|
Poezija i proza
| |
Central Serbia
|
|
post # 1 | 2011-06-01 , 11:37 PM
|
Ti....ponekad tako sladak i lažljiv...
i znaš da voliš,i znaš da boliš,
da budeš grub i budeš pažljiv
sto ćudi u čoveku jednom.
U jednom momentu vreo kao vatra
u drugom hladan kao led.
U jednom smrtonosan kao otrov
u drugom sladak kao med.
I dani sa tobom su
kao hod po žici izmedju pakla i raja
jutrom na početku početka
a u sumrak na kraju kraja.
I šta na to reći
osim da si težak baš
i u beskonačnost znaš da uzimaš,
mada ponekad znaš i da daš,
jer jednog momenta sam
s tobom na sedmom nebu
a vec sledećeg na samom dnu.
Jer jednog časa sam u sreći
a drugog u nepodnošljivom zlu...
Kao vreme.
Umeš da rashladiš,umeš da ugreješ
da me rasplačeš i da me nasmeješ
i da me povrediš i da me utešiš
znaš biti bezgrešan i kada grešiš.
I ma koliko se trudila shvatiti neću
kuda me sve to sa tobom vodi
al znam da čovek kao ti
samo se jednom rodi.
SVE IDE DALJE
|
|
| |
|
|
post # 2 | 2011-06-02 , 0:23 AM
|
Kako mi nedostaješ …
Izmedju oblaka, snova,
iza svake reči,
zareza i slova.
Kako mi nedostaješ …
Za svako danas,
juče,
prekjuče,
sutra,
nedostaješ mi svakog jutra.
Nedostaješ mi…
svakog trenutka,
svakog dana,
kao miris tamjana,
oh,.. nedostaje mi
svaki delić tebe,
nedostaješ mi svaki tren
kad nisi pored mene.
Kako mi nedostaješ …
eh ,samo da znaš,
nedostaješ…
makar ruku da mi daš,
nedostaješ mi da dodješ u san
ulepsaš mi dan.
Nedostaješ mi…
u svakom pogledu,
u svakoj pesmi,
u svakom zalogaju,
u jutarnjoj kafi,
na svakoj stazi,
nedostaješ mi kao zrak…
i da mi,
svakom reči sebe daješ
nedostaješ mi…
bez tebe ne mogu da trajem.
|
|
| |
|
|
post # 3 | 2011-06-15 , 11:24 PM
|
Voleo bih da mogu reci da mi ne trebas,
Ali,smejala bi se ti i rekla bi da lazem.
Ti najbolje znas,kada me pogledas,
Da zaboravim sta sam zeleo da kazem.
|
|
| |
|
|
post # 4 | 2012-01-08 , 8:35 PM
|
Pablo Neruda
OVE NOCI
Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Napisati na primer: "Noc je puna zvezda,
trepere modre zvezde u daljini".
Nocni vetar kruzi nebom i peva.
Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Voleo sam je, a katkad je i ona mene volela.
U nocima, kao ova, drzao sam je u svom narucju.
Ljubio sam je, koliko puta, pod beskrajnim nebom.
Volela me je, a katkada sam i ja nju voleo.
Kako da ne ljubim njene velike nepomicne oci.
Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Pomisao da je nema. Osecaj da sam je izgubio.
Slusati beskrajnu noc, bez nje jos beskrajniju.
I stih pada na dusu kao rosa na livadu.
Nije vazno sto je moja ljubav nije mogla zadrzati.
Noc je zvezdovita i ona nije uz mene.
I to je sve.U daljini neko peva. U daljini.
Moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.
Kao da je zeli pribliziti moj je pogled trazi.
Moje srce je trazi, a ona nije uz mene.
Ista noc odeva belinom ista stabla.
Mi sami, oni od nekada, nismo vise isti.
Vise je ne volim, zaista, a mozda je ipak volim.
Tako je kratka ljubav, a tako dug zaborav.
Jer sam je u nocima, kao ova, drzao u svom narucju,
moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.
Iako je ovo poslednja bol koju mi ona zadaje,
i ovi stihovi poslednji koje za nju pisem.
SVIDJAS MI SE KAD CUTIS
Svidjas mi se kad cutis jer si kao odsutna,
i cujes me izdaleka, i glas moj ne dodiruje te.
