Page 1 of 11
Forum » Razonoda » Humor i klipovi » Бој на Трноцести - ВЕСТЕРОС ЈЕ СРЦЕ СРБИЈЕ•
Бој на Трноцести - ВЕСТЕРОС ЈЕ СРЦЕ СРБИЈЕ•






137
poruka na forumu
102 675



post # 1 | 2017-08-20 , 3:29 PM

Замиљелапољем зеленијем
Уколони ланистрићка војска
Враћајусе с' Високих вртова,
Саимања куће Тајрелића.

Тајрелићибјеху богаташи,
Ал'богатство њима не поможе
Противвојске Ланистрић Џемала,
Иодреда Тарлића Радана,
Њиховогабившега вазала,
Којипрода своје господаре,
Не бил' пост'о намјесником Југа.
ТарлићРадан и Ланистрић Џемо
Тајрелићкупрегазише војску
Тајрелићаиме затријеше,
ОсвојишеВисоке Вртове
Освојишете их похараше,
Ибогатог накупише пл'јена,
Изамбара 'шенице бјелице,
Из магаза црвенога вина,
Из ризнице небројена блага.
Па свевуку у Краљеву луку,
Да с'опреме свијем залихама,
Јерабјеху усљед тешке војне,
А изима на праг се надвила.
Кад дођоше до неког језера,
Стадес' војском Ланистрић Џемале,
Стаде Џемал да одмори војску,
А Раданму приђе на коњицу,
Па овако прозбори Џемалу:
„Господаре,Ланистрић Џемале,
Прије часак мени дојавише,
Да су кола с Тајрелића златом,
Већ пристигла у Краљеву луку.
Но нам опет пожурити ваља,
Црнор'јеку прећи прије мрака,
Ако глава падне у засједу,
Нећ'молако репа ишчупати,
Па те оћу питат' за дозволу,
Да наредим бичеват' коларе
,Не бил' мало брже се мрднули“.
А Џемалму 'вако одговара:
„Господаре Тарлићу Радане,
Ти су људи храбро се борили,
Кад узесмо Високе Вртове,
Није правда да их бичујемо,
Кад су за нас крвцу прољевали,
Већ похитај господар-Радане,
Те поштено људе упозори“.
Климну главом Тарлићу Радане,
Па ободе својега коњица,
И отидека колској колони,
А Џемалга полако пратише,
И с'Џемалом храбри витез Бране,
Што Краљеву спасио је Луку,
Укрвавом Црнор'јечком боју,
Од напада Братинић Станоја.
Кад већ Радан бјеше одмакао,
Једно момче ка њима се крену,
Млади синак Тарлића Радана.
А Џемалсе лако насмијеши,
Па овако њему говораше:
„Помоз'Бог ти, млађани Тарлићу,
Помоз'бог ти, млађани Стевице,
Ил' тииме бијаше Јовица?“.
Радановсе синак уставио,
Уставио,па се поклонио:
„Господаре,Ланистрић Џемале,
Нит'Стевица, нити је Јовица,
Мене зову Ђокицом Тарлићем“.
А Бране се лако насмијао,
Но га Џемал попр'јеко погледа,
И Тарлићу 'вако проговори:
„Чујем да си храбро се борио,
Кад узесмо Високе Вртове,
Па те,ево, хтједох упитати,
Да л'то теби прва битка бјеше?
“Климну главом Ђокица Тарлићу,
А Џемале продужи зборити:
„Хајд'ми реци, Тарлићу Ђокице,
Како тисе битка учинила?
“Ђокицаму 'вако одговори:
„Господаре,Ланистрић Џемале,
Прва битка бијаше ми славна“.
Па хоћаше даље да говори,
Ал га Бране брзо пресијече:
„Не будали, млађани Ђокице,
Твој је бабо некуд одјездио,
Виш' га нема да је поред тебе,
Не мораш се прибојават' баба,
Већ слободно реци шта те мучи,
И шта имаш на уму својему“?
Лаганосе Ђокица прибрао И овако Брану говорио:
„Ц'јелиживот, откад знадем за се,
Бјесмо вјерни кући Тајрелића,
Ја самзнао многе Тајрелиће,
С многима сам пио рујног вина,
С многима сам иш'о ловит' лова,
А сад њину прољев'о сам крвцу,Ј
а незнадох да ће тако бити,
Тако бити кад људи умиру“.
Јопет Бране смијати се поче,
Па  Ђокици 'вако одговори:
