 | |  |
|
И дисање ваља учити
|
Ocenite članak: 0
|
|
 pregleda: | 873 | | Dodao/la: | _Sweeper_ | | datum: | 2011-11-07 |
|
Постоје и школе правилног дисања у којима се људи подучавају како што боље да организам снабдеју кисоеником. Дисање чисти тело и обогаћује га енергијом, чиме се ствара равнотежа између тела, мисли и осећања. Та равнотежа се нарушава приликом стреса, а правилним издисајем и удисајем он се може елиминисати.
Лекари кажу да пре свега треба знати правилно избацити ваздух из плућа, јер је то услов за правилан удисај. Како би се ово постигло, најбоље је мало се савити напред и уз издисај увлачити стомак. Ваздух прво избацити из стомака, а потом и из плућа. Код удисаја ваздухом се пуни стомак, а затим се пуне и грудни кош и плућа. Дисање стомаком је правилно, а не горњим делом тела када се подижу рамена и груди. Како би се лакше „научило” правилно дисање, може се вежбати лежећи на леђима, стављањем длана на стомак, како би се боље контролисало његово дизање приликом удисаја и спуштаље приликом издисаја. Наравно, дубоко дисање најбоље је у природи, у парку, шуми или на обали река, језера и мора.
Дијањем се чисти и обнавља цео организам. Оно је повезано не само с телом, већ и с мислима и осећањима, а познато је да мисли и осећања утичу на нервни систем и на имунитет. Ћелије имуног система садрже рецепторе који одговарају на исте неуропептиде који се користе у нервном систему. Срећни људи, на пример, производе неуропептиде у нервном систему који позитивно утичу на имунитет, а резултат је мање болести и већа отпорност организма. Обрнуто, депресивни људи производе хемијске супстанце које угрожавају имунитет, што утиче на мању отпорност на бактерије и вирусе.
| |
 | |  |
|
