Page 113 of 113«12111112113
Forum » Razonoda » Upoznavanje » O cemu trenutno razmisljate
O cemu trenutno razmisljate






538
poruka na forumu
1364 5704



post # 1681 | 2017-08-10 , 1:22 AM

Kako bi se nas troje proveli uz muziku ej cisto da znas. :D










222
poruka na forumu
120 411



post # 1682 | 2017-08-10 , 5:14 PM

Nacisto bi se unistili. :D

Kako sam se osjecala jutros kad sam vidjela jednu pjesmu koju bas, bas, bas, onooo baaaas volim. Eto cisto da znas i ti. :)


"So close, no matter how far
Couldn't be much more from the heart".♥








598
poruka na forumu
1184 1836



post # 1683 | 2017-08-17 , 6:12 PM

A on je to znao…Kao niko do tada …Da opije recima dusu,srce ispuni srecom,mislima da novi cilj…Znao je..

Sve se desilo sasvim slucajno (mada slucajnost ne postoji,i sve je s razlogom),mozda je on bio moj razlog tada..Melem ranjenoj dusi,srcu koje je izgubilo veru u bolje sutra,nada koja se ugasila i ostao pepeo…
Onda se pojavio ON..
Dok sam jedno sumorno vece listala na chatu tadasnjem,i bez ikakve zelje za necim,privukle su me njegovi komentari…Sasvim jasni,cisti,bez uvijanja,puni emocija i bez trunke ustezanja pisao je o svemu…
Zadrzao mi paznju to vece,i posle duzeg vremena misli su se malo igrale..Trajalo je to “pritajno citanje“ neko vreme,a misli su sve vise davale sebi slobodu da se sire,razgranjuju..Srce je pocelo da ubrzano kuca kada
ugleda njegove reci,osmeh se vratio na licu….Lep osecaj..Da,prijao je kao letnja kisa.. I,odjednom BUM.
Eto njegove poruke u inboksu..ON,ne,to nije moguce..
Nisam htela sebi da priznam ili razum nije dozvoljavao da posle svega neko moze da pokrene skrhano bice…
Sasvim jednostavna pitanja trazila su jednostavne odgovore…A u redu tih pitanja sledilo je i pitanje za br. telefona…O,kako sam zelela istog trenutka da ga iskucam,no ostavila sam da jos malo “posmatram“..

Svaki posmatrac kome se um i srce umesaju,vise ne ume da rasudjuje realno…Ali koga briga za realnost kada srce drhti,telo jeca,dusa vapi za njim.. Reci njegove…
I,sta sam mogla?… Odupiranje nije vredelo…poslah br.

Nisam ni slutila tada koliku ce mi radosti donet u moj zivot..Mladic koji svira violinu,opijen romantikom,isrenoscu i neznoscu..Svaka rec je bila kao njegova nota na violini koju je gudalom izvlacio…Nezno,blago,milo… Dodir…Da,savrseni dodir recima koji se upijao sve vise i vise u moje pore…
Dan bez njegovog glasa je bio nepodnosljiv…
Postala sam “zavisnik“ njegovih reci,glasa,njega samog..
To smo znali oboje,i pomno planirali dan naseg susreta..

I,eto…Dosao je i taj dan naseg susreta..Drhtala sam kao da sam se prvi put zaljubila (a mozda i jesam),cekajuci na stanici kad ce stici autobus iz Bg…
Dok je putovao,pricali smo,svaki deo mi je opisivao a glas je njegov drhtao od srece.. Dolazi…
Nema nista gore no iscekivanje ma kakvo bilo…Ta neizvesnost koja prelazi granice uma i snage da mozes da izdrzis ili moras….Kako  god, ti pomno cekas..

Autobus je na peronu,srce samo sto ne izbije iz grudi…
Ide mi u susret divan mladic,i u tom trenutku nestaje sve..
Nema lupanja srca,drhtanja,on je tu… Poleteli smo jedan drugome u zagrljaj kao da smo godinama zajedno..Kao da je samo bio odsutan na kratko..Poljupci strastveni i nezni u isti mah,zagrljaj koji ne da da odmaknem ni tren,pogled koji miluje i odaje iskrenu ljubav…
Da,mi smo se zavoleli i pre naseg susreta..

Sada vec cujem vasa negodovanja,mozda neku osudu ili pak i ljubomoru…Zar je moguce da se neko zavoli tek tako,bez fizickog kontakta,bez cuvene recenice “oci u oci pa cu videti ko si“…
Ali,jedno zaboravljate,a to je da cuda postoje….
Da,on je bio moje cudo…Moj oslonac,nada,stimulans,
za dalje korake…Koracali smo zajedno..Jedno kraj drugog,istim koracima,istom cilju,sa istim mislima…
„ISTI SE ISTOM RADUJE“
Mi jesmo…A vi?..
Ali …To prokleto „ali“,zasto mora da postoji?..
Zasto jednostavno ne nestane,ne zelim da cujem za
„ali“..dosta mi ga je….Zasto rusi sve lepo sto dozivim?..

Sad vam je vec osmeh na licu,zar ne?…Nazirete ishod..
Ponosni na sebe sto ste me osudjivali, sad se vasa sumnja i potvdjuje sa svakim slovom koje napisem..
Likujte…

No,ne zaboravite jedno.. Zavoleti i biti voljen recima ,priznajte sebi,malo ko to ume..
A mi smo to umeli…
Veruj te..

PS: Ovo je negde sa neta ne znam odakle .


Acta non Verba

"Ja nosim kicmu, celicnu sinu
ne volim kada glava mi pada
s njom spajam zemlju i visinu
i kad se leti i kad se strada"








7062
poruka na forumu
3066 8729



post # 1684 | 2017-08-17 , 8:49 PM

o tome da sam negdje daleko od svih i svakog !


Ja volim jesti. I volim spavati. Zato, ako ti dam svoju hranu ili ti šaljem poruke
kasno navečer, znaj da si posebna osoba u mom životu.








222
poruka na forumu
120 411



post # 1685 | 2017-08-20 , 3:15 PM

O onom snu. Zakucan ili zabetoniran svejedno. :D :) Vec tada sam slutila... :)


"So close, no matter how far
Couldn't be much more from the heart".♥








7062
poruka na forumu
3066 8729



post # 1686 | 2017-08-20 , 11:31 PM

o tome koliko sam se danas umorila , a ujedno i kako mi je to bilo jos jedno novo iskustvo! :D


Ja volim jesti. I volim spavati. Zato, ako ti dam svoju hranu ili ti šaljem poruke
kasno navečer, znaj da si posebna osoba u mom životu.








222
poruka na forumu
120 411



post # 1687 | Danas , 5:02 PM



Poruku je menjao/la Unforgettable - Utorak, 2017-08-22, 5:06 PM


"So close, no matter how far
Couldn't be much more from the heart".♥


Forum » Razonoda » Upoznavanje » O cemu trenutno razmisljate
Page 113 of 113«12111112113
Search:

Мини-чат

Legenda: [Administrator] [Super Moderator] [Moderator] [Urednik] [Forum Moderator] [VIP] [Donator] [Korisnik]