|
Gde je granica između snova i stvarnosti?
|
|
|
|
Na naše snove utiče ono što kao budni iskusimo ali je moguće i da nam doživljaj u snu izgleda jednako stvarno kao na javi. Sve manje sanjamo crno-bele snove, a orgazam je nešto što u snu možemo da doživimo jednako snažno i stvarno kao i kad smo budni.
Istraživanja o snovima na početku 20. veka pokazala su da mnogi ljudi imaju crno-bele snove. Već šezdesetih godina prošlog veka je utvrđeno da sve manje ljudi sanja crno-belo i taj broj se i dalje smanjuje.
Moguće objašnjenje je činjenica da su današnji filmovi i televizijski program snimljeni u boji, za razliku od nekadašnjih koji su bili u crno-beloj tehnici.
Spoljne situacije, kao što su zvci i i mirisi, mogu da se upletu u san. Kada naš komšija pušta glasnu muziku, može se dogoditi da sanjamo da smo na koncertu.
Ljudi koji su izgubili vid, kasnije u životu i dalje sanjaju u slikama. Osobe slepe od rođenja sanjaju na drugačiji način. Njihovi snovi su takođe živopisni i jasni jer uključuju ostala čula kao što su zvuk, miris, dodir i osećaj.
Najčešće emocije koje osećamo u snovima su negativne, poput teskoba. Muškarci češće sanjaju druge muškarce, a osećaju i agresivnije emocije nego žene u svojim snovima. Deca su sve do školskog doba više sklona noćnim morama.
Mnoga istraživanja su otkrila da ljudi koji se odvikavaju od cigareta, imaju živopisnije snove nego što su ih imali pre ostavljanja cigareta.
Većina ljudi provede četvrtinu veka u spavanju, od čega šest godina sanjajući.
Svi ljudi sanjaju ali ima onih koji se nikad ne sećaju svojih snova. Sanjamo u REM fazi spavanja i ako se u toku nje probudimo, veća je verovatnoća da ćemo se sećati snova.
| |
pregleda: 
