   Kad govorimo o realnosti...U samom startu serije, ljudski organizam ne može preživeti na svemirskoj stanici kosmičko zračenje. Ne može živeti tamo ceo život. Da, može se razviti organizam sa većim stepenom otpora na radijaciju, ali ne na 5-600 hiljada ljudi koliko ih je već bilo i ne u tako kratkom vremenskom roku od 5 generacija. Ne, jer bi već prva generacija umrla. Znate li da astronautima slabi vid u kosmosu i da se ne zna da li je to od radijacije ili od sunčeve svetlosti, bez obzira što imaju filtere? eto malog primera. To nije postepeno pojačavanje radijacije, to je bacanje u živu peć...Uostalom eto Hirošima i Nagasaki, jesu li im potomci postali imalo otporniji na radijaciju? Samo to vuče sve ostalo o realnosti, pa i to mlaćenje prekaljenih boraca koji su krupniji od njih. Može se ponekad i neki umlatiti, ali ne svi i uvek. Iskreno, koja je to serija realna? Meni ne smeta u filmu ili seriji realnost ili nerealnost, već ako nema logike. A za sad sve ima logike. Malo nategnuto, ali ima logike. Serija je tipa da situacije i odluke oslikavaju strane ličnosti likova, a ne da karakteri i likovi stvaraju situacije. Bila je apokalipsa i to je situacija i sad ona pokazuje kakvi su ljudi. Clarke je ubila svog dečka i to se čini čudnim, ali je spasila svoj narod. Ja ne bih ubio svoju devojku. Da mi tapšu, hrabar si i hvala ti, a ja umirem iznutra. Neka hvala. Bio bih očajan, ali bih prihvatio takvu sudbinu da je drugi ubiju, jer je ubila 18 nevinih ljudi i kriva je. To je njena moralnost. Ali bih zato onu izdaju Lex naplatio njenom krvlju. I to žestoko. To je već moja moralnost. |
