|
Nova teorija o nastanku “semena života” u asteroidima
|
Ocenite članak: 0
|
|
 pregleda: | 817 | | Dodao/la: | Gale | | datum: | 2013-10-05 |
|
Istraživači su razvili novu teoriju koja objašnjava kako su se biomolekule, iz kojih je, kako se smatra, nikao život, formirale unutar asteroida.
Teorija je zasnovana na preciznijim shvatanjima magnetnih polja i solarnih vetrova koji su postojali u prvim godinama Sunčevog sistema, kažu naučnici Politehničkog institute Renseler (RPI).
Jedan od problema s kojima se suočavaju postojeće teorije je činjenica da biomolekule zahtevaju vlažnu, toplu okolinu. Asteroidni pojas između Marsa i Jupitera je, međutim, suv i hladan, a bio je još suvlji i hladniji u vreme mladog Sunčevog sistema, kada je naša zvezda bila prigušenija nego danas.
“Mi znamo da su neki asteroidi bili zagrevani na temperature tečne vode, što je omogućilo da se oforme neke zanimljive biomolekule. Pitanje je kako je to moglo da se dogodi. Kako je takva okolina mogla da postoji unutar asteroida?”, naveo je u saopštenju koautor studije Vejn Roberdž, profesor fizike u Školi nauke u RPI i član njujorškog centra za astrobiologiju.
Nova studija ponovo ispituje vladajuću teoriju, koja podrazumeva interakciju plazme i magnetnog polja. Prema toj teoriji, kako se asteroid kreće kroz magnetno polje Sunčevog sistema, on podleže uticaju električnog polja koje pušta električne struje kroz asteroid, zagrevajući ga.
“Ovo je veoma pametna ideja, i mehanizam je održiv, ali postoji suptilna greška u njegovom načinu primene, ona koju smo mi ispravili u ovoj studiji”, naveo je Roberdž.
Da bi ta teorija funkcionisala, mlado Sunce je moralo da proizvodi solarne vetrove dovoljno snažne da duvaju pored asteroida, a to se više ne smatra tačnim, objasnio je koautor studije Rej Menzel.
Naučnici su takođe ispravili “netačnu kalkulaciju” koja se tiče pozicije električnog polja koje bi uticalo na asteroide.
“Izračunali smo električno polje svuda, uključujući unutrašnjost asteroida. Ispravljanje greške dovelo je do otvaranja nove mogućnosti koja je zasnovana na tačnoj proceni uslova električnih polja, solarnog vetra i plazme, te mehanizma zvanog magnetno multifluidna hidrodinamika”, navode Menzel i Roberdž.
Magnetna hidrodinamika je studija interakcije između nabijenih fluida – uključujući plazmu - i magnetnog polja. Magnetno polje može da utiče na kretanje nabijenih fluida, ili plazme, i obrnuto. Magnetna multifluidna hidrodinamika su specifičnija varijacija ovog mehanizma koji se primenjuje u situacijama u kojima je plazma veoma slabo jonizovana, a neutralne čestice se ponađaju druagčije od nabijenih, objašnjavaju naučnici.
“Neutralne čestice su u interakciji sa nabijenima usled trenja. To stvara složeni problem tretiranja dinamike neutralnog gasa i omogućavanju prisustva malog broja nabijenih čestica u interakciji sa magnetnim poljem”, kaže Menzel.
Nova teorija, iako obećavajuća, zahteva dalja istraživanja.
“Tek smo počeli. Bilo bi pogrešno tvrditi da smo rešili problem. Samo smo predstavili novu ideju”, istakao je Roberdž.
IZVOR
| |