Cini mi se kao da su ti letele oci
i cini se da ti je poljubac jedan zatvorio usta.
Kako su stvari sve ispunjene dusom mojom
izranjas iz stvari, ispunjena dusom mojom.
Leptirice sna, dusi mojoj si slicna,
i slicna si reci melanholija.
Svidjas mi se kada cutis i kad si kao udaljena.
I kada kao da se zalis, leptiricu u gukanju.
I cujes me izdaleka, i glas moj ne dostize te:
Pusti me da cutim s mucanjem tvojim.
Pusti me da ti govorim takodje s tvojom cutnjom
jasnom kao sveca jedna, prostom kao jedan prsten.
kao noc si, cutljiva, zvezdana.
Cutnja tvoja je zvezdana, tako daleka i jednostavna.
NOCU
Nocu, ljubljena, vezi svoje srce za moje
I neka zajedno u snu razbiju tmine
Kao dvostruki bubanj, boreci se u sumi
Protiv gustoga zida okupanog lisca.
Prolazu nocni, crna zeravo sna
Sto hvatas niti zemaljskoga grozdja
Tacnoscu nekog neredovita voza
Sto sene i kamenje hladno za sobom vuce neprestano.
Zato me ljubavi, vezi za cisti pokret,
Za postojanost sto kuca u tvojim grudima
Krilima nekog labuda ispod vode,
Da bi na zvezdana pitanja ovog neba
Nas san odgovorio jednim jedinim kljucem
I samo jednim vratima koje zatvori tama.
Ja ne patim od ludila, ja uzivam u njemu!
|
|
| |
 348
poruka na forumu
| |
 18
| |
 69
|
|
|
post # 5 | 2012-01-09 , 9:59 AM
|
DOBRO DOSAO
DOBRO DOSAO SINE U BALKANSKA BRDA
DOBRO DOSAO U ZEMLJU INATA
DOBRO DOSAO U ZEMLJU
GDE BRAT SEKIROM UBIJA BRATA
DOBRO DOSAO U SRBIJU
ZEMLJU POD OPSADOM
LAGATI TE NE SMEM
ISTINU CU RECI
NISTA NIJE DOBRO U ZEMLJI SRBIJI
GREH JE ZAVLADAO
BOG SE NE POSTUJE
SEME SRPSKE SLOGE
JOSTE NIKLO NIJE
NE MOGU TI RECI
MIRNO CES ZIVETI
KADA SVAKO JUTRO
MOZDA RAT DONOSI
TAKVA JE SRBIJA ZEMLJA OD DAVNINA
ALI IMA KLJUCA KLJUC JE PRAVOSLAVLJE
UCICU TE SINE VERI PRAVOSLAVNOJ
JER JE SAMO ONA IZLAZ IZ LUDILA
SAMO ONA VODI SRBE KA SLOBODI
A OPSADE NEMA KAD SE SRBIN SLOZI
ZATO SE POTRUDI SINE KAD PORASTES
DA SA SVOJOM BRACOM
U LJUBAVI ZIVIS
PA CE ONDA GOSPOD
DA VAS BLAGOSLOVI
DA SE POKAZETE BOLJI OD OCEVA
GREHOM UPRLJANIH
Poruku je menjao/la Nacelnik - Ponedeljak, 2012-01-09, 9:59 AM
Hvaliti se je znak sirotinje...
|
|
| |
|
|
post # 6 | 2012-01-13 , 4:39 AM
|
Saputnici
Znam: sve se nece na jedan osmeh svesti.
Znam: nece svima jednako biti sunca
Na istoj cesti uvek ce se uplesti
Trag povratnika sa stopama begunca.
Hodace oba u jednom istom smeru,
Tegleci svaki svoju drukciju veru.
Pa i mi tako, jedan uz drugog, nemo,
Po istoj cesti teglimo zivote i dane.
I uporedo, rame uz rame, idemo.
I lagacemo kako se razumemo,
Sve dok na kraju ne stignemo
Tim istim pravcem na dve suprotne strane.
