|
Naučnici stvorili „vanzemaljski“ DNK
|
Ocenite članak: 0
|
|
 pregleda: | 944 | | Dodao/la: | Gale | | datum: | 2014-05-10 |
|
Prvi put u istoriji naučnici su uspeli da stvore organizam sa veštački proširenim genetskim kodom, prenosi „Njujork tajms“. Ovaj veliki proboj može da dovede do sjajnih inovacija u medicini i drugim naukama, ali i do ozbiljnih zloupotreba. Osim toga, može i da nam da uvid kako život izgleda na drugim udaljenim svetovima.
Na istraživačkom institutu „Skrips“ naučnici su oduševljeni rezultatom svog napornog rada i već su se bacili na posao da pomoću ove tehnike razviju nove antibiotike i vakcine.
Uprkos velikoj raznolikosti života na Zemlji, sve vrste, od najjednostavijih bakterija do ljudi, koriste isti genetski kod, sastavljen od četiri nukleotida, koji se obeležavaju sa četiri slova A, C, G i T.
Ovi nukleotidi se spajaju u parove, koji učestvuju u stvaranju gena potrebnih za sintetisanje proteina. Raspored nukleotida određuje koji će proteini biti pravljeni. Ti proteini su potrebni za funkcionisanje ćelija, a neophodni su za gradnju i održavanje telesnih tkiva i organa.
Istraživači sa Instituta „Skrips“ hemijski su stvorili dva nova nukleotida, koje su označili X i Y. Nakon toga su ih ubacili u genetski kod bakterije ešerihiju koli, koja je nastavila da se reprodukuje sa izmenjenim genetskim kodom.
Sada te bakterije imaju šest slova umesto četiri, što će im verovatno omogućiti da stvaraju nove proteine koji će funkcionisati na potpuno drugačiji način od onih koji su prirodno stvoreni.
„Sa malim brojem slova možete da ispišete samo mali broj reči. Dodavanje novih slova vam omogućava da napišete još reči kojima ćete ispričati više priča“, objašnjava za Njujork tajms Flojd Romesberg, vođa istraživanja i hemičar na institutu „Skrips“.
„Ovo je prvi put da je ćelija uspela da primi i strani genetski alfabet“, rekao je Stiven Bener, istraživač pri Fondaciji za primenjenu molekularnu evoluciju u Gejnsvilu.
Međutim, ovo istraživanje, koje je objavljeno na sajtu časopisa Nature, će sigurno podići veliku prašinu i prirodno usloviti etička i moralna pitanja da li se čovek previše igra sa prirodom.
I sami naučnici su pozvali vlade da ulože veće napore u regulaciju sintetičke biologije, jer „biolozi uveliko pronalaze nove načine da menjaju osnovnu strukturu života, a svetske vlade još nisu sele i uložile minimalne napore da regulišu osnovne aktivnosti na ovom polju“.
IZVOR
| |
