|
|
post # 1 | 2016-06-13 , 2:03 AM
|
Ako ste u poslednje vreme pratili popularnu TV seriju Vikinzi možda ste se zapitali da li je Ragnar Lodbrok bio stvaran, ili je ipak samo izmišljeni lik u seriji. A ako jednostavno uživate u nordijskim sagama i legendama, onda vam je njegovo ime sasvim sigurno poznato.
Prema brojnim istorijskim zapisima, Ragnar Lodbrok bio je vikinški vođa iz prve polovine 9. veka koji je tvrdio da je neposredni potomak boga Odina. Bio je kralj Švedske i Danske koji je redovno napadao i pljačkao Zapadnu Evropu.
Većinu stvari koje danas znamo o Ragnaru dolaze iz Anglosaske hronike koja je izvorno nastala u 9. stoleću, te iz Gesta Danorum, dela danske istorije koju je napisao Saxo Grammaticus u 12. stoleću. Saxovu verziju Ragnara su kasnije potvrdile i brojne islandske sage. Prema francuskim istoričarima, Ragnar je bio kralj, a on i njegovi sinovi su nemilosrdno pljačkali Francusku.
Ragnar je [prema sagama] bio otac mnogih istorijski poznatih sinova, uključujući Ivar Ragnarssona (Ivar Beskosni), Björn Ironside, Halfdan Ragnarsson, Sigurd (zmija-u-oku) i Ubba. Dok su svi nabrojani dobro dokumentovane istorijske ličnosti, još uvek je nemoguće utvrditi da li je i sam Ragnar bio stvaran i da li je uopšte bio njihov otac.
Život Ragnara Lodbroka
Ragnarova statua u dvorcu Frederiksborg , Hillerød, Danska
Prema anglosaskim i nordijskim legendama, ragnar je postao popularan među Vikinzima još kada je imao 15 godina, kada je i dobio svoj nadimak Lodbrok (ovo mu nije prezime). Da bi dobio ruku princeze, petnaestogodišnji Ragnar je morao uništii gnezdo otrovne zmije, prilikom čega je na sebi imao odelo izrađeno od kuvane životinjske kože uvaljane u blato i pesak. Od tada su ga prozvali Lodbrok – što doslovno znači Dlakave hlače.
Priče o Ragnarovom životu se razlikuju jedna od drugih u detaljima, međutim, uvek je gotovo identično opisivan u svakoj priči kao neustrašivi Viking koji je redovno pljačkao Francusku i Englesku.
Ragnar Lodbrok je postao poznat kao ratni vođa koji je stekao bogatstvo pljačkajući zemljišta i kraljevstva na zapadu. On je navodno napadao dok su ljudi bili crkvi. Opisuje se kao duhovit vođa koji je imao dobro disciplinovanu i nemilosrdnu vojsku koja je često napadala pomoću Blitzkrieg (brzi i iznenadni napadi) taktike.
Najspektakularnij Ragnarov poduhvat bio je napad na Pariz 845. godine. Grad je tada bio pošteđen od razaranja samo zahvaljujući tome što je franački car Louis Pobožni isplatio basnoslovnu otkupninu.
Još jedna zajednička stvar koja se spominje u mnogim pričama o Ragnaru su i njegove tri supruge: ratnica Lagertha, kraljica Aslaug i plemkinja Thora koje su mu rodile sinove Ivar Ragnarssona (Ivar Beskosni), Björn Ironside, Halfdan Ragnarsson, Sigurd (zmija-u-oku) i Ubba.
Ragnarova smrt i osveta njegovih sinova
Ragnarova smrt (umetnički prikaz iz 19. veka)
Postoje dve verzije priče o Ragnarovoj smrti. Jedna kaže da je je umro od smrtonosne bolesti slične prolivu odmah nakon što je napao Pariz.
Druga, koja se može pronaći u mnogo više istorijskih zapisa kao što je Anglosaska hronika za koju se generalno veruje da je istinita, nam govori da je Ragnar Lothbrok susreo smrt u rukama svojih neprijatelja.
Prema toj verziji, na svom putu kući iz Pariza Ragnar je doživio brodolom te završio na obali Kraljevine Northumbrije (današnja Engleska) koju je prethodno često napadao. U želji da se osveti za sve napade, kralj Aella od Northumbrije je zarobio Ragrnara i bacio ga u jamu punu otrovnih zmija. Legenda kaže da je, neposredno pre smrti, Ragnar pevao nordijsku himnu te upozorio kralja Aella da će njegovi sinovi doći da se osvete.
Njegovo se upozorenje uskoro i ostvarilo. Velika poganska vojska (engleski: Great Heathen Army), koja je kombinovala Vikinge iz Danske i Švedske, napala je englesku 866. godine. Na čelu vojske su bili Ragnarovi sinovi, a u napadu je ubijen kralj Aella.
Ragnarov uticaj na Zapadnu Evropu se nastavio i posle njegove smrti. Oko dva stoleća nakon njegove vladavine neki su od Vikinga koji direktno potiču od njegovih sinova naselili zapadnu obalu Francuske i prozvali to područje “zemlja Severnjaka”, današnja Normandija.
Fajlovi:
8030387.jpg
(91.5 Kb)
·
1697790.jpg
(65.6 Kb)
·
1969703.jpg
(128.3 Kb)
|
|
| |