Miroslav Mika Antic
Poruku je menjao/la Leksi - Petak, 2012-01-13, 4:44 AM
Ja ne patim od ludila, ja uzivam u njemu!
|
|
| |
|
|
post # 7 | 2012-01-14 , 9:44 AM
|
Zbog svega sto smo najlepse hteli,
hocu uz mene nocas da krenes
Ma bili svetovi crni ili beli,
ma bili putevi hladni ili vreli,
nemoj da zalis ako svenes.
Hocu da drzis moju ruku,
da se ne bojis vetra I mraka,
uspravna I kad kise tuku,
jednako krhka, jednako jaka.
Hocu uz mene da se svijes
korake moje da uhvatis,
pa sa mnom bol I smeh da pijes
I da ne zelis da se vratis:
da sa mnom ispod crnog neba
pronadjes hleba komadic beli,
pronadjes sunca komadic vreli,
pronadjes zivota komadic zreli.
Ili crknes, ako crci treba,
zbog svega sto smo najlepse hteli..
Miroslav Antic
Fajlovi:
3233138.jpg
(27.8 Kb)
Poruku je menjao/la Sanja - Subota, 2012-01-14, 9:49 AM
"Ne budi nesrecan što u ovome svetu niko ne zna za tebe. Zašto,misliš da si toliko važan da bi te trebali poznavati? Kada budeš zaista tako važan, a da i ne misliš o tome, oni će znati za tebe.
|
|
| |
|
|
post # 8 | 2012-01-17 , 1:56 AM
|
Pesma za nas dvoje
Znam, mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se tražimo podjednako
zbog sreće njene
i sreće moje.
Po obrazima vetar me mlati.
Čupa drveću žutu kosu.
U koji deo grada da svratim?
Dan je niz mutne ulice prosut.
Vucaram okolo dva prazna oka,
gledam u lica prolaznika.
Koga da pitam,
smešan i mokar,
zašto je nisam sreo nikad?
Il’ je već bilo?
Trebalo korak?
Možda je sasvim do mene došla,
Al’ ja, za ugao skrenuo, gorak,
a ona ne znajući – prošla.
Možda smo celu jesen obišli
u žudnji ludoj, podjednakoj,
a za korak se mimoišli?
Da. Mora da je tako…
Mika Antić
Mašta može sve
|
|
| |
|
|
post # 9 | 2012-01-18 , 3:04 AM
|
ŽMURKE
Postoji nešto brže i od same mogućnosti da se
čovek sporazume sa svojom mišlju.Nekakva
groznica uobrazilje. Čarolija.
Trag koji se već dogodio unapred.
....
I danas, evo, ako dobijem poklon, ne otvaram
ga danima. Lepše mi je da zamišljam šta
može biti unutra. Uvek je tako sa zatvorenim
stvarima.
I tek kad oljuštiš omot, prestaje svaka čarolija,
jer više nema smisla nijedna igra pogađanja.
Jer sve je u nama kad žmurimo, a strano kad
otvorimo oči. I sve je naše dok želimo , a
tudje kad se ostvari.
.....
Kad zvezde padaju avgusta, ne trči da ih
potražiš u travi. Ne sakupljaj ih po šumama i
ne vijaj za bregovima.
Samo zatvori oči. Bar ti znaš da se igraš
žmurke.
M.M.AntićAdded (2012-01-18, 1:04 AM)
---------------------------------------------
Ptica što pjeva u mojoj glavi
I ponavlja mi da te ljubim
I ponavlja mi da me ljubiš
Ptica što jedno isto ruje
Sutra ujutro ubit ću je.
Jacques Prevert
Ova mi je najjača  
...Ja nisam luzer, o naprotiv, meni je osmeh lajt-motiv.. :))
Put do zvezda je samo etapa kružnog puta do sebe. Ako znaš prečicu, nema potrebe da se puno lomataš po bespućima. Ne bato... Stigao si čim kreneš. Cilj nosiš skriven pod kaputom, istetoviran na grudima kao metu.
U tome je tajna...
U tome je jedini trik... :)))))
|
|
| |
|
|
post # 10 | 2012-02-07 , 1:20 AM
|
Život liči na putovanja;
svako nosi svoj prtljag
pun snova i nadanja
I kad nam se učini
kako još jedra nismo ni digli
okrenemo se, a već smo
do poslednje luke stigli.