„Јошт' си зелен, млађани момчићу,
Јошт'си зелен, Ђокице Тарлићу,
Предсмрћу се људи унереде,
Кад ликраја својега спознају,
Зар те нико томе не научи?
“Јошт'му Бране бесједити шћаше,
Ал наједном, сав се укочио,
К'о кад лија ослушкује пл'јена,
Некаквује начуо тутњаву,
К'о да коњи тутње копитима,
Па им викну да опрезни буду.
А тутњава све се појачава,
Док најпосл'је не зачу се вриска,
И на обзор' појави коњица,
То бијаше дотрачка ордија,
Таргерићка посла их Даринка,
Да освете пропаст Тајрелића,
И Дорњана, својих савезника.
Обрецнусе Џемал као муња,
Па на своју подвикнуо војску:
„Брже дајте копља и штитове,
Постројтесе у редове бојне“.
Па Џемале ободе коњица,
И крозс воју јурнуо је војску,
Са њимј ашу и Радан и Бране,
И соколе ланистрићку војску,З
а крвавог спремају је боја,
Надају се одбити Дотраке,
Ал'Дотрака к'о у пољу траве,
К'о да ничу из земљице црне,
Нико њима броја не изброја.
Бијашесе Бране препаднуо,
Препаднуо за судбину њину,
Па повикну Бране на Џемала:
„Бјежи лудо у Краљеву луку,
Залудућеш изгубити главу,
Згазиће нас дотрачка коњица,
К'оскакавац кад поље опусти,
Ти нијеси обичним пјешаком,
Но си глава војске Ланистрића!“
Грдно Бране разљути Џемала,
Па му Џемал 'вако говораше:
„Јел'то мене сматраш кукавицом?
Не бих своје напустио војске,
Да ми дадну седам краљевстава,
Да ми дадну ц'јела Вестероса,
Не мрдам се никуд са бојишта,
Одбићемо дотрачку коњицу,
Зар лав силни да се коња боји?“.
Неуспједе р'јечи да изусти,
Кад га силна загушила рика,
То је рика Даринкиног змаја,
То је рика Драгана црнога,
Даринка је њега узјахала,
Да освети своје савезнике,
И срамоту што јој нанијеше.
Позна Џемал да ће пропаднути,
Позна Џемал, али не устукну,
Веће чврсто стоји на бојишту,
На змајску се ватру не обзире,
Што јес' неба црни Драган сипа,
И спаљује кола и волове,
И спаљује људе као лиле.
Ако неко побјећ' му успједне,
Дотрачкага дочекује сабља.
Виђе Џемал црну погибију,
Но с'ни мрве поколеб'о није,
Већ стр'јелцима Џемал командује,
Дастр'јелама Драгана обаспу,
Ал' су њине преслабе стријеле,
Змајску крљушт не могу пробити.
Тад сеЏемал бјеше присјетио,
Големога лука шкорпиона,
Што на неким колима бијаше,
Те овако Брану проговори:
„Дедер,Бране, хитај шкорпиону,
И са њиме устријели змаја,
Ја немогу њиме руковати,
Јераимам само једну руку“.
Јурну Бране хитно као муња,
А Џемале оста на бојишту,
Бриткога је исукао мача,
Сјече њиме, десно и лијево,
Коњанике дотрачке обара,
Док наједног делију удари,
Што дв'је бритке имађаше сабље,
У лијевој у десној руци,
Бржи бјеше Дотрак од Џемала,
Већ бијаше њега прићерао,
Шћаше њему да откине главу,
Немогаше Џемал да се брани,Б
ијаше се глави препаднуо,
Ал' му Тарлић Ђокица прискочи,
И Дотрака мачем пробурази.
Дотле Бране шкорпиону хита,
Ал' ињему Дотрак се испр'јечи,
Па исука из каније ножа,
Шћаше ножем Дотрака да згоди,
Но га овај врхом сабље одби,
Па још брже појури ка Брану.
Брзо Бране исукао мача,
Таман кад се примакну Дотраку,
Кад Дотрака посијећи шћаше,
Сину Дотрак брзо као муња,
Сагнуо се до земљице црне,
И Брановог удари коњица,
Предњу му је ногу одсјекао,
Паде коњиц, и обори Брана,
На ноге се Бране дочекао,
Ал својега мача изгубио,
