|
Skriveni svet Vari civilizacije
|
Ocenite članak: 0
|
|
 pregleda: | 744 | | Dodao/la: | Gale | | datum: | 2014-05-28 |
|
Arheolozi su otkrili netaknutu grobnicu misteriozne drevne civilizacije Vari, u kojoj su pronašli mumificirana tela, zlatne i srebrne ukrase. Susret sa neočekivanim ekosistemom smrti starim oko 1.200 godina, predstavlja veliko otkriće.
Pljačkaši grobova su harali drevnim peruanskim lokalitetima decenijama. Međutim, promakla im je jedna kraljevska grobnica, skrivena više od hiljadu godina, piše Nacionalna geografija.
U blizini peruanske obale arheolozi Miloš Gjerš i Roberto Pimentel Nita otvorili su niz malih zapečaćenih odaja, blizu ulaza u drevnu grobnicu.
Zapečaćene više od 1.000 godina ispod sloja od teške nepečene cigle, mini odaje sadrže velike keramičke ćupove na kojima su naslikani gušteri, dok neke imaju naslikana ljudska lica koja se keze.
Arheolozi su oprezno istražili veliki nedekorisani ćup. Bio je pun raspadnutih čaura, ostataka muva koje su nekada bile privučene sadržajem u keramičkoj posudi.
Tokom iskopavanja na ovom lokalitetu, zvanom El Kastiljo de Huarmej, Gjerš se susreo sa neočekivanim ekosistemom smrti starim oko 1.200 godina - od tragova insekata koji su se nekada hranili ljudskim mesom, preko zmija koje su se uvile i uginule na dnu keramičkih ćupova, do pčela ubica koje su se rojile u podzemnim odajama i napadale radnike.
Mešavina površine Meseca i deponije
Mnogi su upozoravali Gjerša da će iskopavanja u kršu El Kastilja biti teška i skoro sigurno traćenje vremena i bacanje novca.
Barem čitav jedan vek pljačkaši su iskopavali tunele u padinama masivnog brda, tražeći grobnice koje sadrže drevne skelete ukrašene zlatom i uvijene u neke od najfinijih pletenih tapiserija.
Vari-istrazivanje 3.jpg
Zmijoliko brdo, koje se nalazi na četiri sata vožnje severno od Lime, izgleda poput mešavine površine Meseca i deponije - prepuno rupa, razbacanih ljudskih kostiju i rasutog modernog đubreta i prnja.
Pljačkaši su imali običaj da bacaju svoju odeću pre nego što se vrate kući iz straha da će navući bolest ili smrt na svoje porodice.
Ali Gjerš, predusretljivi 36-godišnji disident koji podučava andsku arheologiju na Univerzitetu u Varšavi, bio je odlučan da tamo kopa bez obzira na sve.
Bio je siguran da se nešto bitno dogodilo u El Kastilju pre 1.200 godina. Delovi tekstila i razbijene keramike malo poznate peruanske civilizacije Vari, čije je središte ležalo daleko na jugu, prekrivali su padine.
Gjerš i mali istraživački tim su počeli da snimaju šta leži ispod zemlje magnetometrom i da slikaju iz vazduha pomoću kamere na zmaju.
Rezultati su otkrili nešto što je generaciji pljačkaša grobnica promaklo: Blede okvire zakopanih zidova.
Uporni tim argeologa otkrio je u netaktnutoj grobnici tela koja su pažljivo zamotana u nekoliko slojeva tekstila i lišća, uvezana užetom napravljenim od listova lantane.
Zamotana tela bila su smeštena u grobnicu sa drvenom tavanicom prekrivenom slamom i glinenim ciglama gde su vekovima ležala daleko od svih promena vladara, španskih konkvistadora i moćnih zemljotresa.
Grobnica je ispunjena luksuznom robom poput finih vunenih tkanina, srebrnih i zlatnih artefakata, što bi moglo da dovede do zaključka da je grob bio namenjen eliti Vari društva.
Novootkrivena grobnica tipična je za Vari kulturu - u njoj je sahranjeno više osoba, uključujući decu ili mlade devojke koje su žrtvovane bogovima zemlje i mora. Iako sami smotuljci nisu još potpuno analizirani, otkriće torbi od vune i pamuka punih vretena i igala navelo je arheologe na zaključak da se u većem zamotuljku nalazi žena koja je na neki način povezana sa tekstilnom umetnošću.
Vari su bili vešti tkači i na njihovim tkaninama često se mogu videti raskošne scene borbi.
Arheolozi trenutno rade sa interdisciplinarnim timom u kome se nalaze antropolog, stručnjak za tekstil i botaničar koji će pripremiti mumije za skoro otvaranje.
Vari kultura je srednjovekovna civilizacija koja je postojala u Andima, na jugu modernog Perua, od 500. do 1200. godine n.e. Istoimeni glavni grad te civilizacije nalazi se u blizini savremenog grada Ajakučo, u Peruu.
IZVOR
| |
