U ugodnoj tisini ste doma svog, uzivate.... Odjednom zvono na vratima.... Nezvani gost(i), k tome jos i nenajavljeno... Sta radite u toj situciji?
Ima ta jedna vrsta nedostajanja, po meni najgora, kada dvoje ljudi sjede jedno pored drugog i nedostaje im ono što više nisu... Nekada sam anđeo, nekada demon... ali sam uvijek 100% žena... Nikada nemoj odustati dok ne daš sve od sebe. Bolje je pokušati i ne dobiti ništa, nego ne pokušati i uvijek se pitati šta bi bilo da si pokušao...
i ja tako kad mogu, a ako ne mogu slozim takvu facu da jedva cekaju da odu
Ima ta jedna vrsta nedostajanja, po meni najgora, kada dvoje ljudi sjede jedno pored drugog i nedostaje im ono što više nisu... Nekada sam anđeo, nekada demon... ali sam uvijek 100% žena... Nikada nemoj odustati dok ne daš sve od sebe. Bolje je pokušati i ne dobiti ništa, nego ne pokušati i uvijek se pitati šta bi bilo da si pokušao...
Volela bih licno zahvaltii onoj osobi koja izmisli spijunku, samo pogledam, ako mi se docekuje, docekam, ako ne samo se okrenem i odem. Pa taman se radilo o mom ocu.
Kažem im "Blago vama vi se gosti, mžete ići kući kad god hoćete."
Ima ta jedna vrsta nedostajanja, po meni najgora, kada dvoje ljudi sjede jedno pored drugog i nedostaje im ono što više nisu... Nekada sam anđeo, nekada demon... ali sam uvijek 100% žena... Nikada nemoj odustati dok ne daš sve od sebe. Bolje je pokušati i ne dobiti ništa, nego ne pokušati i uvijek se pitati šta bi bilo da si pokušao...
Pa desava se da dodju bas kada nisam raspolozen ali uvek ih ugostim jer ne mogu da ne otvorim ako neko kuca na vrata niti mi je prirodno da lazem. U sustini, uvek se ispostavi da je dobro sto je neko dosao jer mi na kraju uvek bude super sa tim nekim nenajavljenim gostom. Ako mi na vrata lupa neki psihopata, ne cutim nego izadjem i nateram ga (prvo verbalno) da se okrene i ode.
