Ima ta jedna vrsta nedostajanja, po meni najgora, kada dvoje ljudi sjede jedno pored drugog i nedostaje im ono što više nisu... Nekada sam anđeo, nekada demon... ali sam uvijek 100% žena... Nikada nemoj odustati dok ne daš sve od sebe. Bolje je pokušati i ne dobiti ništa, nego ne pokušati i uvijek se pitati šta bi bilo da si pokušao...
Najbolje su žene koje nisu svesne svoje lepote. Kada ih posmatrate, a one to osete, porumene iako više nisu devojčice. Traže mrlju po haljini ili brišu maskaru ispod očiju jer misle da ih zbog toga gledate tako. Najlepše žene su najjednostavnije. ♥
Ali nekako mi kroz glavu prolaze neka obećanja koja su mi ljudi davali. Ona koja nisu ispunjena i vjerovtno neće biti nikada. I pitam se da li sam ja nekada dao obećanje na koje sam zaboravio i nisam ga ispunio? Da li će to obećanje zaboljeti tog nekoga kada ga se prisjeti...
zbog osoba koje neamju svoj zivot pa se bave mojim