Neko je iza sebe ostavio cvet
neko korov, drač
neko je životu bio igračka
tek neko igrač.
Neko je uspeo da ispliva
i kad se čaša prelije, a neko
i da porušenim snovima veruje....
♥ ♥ ♥Pravog muškarca, s' kojim ćete trajati, nećete prepoznati po izgledu, po diplomi, po inteligenciji. Onog pravog prepoznaćete po načinu kako vas drži za ruku, kako vas ljubi, kako vas grli - ni prečvrsto da ostanete bez daha, a ni prelabavo da nestanete bez traga. Pravi vas drži taman onako kako treba, da znate čiji ste.."
Dj.B. ♥ ♥ ♥
♥ Ljubav je jedina stvar na svetu koja se umnožava samo onda kada se deli ! ♥
|
|
| |
|
|
post # 11 | 2012-03-25 , 7:06 PM
|
BAŠTA
Hiljade i hiljade godina
Ne bi bilo dovoljno
Da se opiše
Kratki sekund večnosti
U kome si me ti poljubila
U kome sam te ja poljubio
Jednoga zimskog praskozorja
U Parku Monsuri u Parizu
U Parizu
Na zemlji
Na zemlji koja je zvezda!
Zak Prever 
Poruku je menjao/la Leksi - Nedelja, 2012-03-25, 7:08 PM
Ja ne patim od ludila, ja uzivam u njemu!
|
|
| |
|
|
post # 12 | 2012-04-25 , 2:45 PM
|
Vec vidjeno 
U ocima ti videh kisu,
ali ona nije ljubila tlo.
U mraku cuh dve senke kako disu,
a kao da bilo ih je sto.
U kosi ti zapazih vetar,
planinskim dahom ponesen,
nosio je pesmu u etar,
teturao,pijan,zanesen.
Na usnama ti naslikah reci,
temperu kisa je sprala,
jedino leto zimu leci,
i topi odsjaj plavih kristala.
"Ne budi nesrecan što u ovome svetu niko ne zna za tebe. Zašto,misliš da si toliko važan da bi te trebali poznavati? Kada budeš zaista tako važan, a da i ne misliš o tome, oni će znati za tebe.
|
|
| |
95
poruka na forumu
| | |
28
| |
222
|
|
|
post # 13 | 2012-05-10 , 10:13 PM
|
Volio sam Vas - Aleksandar Sergejevič Puškin
Volio sam Vas; i ljubav jos, mozda,
Nije ugasla sva u srcu mom;
No nek Vas ona sad ne brine vise,
Ja necu da Vas rastuzujem njom.
Volio sam Vas nijemo i bez nade,
S ljubomorom i strepnjom srca svog;
Volio sam Vas iskreno i njezno,
Volio Vas tako drugi, dao Bog.
Ima te u toj odsutnosti, prisutna si bolom - Zal Kopp
Ima te u toj odsutnosti, prisutna si bolom,
ima te u ljubavi, prisutna si tugom
i san u kojem te sanjam, prisutan je tamom,
jer kao da očekujem daleko djetinjstvo,
noć s kojom lutam, prisutna je sama.
Ima te negdje, prisutna si daljinom
i očima sličnim odrazu vode,
prisutna mjesečinom.
Ima te i mora te biti, poslije toliko godina
poput skrivenog mjesta, prisutna si krišom.
Kao uspomena, ima te u mirisu ubranog cvijeća,
u čežnji na dlanovima te ima,
prisutna si nepomična.
Svugdje te ima i u koloni otkucaja,
gdje si oduvijek prisutna.
U sve težim jutrima
i kiši što tiho pada,
na čelu svake ptice,
u dugim dnevnim drhtanjima,
ima te, zauvijek si prisutna.
Imaju te moje misli, prisutna si nestankom
ima te moj pogled, prisutno si čekanje,
i u zagrljaju kojim te grlim, prisutna tišina,
jer kao da nebo odjednom prestaje,
osjećam u zraku prisutnu prazninu.
Imam te u noći, prisutna si uzdahom
i u poljupcima nemirnih suza,
prisutna si slanim tragom.
