|
Sve više građana dolazi na razgovore kod psihijatra
|
Ocenite članak: 0
|
|
 pregleda: | 778 | | Dodao/la: | _Sweeper_ | | datum: | 2011-11-07 |
|
U ambulantama Doma zdravlja „Novi Sad“ radi osam psihijatara i neuropsihijatara i svako od njih svakoga dana ima i po 20 pacijenata. Načelnica ovog odeljenja dr Natalija Radulović kaže kako među tim pacijentima svaki lekar ima bar po pet ljudi koji su došli na prvi pregled.
- Među tih petoro ljudi koji po prvi put dođu u ordinaciju, bar kod dvoje otkrijemo da pate od depresije, tako da se može reći kako nedeljno imamo između deset i 15 novootkrivenih depresivnih sugrađana. Velika ekonomska kriza i nesigurnost, strah od gubitka posla, najčešći je razlog koja dovodi ljude u ovo duševno stanje. Veliki je porast depresivnih poremećaja i sve je više pacijenata koji nam dolaze u ordinacije - navodi dr Radulović.
Materijalni faktori dovode do emotivnih kriza koje za sobom povlače i bračne krize, probleme u odnosima sa supružnikom i decom. Svakodnevna borba za egzistenciju preveliki je pritisak za mnoge ljude.
- Jako često se dešava da ljudi na poslu trpe izuzetno veliki pritisak. Rade mnogo više nego inače, preopterećeni su obavezama, često trpe i velike neprijatnosti od rukovodalaca i mobing. Pritom se ne usuđuju da bilo šta promene jer se boje da će dobiti otkaz - priča dr Radulović.
Najteži slučajevi se leče klinički
Zbog toga što je sve više pacijenata koji pate od depresije i drugih duševnih poremećaja, a malo je lekara ove specijalnosti, na pregled u Domu zdravlja se čeka i po mesec dana. Dr Radulović kaže kako hitne slučajeve uspeju da zakažu u kraćem roku, ali je činjenica da Domu zdravlja nedostaju psihijatri.
- Pacijente koji su teži slučajevi i kojima je potrebno bolničko lečenje upućujemo u Kliniku za psihijatriju. Nažalost, posla ima dovoljno i za nas u ambulantama i za kliničke doktore i svi smo prebukirani - navodi dr Radulović.
Akutni stres u kojem dolaze ljudi često se pojavljuje zbog izuzetno loših međuljudskih odnosa u firmi, konfliktnih situacija na radnom mestu i loše klime, a takva atmosfera uništava odnose među ljudima.
- Novosađani teško podnose loše spoljne faktore. Ljudi stalno razmišljaju o tome kako će prehraniti porodicu, šta će jesti, kako će platiti račune, kako školovati decu. Naravno da to jesu razlozi za brigu, ali postoje stvari koje ne mogu da se promene i na koje ne mogu da utiču. Ukoliko firma smanjuje broj zaposlenih, neko će sigurno dobiti otkaz i to kao činjenicu treba prihvatiti - objašnjava dr Natalija Radulović.
Iskustvo novosadskih psihijatara iz Doma zdravlja pokazuje da su ovakve pojave sve češće od poslednjih ratova na prostoru bivše Jugoslavije, ali je ekonomska kriza zaista u jako velikoj meri uticala da ovako veliki broj depresija.
Dr Natalija Radulović kaže da se ipak radi o jako velikom broju udruženih faktora. Neki ljudi su i skloni depresiji, imaju genetsku predispoziciju. Drugi su jako emotivni i preosetljivi. Međutim, ima i onih koji su se godinama sami lečili i kupovali sedative, što sada ne mogu.
- Lekari opšte prakse više ne mogu da napišu recept za bromazepam ili bensedin bez nalaza lekara specijaliste. Zato nam u poslednje vreme dolazi i veliki broj ljudi koji su do sada na svoju ruku pili ove lekove. Dobre je što sada i oni dolaze, jer je samoinicijativno uzimanje bilo kojih lekova, pa i ovih, najčešće kontraproduktivno - objašnjava dr Radulović.
Ovi ljudi osećaju napetost, uznemirenost, neki strah, imaju nesanicu, pate od brojnih tegoba. Specijalisti im tada prepišu druge lekove, uključe u terapiju antidepresive, i njima bude bolje.
- Sedativi koji se dugo uzimaju nanose dvostruku štetu. Prvo što ljudi postanu zavisni od njih i ne mogu da prestanu da ih uzimaju, a i vremenom im treba sve veća i veća doza. Takođe, lekovi im uopšte ne pomažu, jer im treba drugačija terapija, Na prvom razgovoru, koji traje bar pola sata, mi otkrivamo šta je to što tišti čoveka i na osnovu dijagnoze dajemo im pravu terapiju, sa kojom oni ponovo počnu da funkcionišu i suočavaju se sa životnim situacijama - kaže dr Natalija Radulović.
Lečenje od depresivnih stanja nije lako, a često je i izuzetno dugotrajno. Novosadski lekari kažu da ono najkraće traje šest meseci, a u proseku prođe cela godina. Ipak, nisu retki ni slučajevi depresije kada lečenje traje godinama.
| |