Па около себе погледао,
Док мртвога угледа војника,
Брже сањег' скинуо је мача,
Крчи себи пута шкорпиону,
И Дотраке с'јече као снопље,
А све онај у стопу га прати,
Не бил' како Брана докрајчио.
Ал' је Бране лукава лисица,
Привуче се Бране шкорпиону,
Натегну га и постави стр'јелу,
Те прободе својег душманина,
За воловска прикова га кола,
Па натегну јо пет шкорпиона,
И усмјери нишан на облаке,
Тражи оком Драгана црнога,
Ал' од дима ништа се не види.
Док' он змаја на нишану чека,
Око њега грдна касапница,
Ланистриће Дотраци згазише,
Само мала групица се држи,
Око Џема и Тарлић Радана,
Јоште чврсто стоје на бојишту.
Јошт' пружају отпор душманима,
Одбијају јурише дотрачке.
Даринкаих бјеше опазила,
На Дрогону ка њима полеће,
Ал' је Брана са ума сметнула,
Таман Драган чељусти разјапи,
Кад Бранова долећела стр'јела,
Згоди змаја испод десног крила,
Поче Драган падат' ка земљици,
А Бране се томе обрадова,
Јер бијаше Бране помислио,
Да одједном двије муве згроми,
Уби змаја и змајску краљицу
,Но мурадост бјеше кратког в'јека,
Успједесе Драган одржати,
Па се спусти према шкорпиону,
Баш кад Бране стр'јелу запињаше,
Суну ватру, све пред собом спржи,
Једва Бране главу сачувао,
У правије часак одскочио,
А то Џемал све је посматрао,
Па кад виђе змаја на земљици,
И Даринку ђе му стр'јелу чупа,
Мисаому синула у трену,
Кад јемог'о погубити баба,
Зашто не би и његову шћеру?
У бојно је копље дофатио,
Па својега ободе коњица,
И ко муња јурну пут' Даринке,
Да рат сврши једнијем ударцем
,Даринка га бјеше опазила,
Бијаше се глави препанула,
Кад се Џемал њојзи примакао
Примакаона десет корака,
Окрену се рањени Драгане,
Окрену се да спржи Џемала,
Ал' одњега Бране бржи бјеше,
Залећесе на својему ату,
Скочис' њега брзо као муња,
Па Џемала у воду повуче,
Спржи ватра њихове коњице,
Али они главе сачуваше,
Препливаше читаво језеро,
Кад изашли бјеху на обалу,
Разљути се Бране на Џемала:
„Шта си оно учинио, лудо,
Сам јуришаш на онол'ког змаја,
Са обичним копљем у рукама,
Шта си хтио с' тиме учињети?
“А Џемалму 'вако одговара:
„Ја сам хтио убит' Таргерићку,
Ја сам хтио рата завршити,
Ал' се бијах грдно преварио,
Замал'своју не изгубих главу,
Да небјеше твојега јунаштва.
3аслужио ц'јело си краљевство,
А не једног замка обичнога“
.Обрецнусе Бране на Џемала:
„Слушај мене, Ланистрићу Џемо,
Док мине даш шта си обећао,
Тебе нико не смије убити,
Нит'Дотраци, нити пак' змајеви,
Нема нико право осим мене!“
А Џемалму настави зборити:
„Таргерићка збрисала нам војску,
С само једним од својих змајева,
Још двојицу так'ијех имаде.
Ако крене с' својим змајевима,
Краљевој се Луци црно пише.
Ваља нама тамо похитати,
Упозорит'краљицу Шерифу“.
Па скочише на ноге лагане,
Отидоше пут' Краљеве луке,
А војска им оста на бојишту.


Nisam najlepsa. Nisam najbolja. Nisam najpopularnija. Nisam kao druge.
Nisam ni izbliza savrsena. Nemam savrseno telo. Ima puno boljih od mene.
ALI TO SAM JA :)


Forum » Razonoda » Humor i klipovi » Бој на Трноцести - ВЕСТЕРОС ЈЕ СРЦЕ СРБИЈЕ•
Page 1 of 11
Search:

Мини-чат

Legenda: [Administrator] [Super Moderator] [Moderator] [Urednik] [Forum Moderator] [VIP] [Donator] [Korisnik]