Imam te ljubavi, prisutna si s tugom,
imam u odsutnosti, prisutna si bolom.
S mirisom lipe, svu širinu moga tijela podsjećaš
na dodire s kojima se svako jutro nestrpljivo budi.
I dok ga tako mekoćom mjesečine oblažeš,
jezikom izazovno hodaš izvorom njegovih strasti
i u njima se mojim uzdasima otvorena širiš.
Prsti se moji utrkuju putenim poljima kože,
strast ih goni i poput vjetra baca na sve strane,
u odsjaju tvojih bradavica pronalaze polazište,
a među toplim bedrima utočište svojim drhtajima,
pa iznova počinju jurnjavu preko tvog trbuha.
Zjenice mi kipe od vrele žeđi za tvojim grudima.
Žedne, ispijaju rasutu bjelinu ovih nebeskih bisera
i kao lastavice kruže nad bogatstvom plodnih vrhova,
uzlijeću i slijeću i u zanosu gozbe piju kapi slasti
što su se nakupile u vrtu tvoga predivnog tijela.
Usne se tu još bolje snalaze, zanimaš ih pukotinom
kojom te mjesečina slatkim sjajem rastavlja.
Imaš otvoreno mjesto i one ga toplinom vatre žare,
svaki cjelov njihovim vlažnim usjecima unose
i blagim dodirom zvijezda plešu tim divnim klancem.
Što reći o muškosti kad me tvoje tijelo u sebe prima?
Tada se ona u meni olujnom snagom vjetra pokrene.
Dubinom utrobe, blaženom milinom žestoko naraste
i silinom bezbrojnih vulkana svoju lavu izbaci,
pa toplinom bedara navali i dolinom tvojom razlije
Bezimena - Gustav Krklec
Starinska ura na ormaru spava.
Kazaljke njene vec se rdjom zute.
Umorna lampa tiho ocrtava
prostore uske, samotnicke pute.
Ja ne znam gdje sam? Nesto tamno slute
umorne oci. Noc je. Topla. Plava.
Tako je tesko kada stvari sute
i kad se mijesa proslost, san i java.
Pa gasim staru lampu, sklapam oci.
Nitko mi nece u posjete doci,
ni tat, ni gost, ni drug, ni draga zena.
Naslonim glavu na krilo samoci
i slusam zvizduk vlakova u noci.
— O, gdje si sada, gdje si, Bezimena?
Vjecna trojka-
Dva čoveka na svetu
s kojima se ukršta moj put postoje
jedan je onaj koga ja volim
drugi voli sve što je moje
Jedan,
u mojim snovima večno živi
I čuva ga moj mračni um
drugi,
pred mojim srcem stoji samo
A ja ga nikada ne puštam tamo
Jedan je bio samo tren prolećne nade,
proćerdane sreće dah
drugi mi ceo svoj život dade
a, ne uzvratih mu ni sat.
I , jedan živi u mojim pesmama
gde je ljubav slobodna i vrela, poput krvi
drugi je onaj sa dosadnim danima,
gde su svi snovi isušeni i sve se mrvi
Izmedju ovo dvoje sve žene pate, žude
Da budu u ljubavi, s voljenim, i čisto
Ali, samo jednom u svakih sto godina bude
Da se to dvoje spoje u isto .
JA NEMAM MIRA- Francesko Petrarka
Ja nemam mira a u rat ne hrlim;
Leden a gorim, plašim se i nadam;
Po nebu letim, a na zemlju padam;
Ne hvatam ništa, a svet citav grlim.
Amor me kazni da sred uza stojim,
Nit omcu dreši, nit okove steže,
Nit da me smakne, niti da odveže,
Nece me živa, ne smatra me svojim.
Bez vida vidim, nem ,glas gubim:
Umreti žudim, a pomoci tražim,
Sebi sam mrzak, a drugoga ljubim.
Nit mi se mre nit mi se živi,
Smjem se placuci, žalošcu se snažim.
Ovakvom stanju vi ste, gospo krivi.
Grešila sam mnogo, ljubili me svici, na zabranjeno voće po mesečini se pela.
Grešiću još više to na mene liči, svoje grehe ne dam- sa njima sam cela!
|
|
| |
|
|
post # 14 | 2012-06-03 , 0:12 AM
|
BREZA
Pod prozorom mojim
Bela brezica je
Ogrnuta snegom
Ko srebrna da je.
