|
|
post # 1 | 2021-04-16 , 11:23 AM
|
Horori kao filmski žanr ne uživaju u nekom naročitom kredibilitetu. Uostalom, zašto bi? Postoje da bi na različite načine gledaocima podigli puls i adrenalin, neretko se koristeći najgadnijim metodama. Iz nekog razloga, i dalje su među najpopularnijim filmovima i lično ih volim gledati.Ipak, imaju tu boljku da je retko kada je slučaj da imaju zanimljivu ili bogatu radnju. Zato ću pristupiti razvrstavanju preporuka horora malo drugačije. umesto da ukratko opišem svaki film, opisaću radije kategoriju u koju sam horore podelio. Tako da ćete znati šta da očekujete a da vam ne otkrijem previše.
Kultni
Kultnim smatram horore koji su bukvalno ili stvorili ili utabali put posebnim podvrstama u svetu horora. Imali su tako veliki uticaj da su ispisani u istoriji ovog žanra, a mnoge od njih volim i danas pogledati jer su mi genijalni. The Thing (1982) mi je jedan od omiljenih kultnih horora ikada. The Exorcist (1973) je možda zagazio u deceniju starosti ali je i dalje najbolji film o egzorcizmu koji sam ikada gledao. Fright Night (1985) je klasični vampirski horor. Rosemary's Baby (1968) mi je više psihološki triler ali super stvara osećaj jeze. Leviathan (1989) je klasični sci-fi horor smešten u podmornici. Alien (1979) je majka svih filmova o vanzemaljcima. The Shining (1980) ima više kultnih scena od bilo kog hotelskog horora.
The Fly (1986) je iznenađujuće gadan i strašan kultni film kojeg sam relativno kasno pogledao. Nemojte napraviti istu grešku. Halloween (1978) je kum svih slasher filmova. A Nightmare on Elm Street (1984) je materijalizovao Freddy Kruegera u snovima mnogih tinejdžera. IT (1990) je samostalno izazvao fobiju od klovnova celoj planeti. Poltergeist (1982) je učinio da svi preko oka gledamo svoj katodni televizor (mislim da možemo biti bez brige sa ovim modernim. nadam se). Friday the 13th (1980) čini da i prelazak crne mačke preko ulice na selu deluje zlokobno. Psycho (1960) je okačio zvono svim maminim sinovima.
Psihološki
Get Out (2017) savršeno dočarava paranoju od rasizma, The Mothman Prophecies (2002) je vrhunski misteriozni horor, Orphan (2009) je jednostavno dobar film, ne samo dobar horor. The Strangers (2008) je ukinuo moju fantaziju o usamljenom domu, daleko od gradske gužve. Vacancy (2007) podstiče sve voajerske strahove – kao i one od hotela.
Mother! (2017) je užasno klaustrofobična metafora religioznog karaktera. Berlin Syndrome (2017) je psihološki tornado. Thesis (1996) izvrstan španski horor o snuff filmovima. Shutter (2004) je tajlandsko horor remek-delo. Final Destination (2000) prilično uverljivo nameće temu neizbežnosti smrti.
Dark Water (2005) duguje svoj uspeh uspešno dočaranoj atmosferi – i originalu japanskog porekla na osnovu kojeg je snimljen. Dark Water (2002) je naravno, ipak mnogo bolji – kao i svaki original. Hush (2016) je iznenađujuće dobar miks slasher i home invasion podvrste. Split (2016) je intenzivan, jako dobar horor koji bi trebali pogledati. The Purge (2013) ima odličan koncept, zbog originalnosti ipak ima moju preporuku iako nije bez mana.
The Devil's Backbone (2001) je španski drama-horor koji je ujedno divna drama. Don't Breathe (2016) je čista napetost. The Devil's Candy (2015) je uznemirujući, napeti horor koji uspeva izbeći sve klišeje. [Rec] (2007) – želite li imati noćne more? Onda imate preporuku. From Hell (2001) je super interesantan horor o kojem ćete dugo razmišljati.
Zombie
Jasno i glasno – zombie filmovi se uglavnom vrte oko uticanja od zombija ili načina kako ih eliminisati (tj. zarazu koja je izazvala zombie apokalipsu). 30 Days of Night (2007) je ustvari o vampirima ali nikako ne mogu da zasebno pravim tu podvrstu pa sam ih ubacio ovde. Solidan horor. World War Z (2013) mi je jedan od najdražih zombie filmova. Možda i najdraži. 28 Days Later… (2002) je zasigurno najbolji evropski zombie horor – veoma dobar! 28 Weeks Later (2007) opravdava očekivanja, super je haotičan. Dawn of the Dead (2004) je ipak bio taj koji me “zagrejao” za ovu vrstu horora, iako im nisam generalno naklonjen.
