 | |  |
|
Umro Nelson Mandela
|
Ocenite članak: 0
|
|
 pregleda: | 800 | | Dodao/la: | Gale | | datum: | 2013-12-06 |
|
Johanesburg -- Bivši južnoafrički predsednik Nelson Mandela preminuo je u 95. godini života.
Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1993. godine, a godinu dana ranije izabran je za prvog crnog predsednika države i bio na čelu Južne Afrike do 1999. godine, kada je podneo ostavku.
Vest o Mandelinoj smrti saopštio je Džejkob Zuma, predsednik Južne Afrike, koji je rekao da je Mandela preminuo u svom domu u predgrađu Johanesburga.
Zuma je rekao da je Mandela umro u 20.50 po lokalnom vremenu u svom domu od posledica produžene plućne infekcije, okružen članovima porodice.
"On se sada odmara...On sad počiva u miru. Naša nacija je izgubila svog najvećeg sina", rekao je Zuma.
Južnoafrički predsednik je saopštio da će Mandela biti sahranjen uz najviše državne počasti i naložio da zastave budu spuštene na pola koplja.
Mandela polaže predsedničku zakletvu 1994. godina
Nelson Mandela je iz bolnice, gde je proveo skoro tri meseca zbog plućne infekcije, otpušten 1. septembra i od tada se nalazio u svojoj kući.
Bivši predsednik Južne Afrike Nelson Mandela je rodjen je 18. jula 1918. godine i bio je revolucionarni vodja i državnik čijim naporima je okončan represivni režima aparthejda u toj zemlji.
Kao student, 1942. godine, prikljucio se Afričkom nacionalnom kongresu (ANC), organizaciji koja se borila za prava većinskog crnog stanovništva u Južnoj Africi. Postao je jedan od glavnih organizatora od početka nenasilne borbe protiv aparthejda.
Pošto ta politika nije urodila plodom, Mandela je zauzeo stav da jedino oružana borba može oboriti politiku aparthejda vladajuće bele manjine. Organizovao je vojno krilo ANC-a i započeo kampanju sabotaža, ali ubrzo su Mandela i njegovi drugovi uhapšeni i osudjeni na doživotni zatvor.
U zatvoru je bio izolovan, ali je njegovo dugogodišnje robijanje postalo simbol borbe protiv aparthejda, a vlada Južne Afrike našla se pod pritiskom medjunarodne zajednice da ga pusti na slobodu.
Pušten je 1990. godine i s tadašnjim južnoafrickim predsednikom Frederikom de Klerkom započeo je pregovore o mirnom okončavanju aparthejda i podele vlasti sa crnačkom većinom.
Za te napore Mandela i De Klerk su 1993. godine dobili Nobelovu nagradu za mir.
Život borca
1918. Rođen u provinciji Istern Kejp
1943. Pridružuje se Afričkom nacionalnom kongresu
1956. Optužen za veleizdaju, ali je oslobođen optužbe posle četiri godine suđenja
1962. Uhapšen je i osuđen za napuštanja zemlje bez pasoša, osuđen na pet godina zatvora
1964. Optužen za sabotaže, osuđen na doživotnu robiju
1990. Pušten iz zatvora
1993. Dobija Nobelovu nagradu za mir
1994. Izabran je za prvog crnog predsednika
1999. Podnosi ostavku
2001. Dijagnostikovan mu je rak prostate
2004. Povlači se iz javnog života
Mandela na Svetskom prvenstvu u fudbalu u Južnoj africi
ANC je 1994. godine pobedio na izborima, a Mandela je proglašen za prvog crnog predsednika Južne Afrike. Dužnost je obavljao do 1999. godine.
Iako je njegov mandat bio obeležen dramatičnim porastom stope kriminala i širenjem epidemije HIV-a, mnogi hvale njegovu politiku nacionalnog pomirenja i vernost demokratskim institucijama.
Nakon odlaska s vlasti se posvetio humanitarnom radu i postao jedna od najpopularnijih i najprepoznatljivijih ličnosti - simbol savremenog sveta. Mnogi su ga smatrali i jednim od retkih univerzalnih moralnih autoriteta današnjeg vremena.
U martu 1997. godine u društvu lejdi Dajane u Kejptaunu.
Njegovo poslednje pojavljivanje u javnosti je bilo u aprilu 2009. godine tokom izborne kampanje vladajuće partije, Afričkog nacionalnog kongresa.
Mandela je imao problema sa plućima još od poslednjih godina koje je proveo u zatvoru, od 1988. godine, a 2001. godine mu je otkriven rak prostate, ali je od njega uspeo da se oporavi.
Od 2011. godine u više navrata je hospiralizovan zbog ozbiljnih respiratornih infekcija, a 2012. je podvrgnut hirurškoj intervenciji zbog abdominalnih tegoba.
Proveo je 18 dana u bolnici krajem 2012. godine, a ove godine je, u veoma ozbiljnom stanju, upućen u bolnicu u martu i aprilu, a zatim i junu.
IZVOR
| |
 | |  |
|
