Naučnici su u udaljenom delu severozapadne Australije najverovatnije pronašli najstariji znak života na Zemlji - ostatke bakterije koji su stari skoro 3,5 milijardi godina, pišu engleski mediji.
Region Pilbara, Australija
Dokazi o složenom mikrobakterijskom ekosistemu su pronađeni u sedimentima stena u udaljenom australijskom regionu Pilbara u zapadnom delu zemlje, u kojem se nalaze neke od najstarijih stenovitih formacija.
Jedan od istraživača Dejvid Vejsi, sa Univerziteta Zapadna Australija rekao je da se "najverovatnije radi o najstarijem znaku života na Zemlji koji je do sada pronađen".
"Postoji dosta dokaza o životu na Zemlji koji je nastao pre 3,4 ili 3,43 milijarde godina, ali ovo naše otkriće sada pomera tu granicu još dalje u prošlost. Postoje neke tvrdnje o još starijim znacima života na Zemlji na Grenlandu, ali stene su tamo toliko deformisane da je jako teško utvrditi da li je ono što vidimo zapravo bilo tu na prvom mestu. Ove novootkrivene mikrobiološke sisteme možemo videti na terenu i pod mikroskopom. Može se pratiti kako bakterije dolaze u interakciju i praktično prave suživot sa sedimentima stena na kojima se nalaze", dodao je Dejvid Vejsi.
On je takođe saopštio da dugo vremena nije bilo moguće videti stvarne ćelije ali su naučnici otkrili tragove koji su ostali od velikih grupa takozvanih "tepiha mikroba". Njihovi tragovi su otkriveni u delu stene pod imenom "Dresser Foundation", blilzu grada Port Hedland.
"Još uvek nismo videli stvarne mikrobe, ali smo identifikovali velike strukture zemljišta koje su mikrobi oformili pre nego što su izumrli. Kroz mikroskop vidimo bore i vlakna koja izgledaju kao da su upletena u pesak, kao i organski materijal, koji zapravo jesu mikrobi, ali su oni razloženi do nivoa da ne možemo da u njima vidimo stvarne ćelije", kaže Vejsi.
Tim naučnika iz Australije i Amerike veruje da će ovo otkriće pomoći u traganju za životom i na ostalim planetama.
"Ovi "tepisi od mikroba" bi mogli da budu pronađeni i na Marsu.... Ovo nam takođe može pomoći da razumemo kako je evoluirao život i u kakvom okruženju se to desilo. To bi nas u krajnjem slučaju dovelo do odogovora na večno pitanje: kako i kada je od skupa hemijskih ili nekih drugih jedinjenja postao život", zaklučuje Dejvid Vejsi.
pregleda: 
