|
|
|
|
post # 18 | 2012-10-02 , 1:27 PM
|
Lingvisticki posmatrano, persiranje je obracanje nekom u drugom licu mnozine. Dakle obramo se jednoj sobi dao da ih je dve ili vise. Persiranje nekada moze da stvori i zabunu. Recimo, ako nekoga pitate: ,,Kako ste?", to moze da se odnosi na njega licno, ali i na njegovu porodicu.
Za mene licno, persiranje je nuzno zlo. Persiram samo onim ljudima za koje procenim da tako treba. Trudim se da sa sto manje ljudi budem na Vi, tj. da ne persiram svakome za koga nadjem bar neki razlog da mu ne moram persirati.
Persiranje ljudima koje poznajem ne dolazi u obzir, ma koliko godina imali. Strasno mi je glupo da glumim neku laznu prefinjenost time sto cu persirati ljudima koje znam od malena ili jako dugo, pa neka su stariji od mene i 30-40 godina.
Sto se tice persiranja nadredjenima na poslu, to je stvar konkretnog slucaja. Ako se radi o neposredno nadredjenom koji nije stariji od mene ili nije mnogo stariji, kao i ako mu vecina ostalih ne persira, zasto da se sad ja tu nesto pravim pametniji od svih, pa da mu persiram? S druge strane, ako se radi o starijoj osobi kojoj gotovo svi persiraju, normalno da ni ja necu biti izuzetak.
Sto se familije tice, persiranje clanovima familije (rodjacima i njihovim supruznicima) nije nista drugo nego distanciranje od tih ljudi. Persiranjem im se stavlja do znanja jasna poruka kako ne zelimo s njima nesto mnogo da budemo u kontaktu. Sto se tice familije supruznika, ona tu ima potpuno isti status. Kome moj suprug ne persira, necu ni ja persirati. Kada stupis s nekim u brak, time se i vase familije orode.
Sto se prijatelja tice, prijatelje svojih roditelja sam uvek dozivljao i kao svoje prijatelje, tj. porodicne prijatelje. Tu naravno mislim na prijatelje s kojima se intenzivno druze, a ne neke bivse prijatelje iz njihove mladosti, ili poznanike. Ako se radi o ljudima koji mi relativno cesto dolaze u kucu, kao i ja kod njih, persiranje dodje zaista suvisno.
U ovom vremenu vece otudjenosti, mislim da je mnogo bolje da se ljudi zblizavaju, da postaju prisniji, a ne da se jos vise otudjuju. Persiranje u nas jezik je uvedeno stvaranjem burzoazije, pa se s pravom moze reci da je persiranje u osnovi burzoasko pravilo obracanja nadredjenima, koje se vremenom prenelo i na ljude istog klasnog statusa. Narocito je bilo prisutno u gradskim sredinama liberalnog kapitalizma, gde je jedno vreme toliko uzelo maha, da su u nekim gradjanskim porodicama cak i deca persirala roditeljima.
Ima ta jedna vrsta nedostajanja, po meni najgora, kada dvoje ljudi sjede jedno pored drugog i nedostaje im ono što više nisu...
Nekada sam anđeo, nekada demon... ali sam uvijek 100% žena...
Nikada nemoj odustati dok ne daš sve od sebe. Bolje je pokušati i ne dobiti ništa, nego ne pokušati i uvijek se pitati šta bi bilo da si pokušao...
|
|
| |
|
|
post # 19 | 2014-05-04 , 2:40 AM
|
Izumrlo davno ,niko nikog vise ne persira niti postuje(cast izuzecima) 
Tražeći ono što mi treba, a što ni sam ne znam tačno šta je, išao sam od čoveka do čoveka, i video sam da svi zajedno imaju manje nego što imam ja koji ništa nemam, i da sam kod svakoga ostavio ponešto od onoga što nemam i što tražim.
Ivo Andrić
Kako je čudan i glup insan. Izgubi zdravlje stičući bogatstvo. Zatim da bi povratio zdravlje potroši bogatstvo. Uništi sadašnjost brinući se za budućnost, a u budućnosti plače prizivajući prošlost. Živi kao da mu smrt nikada neće doći, a umire kao da se nikada nije ni rodio.
|
|
| |
