Danas se u razvijenim zemljama starost manje ceni i poštuje uglavnom zbog onih materijalnih interesa kojima je važnija čovekova neposredna korisnost i proizvodnost. Takvo stajalište često je podcenjivačko prema osobama starije životne dobi pa se stoga starije osobe i same pitaju da li je njihovo postojanje još korisno. Osobe starije životne dobi su kao takve osetljive i često izložene psiho-fizičkom zlostavljanju koje još više produblje njihove teskobe i ubrzava pojavu nesigurnosti, zastrašenosti i očaja.
U našem društvu svakako je potrebno podržavati uverenje kako je dužnost svake humane civilizacije poštovati i uvažavati starije osobe i uprkos njihovoj smanjenoj snazi dopustiti im da se osećaju ravnopravnim članovima društva. Treba podsticati i podržati svaku društvenu inicijativu koja omogućuje starijim osobama da budu društveno angažovane i aktivne u telesnom i psihičkom pogledu, da budu korisne prenoseći novim naraštajima svoja iskustva, znanje i veštine dok društvena zajednica treba pokazati zahvalnost, brinuti se o njima i omogućiti im srećnu starost.
Pesma "Sepia" se bavi odredjenim aspektima gerontopsihijatrije, o baki koja je sama, zapostavljena od njenog potomstva a takodje i zanemarena od socijalnih institucija države te jedino što ima i što joj daje još motiva su fotografije iz srećnih vremena sa svojim mužem. Sepia u svojih 9 i nešto minuta trajanja prati gubljenje i tog zadnjeg motiva jer se kod pomenute bake javlja i demencija i sećanja blede te dolazi do neupitnog kraja svakog motiva egzistencije odnosno prekida života - a sve je to moja iskrena kritika društva odnosno državnih institucija ali i motivacija mladjima da više obraćaju pažnju na starije osobe.
S obzirom da sam je komponovao i još je u demo fazi, preporučujem da je slušate bar na 720p HD.
Always be a poet, even in prose.
A man who wants na lead the whole orchestra - must turn his back to the crowd.
