|
Da li muškarci zaista više vole plavuše?
|
Ocenite članak: 0
|
|
 pregleda: | 779 | | Dodao/la: | Gale | | datum: | 2014-06-09 |
|
Plavokose boginje i bogovi koje su obožavali drevni Grci i Rimljani, možda su dugovali svoju boju kose višim silama, ali kod običnih "smrtnika" ona je posledica sićušne promene genoma.
Posle svih ovih vekova, mutacija i dalje postoji i nekima daje zlatnu boju kose, koju mnogi i danas obožavaju.
Novo istraživanje pokazalo je kako jedna mala promena u DNK može promeniti tok ljudske istorije, kao što je to bio slučaj sa nastankom prvih plavokosih ljudi pre više hiljada godina.
"Plava kosa oduvek je bila primamljiva u evropskoj kulturi, gde su se i pojavili prvi zlatokosi ljudi", objašnjava Dejvid Kingsli, profesor razvojne biologije na Univerzitetu Stenford i jedan od autora novog istraživanja objavljenog u Nature Genetics.
Kingsli nije bio toliko zainteresovan za to koliko su plavokosi ljudi popularni, nego zašto je do takve promene u ljudskom genomu došlo.
Poslednjih nekoliko godina naučnici pokušavaju da otkriju stvarne osobine genoma. Nekada je sve bilo mnogo jednostavnije: naučnici su verovali da neki geni mogu da se "uključe" ili "isključe" (ekspresija gena), pa tako ako želite da izlečite rak, sve što je potrebno je da nađete koji gen treba da uključite, ili isključite.
Međutim, ta teza je brzo počela da se "osipa".
Kingslijeva studija je živopisno demonstrirala kako jedan gen može da učini mnogo toga, a da i ne mora da se "isključuje" ili "uključuje". On može da se "pojača" ili "smanji", kaže on.
Kako bi stvorili braon miševe sa plavom dlakom, naučnici su samo morali da pojačaju ekspresiju jednog gena za oko 20 odsto. Isti gen odgovoran je i za mnoge druge funkcije u mišijem genomu i nastavio je da ispunjava sve svoje dužnosti, bez obzira na tu promenu.
To je isti proces koji je prenesen sa jedne na drugu generaciju ljudi, od kada su se pojavili prvi plavokosi.
Kingsli kaže da naučnici sada veruju da samo mali procenat DNK zapravo radi ono što se ranije smatralo funkcijom gena – proizvodi proteine za izgradnju celog organizma, od srca do ćelija kože.
Umesto toga, kaže on, najveći deo DNK je deo internog regulatornog sistema genoma, koji neke gene uključuje ili isključuje, smanjuje ili pojačava.
Zato jedan gen, kao onaj koji je odgovoran za plave kose, može da učini mnogo toga i to na mnogo mesta.
"Sviđa mi se analogija zonske kontrole temperature", kaže Kingsli. "Ako imate peć u kući, imate i termostate u različitim sobama i možete pojačati ili smanjiti grejanje u samo jednoj sobi, a da u drugim temperatura ostane nepromenjena".
Ako peć prestane sa radom, svaka soba biće hladna. Ali, ako se termostat u jednoj sobi promeni, samo će ta soba biti pogođena i to je upravo ono što se desilo sa miševima.
Prilagođavanje "termostata" za samo 20 procenata dovelo je do promene boje dlake, ali su druge funkcije tog gena nastavile nesmetano da se ispunjavaju.
Taj gen nije jedini koji može dovesti do plave boje kose. Postoji još oko šest gena, ali "podešavanje" isključivo ovog gena može dovesti do tako dramatične promene, a da se ne ugrozi ceo sistem.
Da li u ovom otkriću može da se pronađe i razlog zašto navodno muškarci više vole plavuše?
Evolucija je, naime, zasnovana na prirodnoj selekciji – organizam bira mutaciju, zato što je korisna. Međutim, Čarls Darvin i mnogi drugi biolozi smatrali su da postoji i nešto što se zove "seksualna selekcija". Da li neke mutacije organizmi zadržavaju, zato što nas čine seksepilnim?
Ptice to, očigledno, čine. One jarkih boja svojim perjem privlače suprotan pol, a najlepši mužjak među njima obično ima i privilegiju da za sobom ostavi najviše potomaka.
To znači da je možda seksualna selekcija dovela do toga da se "plavi gen" do te mere rasprostrani.
Ipak, kako Kingsli kaže, to možda i nije slučaj. Isti gen koji je odgovoran za plavu boju kose, takođe je zadužen i za svetao ten.
Kako su se rani preci ljudi iselili iz Afrike, oni su se susreli sa manje sunčanom klimom i više im nije bila potrebna tamna koža da ih zaštiti od ultraljubičastog zračenja sunca. Tako su "selektovali" svetliju kožu, koja je mogla da apsorbuje više vitamina D.
To je očigledno donelo prednosti. Ali, šta je sa plavom kosom?
Možda se ljudima plavokosi i plavokose sviđaju zato što su drugačiji. Ljudi su počeli da se razvijaju kao tamnokosi i sa tamnim očima. Prvi plavokosi pojavili su se na severu Evrope, a posle toga, pojavili su se i u drugim oblastima, uključujući Solomonska ostrva severoistočno od Australije, gde inače žive ljudi najtamnije kože van Afrike.
Izgled plavokosih urođenika Solomonskih ostrva poticao je od genetske mutacije koja je bila sasvim drugačija od one koja je dovela do pojave prvih zlatokosih Evropljana i imala je prilično neprijatne nuspojave – prvi ostrvljani svetle kose tretirani su kao nakaze.
IZVOR
| |
