Miljko Gavrilović (5) iz sela Buar kod Užica ustaje u šest i počinje da radi sve moguće seoske poslove… Kad završi, pita babu šta još treba da uradi. Dok je u današnjoj Srbiji prilično teško naći 20-godišnjaka koji ume da uradi ove dnevne poslove, mali Miljko Gavrilović ne ispušta iz ruku motiku i sekiru. „Ustane u šest ili pola sedam ujutru, sam se obuče, donese drva u kuću, obiđe krave, da im seno, a kad to završi, pita babu šta još ima da se uradi“, opisuje Miljkov dan otac Boban.
Dečak je odrastao na selu i već sa dve godine znao je da obavi većinu seoskih poslova, a sa pet godina plevi plastenik i okopava papriku kao da je mator.
„Neki dan samo ga nestade ispred kuće, ja tamo-vamo, nema ga, Uđem u plastenik, kad on plevi papriku od korova. Velim mu: Miljko, ne moraš to da radiš, ja ću kad stignem, on me gleda, pa mi podvikne: Kako ne moram, vidiš koliko je trava porasla, mora da se oplevi“, priča Miljkova baba Anica… Miljko nije imao mnogo vremena za razgovor za Kurir, posle dva minuta ustao je od stola.
„Moram do štale, da vidim krave“, rekao je i nestrpljivo napustio društvo u hladovini. Minut kasnije već je nestao u drugom kraju dvorišta, tamo je sigurnom rukom, kao da mu je dvadeseta, već cepao drva, mršteći se na oca što mu nije dao neku noviju sekiru.
„Ovo radim sad, a kad porastem, biću mehaničar“, ozbiljno nam kaže dečačić i moli da ga ostavimo da radi.
pregleda: 