Na punim granama
Ledenim po strani,
Razvile se rese
Ko beli đerdani.
U tišini stoji
Breza, ko u gaju,
I plamte pahulje
U ognjenom sjaju.
A zora, polako,
Naokolo plovi,
I na strane sipa
Srebrni prah novi...
Sergej Jesenjin
====================================
PESNIK
Bled je. Smišlja svoj strašni put.
U duši lebde priviđenja.
Zamahom kobi smrskana grud,
Obrazi usahli od bdenja.
Na čelu bore ispaštanja,
Kosa mu se pramenjem linja.
No čar njegovih maštanja
U jasnim slikama tinja.
Sedi u tamnom potkrovlju,
Plamičci sveće tamu more.
Pero veze sebi na volju,
Vodi s njim tajne razgovore.
On piše pesmu, svoju muku,
Dira srcem prošlosti zublju...
A tu buku, svog srca buku,
Odneće već sutra za rublju.
Sergej Jesenjin
Poruku je menjao/la Leksi - Nedelja, 2012-06-03, 0:12 AM
Ja ne patim od ludila, ja uzivam u njemu!
|
|
| |
|
|
post # 15 | 2012-06-03 , 9:28 AM
|
OPOJNI GREH
Devojčica me grli i ljubi.
Osećam kako joj se usne tope na mojim,
i kako joj telo drhti
od straha i čežnje.
U tišini
još nedovršene planinske kuće
miriše rano proleće
i njene male jabučaste grudi.
Penušaju se večernje magle
i oseća vlažnost kiše
u erotičnom vazduhu.
Ona se propinje na prste,
pripija svoja stegna čvrsto uz mene,
namesta oble kukove,
svoj zaobljeni trbuh…
utapa svoje nepomične oči
u mojim zenicama
i ljubi, ljubi…
Stavljam svoj potpis
usnama
na njen vrat izvijen
dok opijena srsima bledi moja devojčica
i kao leptirica treperi na mestu
Pogrešili smo
kaza mi
u jednom trenu slasti i vatre
zaustavljajući naše disanje
koje odveja vetar.
Pogrešili smo,
kaza mi s još većim strahom
otrgnuvsi se iz zagrljaja,
bežeći niz proplanak i
odnoseći vlažne poljupce
na mladoj koži.
Moje je oči ne stižu.
FRANCESCO PETRARCA (1304-1374), italijanski pesnik koji se smatra začetnikom humanizma u Italiji. Pravo prezime mu je bilo Petracco, ali ga je kasnije latinizirao u Petrarca. Ftrančesko je studirao pravo u Montpelliieru i Bologni, ali je zbog ljubavi prema književnosti i bezbrižnom životu prekinuo studije. Inače, Petrarkina porodica je takođe iz Firence, a on je rađen u Arezzu kao dete izgnanika koji je bio protjeran kao i Dante. Neko vreme je živeo na dvoru u Avignonu, ali ga je zgađen prilikama na njemu zauvek napustio. Mnogo je putovao. Obišao je mnoge evropske zemlje. Neko vreme je proveo u Parizu i Pragu kao ambasador milanske velikaške porodice Viskonti. Za njega je bio sudbonosan susret sa udatom ženom Laurom de Sades, u Avignonu. Ona je postala glavno lice "Karconijera", dela trajne umetničke vrednosti. Pisao je svoja dela na latinskom i italijanskom jeziku. Osim "Karconijera " još je napisao na italijanskom jeziku pesničko delo u danteovskim tercinama I TRIONFI. Ostala dela su mu na latinskom jeziku. Među njima se ističu: De remedis utriskue fortunac, De vita solitaria, a naročito se istice ep "Africa" od kojeg je očekivao slavu i besmrtnost. Godine 1341. bio je okrunjen lovorovim vencem u Rimu, a hteo ga je kao pesnika i pisca istim takvim vencem okruniti i Pariz.
|
|
| |
| Legenda: [Administrator] [Super Moderator] [Moderator] [Urednik] [Forum Moderator] [VIP] [Donator] [Korisnik] |
|
