|
|
post # 1 | 2018-12-15 , 8:06 PM
|
Pubertet je pojam koji se odnosi na period života između detinjstva i mladosti. Iako su oscilacije moguće, smatra se da počinje oko jedanaeste, a završava se oko petnaeste godine Najvažnije promene koje se dešavaju u pubertetu odnose se na postepen, ali često buran razvoj sekundarnih polnih karakteristika, emocionalne nestabilnosti i teškoća u interpersonalnim odnosima. Pored fizioloških, za pubertet su karakteristične i emocionalne promene, promene stavova o načinu života i krize identiteta. Pubertet prethodi adolescenciji ili je, prema savremenim shvatanjima, to prva faza adolescencije. U nekim socijalnim zajednicama praktikuju se posebni obredi inicijacije kao uvod u preuzimanje novih životnih uloga. Zbog neuspešne adaptacije na promene ili težih emocionalnih problema često se govori o pubertetskoj neurozi.
Ovako kaže internet , ali šta vi mislite ? Koje su današnje granice ulaska i izlaska u pubertet?
Da li je i to napredovalo kao i sve što dolazi generacijski?
Da li poznajete nekog u pubertetu trenutno, i kako se nosite sa promenama te osobe?
Često ne možemo da se izborimo sa situacijama u kojoj se deca ponašaju kao što smo se mi ponašali nekada. Ali sada kao stariji i iskusniji , šta bismo poručili mlađim generacijama, ili njihovim roditeljima, kao pomoć pri vaspitavanju?
Fajlovi:
4847533.jpg
(54.9 Kb)
"If you have a problem with me, call me. If you don't have my number, then that means you don't know me well enough to have a problem." ✌️
|
|
| |
|
|
post # 2 | 2018-12-15 , 10:23 PM
|
Ja vam iz prve ruke mogu reci..pubertet je kad vam deca piju krv na slamcicu,rastu vam rogovi,razredni vas zove non stop..jedan se zaljubi..drugi se zaljubi..jedan se odljubi,a drugi nadje jos tri ..ako je crno..ono je u stvari belo..i tako u nedogled.  .ali to je faza u zivotu koju svako prezivi..Mi roditelji ovaj period u razvitku dece često doživljavamo kao slatko - kiseli. Drago nam je što deca odrastaju, osamostaljuju se, postižu
uspehe, a žao nam je što odlaze od nas, što postaju svoji ljudi, što im
više nismo potrebni kao kad su bili mali. Ja se tako osećam i čini mi se
da su mi sinovi prebrzo odrasli.
Ali znate sta.bez obzira koliko oni zeleli da budu veliki..opet dodju da zagrle i poljube mamu...to je ono najlepse..svaki pubertet se prezivi 
|
|
| |
