.

Ovo vazi i za odrasle. Putem medija treba da se prica o tome, umesto sto se paznja posvecuje Ceci, Seki, Bokiju 13 i slicnoj bagri, koje vala ima na pretek. Pogledajte samo "ekipu" TV Pink-a. >(


I may be bad, but I'm perfectly good at it! :)
P.S. Ja sam samo mali zbir onoga sto mi se pre dogodilo.








932
poruka na forumu
214 829



post # 6 | 2013-10-02 , 4:56 PM

smatram da ga imam sasvim dovoljno stvarno...


Kada idem tvojim putem meni stvarno nije jasno sta oduzima mi snagu kad te zelim zvati
glasno tvoji koraci mi imaju tragove jasne ja sam posesivna zver iz samo meni znane basne nisam
tvoja sena ni andjeo cuvar ni deo tvojih misli niti deo toga bar uvek se krio,pored tebe bio
znala da postojim nisi dok sam na te mislio okreni se,vidi oko sebe dok ja cu znaj biti znaj iza tebe...








4307
poruka na forumu
668 4157



post # 7 | 2013-10-02 , 5:50 PM

Quote (Leksi)
Ne shvatam zasto se stide ili boje otici kod ginekologa


Zato sto je dosta ginekologa koji ismejavaju pacijente zajedno sa sestrama koje ih gledaju sa podsmehom.

I uvek mi je islo na zivce to kad niko ne shvata zasto se nesto desava a svi znaju.


"Ee pa pomoli se Bogu .. da ti da mir.. i da ti pokaze pravi put.. kreni dalje u zivotu s glavom gore .. i bit ce sve oke ! nemoj imati crne misli ne krvi sebe za nista.. ja verujem u tebe !"








6629
poruka na forumu
2784 8160



post # 8 | 2016-09-16 , 11:28 AM

Quote Leksi ()
Ja idem svakih pet meseci. Nekad i vise puta, jer mi je stalo do mog zdravlja.
To sto cu otici, i 10 minuta rasiriti noge, za moje dobro, je sasvim normalana stvar. Jer tako cu znati da li imam neku bolest ili infekciju.

Ginekolozima je to rutina. Oni dnevno vide stotine polnih organa, tako da ne verujem da bi nesto preterano ja ili neka druga bila zanimljiva toliko da bi se izgubio.

Slazem se sa ovim svim :D
SAMO cu da dodam da ka dodjem kuci od ginokologa ne treba bi mi prilaziti nikako ..:

Osjecam se cudo poslije takoo ... uff %)


Ja volim jesti. I volim spavati. Zato, ako ti dam svoju hranu ili ti šaljem poruke
kasno navečer, znaj da si posebna osoba u mom životu.






BMW FREAK
932
poruka na forumu
301 1016



post # 9 | 2016-09-16 , 12:17 PM

Nesam se skoluvao :D


MAJOR LAZER


Forum » Opste diskusije » Sex i ljubav » Seksualno obrazovanje!
Page 1 of 11
Search:

Мини-чат

Legenda: [Administrator] [Super Moderator] [Moderator] [Urednik] [Forum Moderator] [VIP] [Donator] [Korisnik]