|
Kriza ukida rokove trajanja hrane
|
Ocenite članak: 0
|
|
 pregleda: | 692 | | Dodao/la: | Gale | | datum: | 2014-06-12 |
|
U Evropskoj uniji se bacaju ogromne količine namirnica, pa je pokrenuta inicijativa da se recimo brašno i pirinač stave na listu trajnih prehrambenih proizvoda.
Holandija i Švedska su u institucijama Evropske unije pokrenule inicijativu da se određene namirnice, poput brašna i pirinča, ali i mnoge druge, stave na listu trajnih prehrambenih proizvoda. One predlažu da se proizvođači tih namirnica oslobode obaveze da na ambalaži navode minimalni rok trajanja, odnosno oznaku – "najbolje upotrebiti do”.
Za sada su, kako prenose mediji, voljne da se odazovu ovoj ideji Austrija, Danska, Nemačka i Luksemburg. Opravdanje je da se svake godine u EU baci od 90 do 100 miliona tona jestive hrane, a 30 odsto odsto tih količina zbog isteka datuma na oznaci "najbolje upotrebiti do” (engl. "best before”), odnosno zbog nedovoljne informisanosti kupaca o (velikoj) razlici između tog obaveštenja i onog drugog – "upotrebiti do” (engl. "use by”).
Evropska komisija savetuje potrošače šta da rade kada hrani istekne period "najbolja za upotrebu” ("best before”). Recimo, mlevena kafa kojoj je istekao ovaj rok neće naškoditi ni dve godine nakon ovog perioda, ali sigurno će joj s vremenom oslabiti aroma i ukus. Ako je prošlo pola godine od tog datuma, na primer, i ako je vakumirana kesica neotvorena – takva kafa je i dalje zdravstveno ispravna, ali manje aromatična, što nije razlog da je bacite. Da bi tako skuvana kafa bila jednako kvalitetna kao i prvog dana, treba je samo dodati više prilikom kuvanja.
Zbog toga su Holandija i Švedska u svom pismu navele kako bi Evropska komisija trebalo da produži listu trajnih proizvoda, pa na tim proizvodima ne bi trebalo da bude istaknuta ni oznaka "best before”. Za sredinu ovog meseca već su najavljeni neki zakonski predlozi za rešavanje ovog velikog problema.
Međutim, postoje i drugačija mišljenja zbog straha da bi tako striktne i nagle odluke mogle da ugroze prava potrošača. Najveći protivnici ove ideje već upozoravaju da se grdno varaju oni koji misle da je inicijativa pokrenuta u interesu potrošača. Komentari su da do sada takvu hranu nisu hteli da daju ni humanitarnim organizacijama, a sada bi da je prodaju. Za mnoge ovo nije najbolja ideja i zbog inače lošeg iskustva sa označavanjem rokova trajanja. Jer sve češće se dešava da je hrana pokvarena čak i u roku upotrebe, a sve su učestalija i trovanja, pa je ljudima potrebno više, a ne manje informacija o bezbednosti hrane.
Ovim povodom oglasilo se i hrvatsko ministarstvo poljoprivrede. Kako prenosi hrvatski "Novi list”, iako je načelno prihvatilo predlog, ovo ministarstvo je upozorilo da ipak "ne treba srljati sa ukidanjem oznaka o roku trajanja, a kao prihvatljivije rešenje predlaže prodaju takve hrane (koja je još zdravstveno ispravna) po sniženim cenama. Uz obavezno osiguranje koje bi dali proizvođači da su takve namirnice zdravstveno ispravne.
"Tako označena hrana zdravstveno je ispravna i sigurna za konzumaciju i nakon navedenog datuma. Ipak, u takvim slučajevima donekle je narušen kvalitet, uključujući senzorna svojstva proizvoda. Izostavljanje datuma minimalne trajnosti na etiketi moglo bi da rezultira obmanjivanjem potrošača", navode stručnjaci hrvatske Uprave za kvalitet hrane, a prenosi Politika. Ako se i proširi lista namirnica koja bi bila izuzeta od navođenja datuma minimalne trajnosti, dodaju, takva bi hrana morala da bude označena bar datumom proizvodnje, kako bi kupci bili jasno informisani o njenoj "starosti” i mogli da odluče da li da je kupe ili ne.
IZVOR
| |