Natprirodni
Kod mene su natprirodni horori jedna velika mešavina, od religioznih, sci-fi, fantazije, priča o duhovima pa do okultnih. Ima tu svega, nekako mi je bilo najlakše da volumen tih horora obuhvatim u ovom jednom širokom pojmu. The Conjuring (2013) i The Conjuring 2 (2016) su mi najbolji moderni horori. The Mist (2007) mi je prilično originalan, Devil (2010) paranoično-klaustrofobično iznenađenje a Case 39 (2009) jedan od retkih horora (a da nisu kultni) koje sam pogledao više puta.
Cloverfield (2008) mi je jedan od najuzbudljivijih horora snimljenih iz ugla kamere, 10 Cloverfield Lane (2016) moćan horor-misterija, Life (2017) jedan od boljih alien-esque modernih horora, zbog Mirrors (2008) uveče nećete ići u wc a Deliver Us from Evil (2014) mi je vrhunski detektivsko-policijski horor.
The Rite (2011) spašava izumiruće filmove o egzorcizmu (a koji valjaju), zbog Drag Me to Hell (2009) ćete biti neobično ljubazni prema ljudima koji vas zamole za pomoć, The Thing (2011) je remake koji je osvetlio sebi obraz, 1408 (2007) je film koji bi mogao učiniti ostanak u sledećem hotelu tokom letovanja prilično neugodnim a Lights Out (2016) oživljava dečije noćne more i strahove.
The Witch (2015) je toliko strašan i jeziv da već neko vreme ne mogu pogledati funny YT video o kozama. The Exorcism of Emily Rose (2005) zaslužuje tapšanje po ramenu jer je iznad proseka za ovaj žanr. Sinister (2012) je horor za one koji misle da ih ništa ne može prepasti. War of the Worlds (2005) pušta mašti na volju u slučaju vanzemaljske invazije. Zbog Let Me In (2010) će vam biti drago što vam je prva simpatija bila smotana.
Insidious (2010) je onaj horor film koji svi podcenjuju da bi kasnije povukli reč. Mimic (1997) je jedan od najboljih sci-fi/ horor hibrida devedesetih. Splice (2009) originalan Frankenstein sci-fi horor. Hellraiser (1987) je unikatan i dosta bolestan horor – što je impresivno, s obzirom da je star više i od mene. Cube (1997) je jedan od najoriginalnijih horora koji je ujedno niskobudžetan (a sjajan).
The Others (2001)je super jeziv horor – na suptilan a efektan način. Remake vredan pohvale je Evil Dead (2013), kao i It (2017) koji je, iskreno, mogao biti malo manje fokusiran na tinejdžerske ljubavi i probleme. Želimo da se ceo bioskop prestravi, ne samo deca. Resident Evil (2002) je unikatan po tome što je počeo odlično i završio odlično sa poslednjim nastavkom (dosta onih između nisu toliko dobri). The Orphanage (2007) je jedan od mnogih dobrih španskih horora.
Slasher
Slasher horori su uglavnom filmovi čiji je maksimalan učinak postignut krvoprolićem. Uvek nešto degenerično vreba, naizgled (a često i zaista) glupe i naivne žrtve su eliminisane jedna po jedna. Nema neke posebne priče, već mnogo krvi. Children of the Corn (1984) je klasik, Hostel (2005) je razlog zbog kojeg neću kročiti u Bratislavu, The Hills Have Eyes (2006) prilično gadan horor na temu mutacija a The Texas Chainsaw Massacre (2003) solidan remake sa najgorim scenama koje možete zamisliti.
Bizarre
Ovo je grupa filmova koji imaju dosta perverzne, izopačene teme u samom fokusu. Tako se Raw (2016) bavi kanibalizmom, Martyrs (2008) se ističe kao jedan od meni najbolesnijih filmova koje sam ikada pogledao i strašno me potresao, Bedevilled (2010) je divljačka drama koja doživi kolaps u pakao, The Devil's Rejects (2005) je izopačen i potpuno poremećen, High Tension (2003) je sat i po masakra dok je A Tale of Two Sisters (2003) sporiji ali mučan južnokorejski horor.
 |
|
| |
