Page 1 of 11
Forum » Opste diskusije » Nauka i Obrazovanje » Omiljeni djelovi iz knjige
Omiljeni djelovi iz knjige






374
poruka na forumu
173 827



post # 1 | 2017-12-22 , 11:22 PM

Životom ne vlada volja ili namera. Život je pitanje nerava, vlakana i sporogorećih ćelija u kojima se misao krije a strast doživljava snove. Možda zamišljaš da si bezbedan i smatraš sebe jakim. Međutim, neočekivana nijansa boje u sobi ili na jutarnjem nebu, neki naročiti miris koji si nekada voleo i koji budi divna sećanja, stih iz zaboravljene pesme na koji si nekad naišao, akord iz muzičkog dela koje si prestao da sviraš – kažem ti, Dorijane, od takvih stvari zavisi naš život.
Slika Dorjana Greja - Oskar Vajld

Added (2017-12-22, 10:20 PM)
---------------------------------------------
Dugo je sedeo kraj nje i gledao njeno zauvek usnulo lice. Dugo je posmatrao njena usta, stara i umorna usta usahlih usana, sećajući se da je nekad, u proleće svog života, ova usta uporedjivao sa sveže raspuklom smokvom. Dugo je sedeo tako, čitao iz crta njenog bledog lica, iz umornih bora; ispunivši dušu tim pogledom video je i svoje lice u istom položaju, isto tako belo, ugaslo, a istovremeno je video svoje i njeno lice u mladim danima, rumenih usana, zažarena pogleda, i osećanje sadašnjosti i istodobnosti, osećanje večnosti prožimalo ga je do srži. U tom času je osetio duboko, dublje no ikad, nerazrušivost svakog života, večnost svakog trenutka.

Herman Hese

Added (2017-12-22, 10:26 PM)
---------------------------------------------
Zar ne vidiš koliko mi je važno da me obeštetiš? Da zatrpaš sobom prazninu što me plaši, da me izdvojiš između svih ljudi, da zaboraviš predrasude i zamišljeno nepotrebno dostojanstvo, da pošalješ do đavola sve pametne postupke jer nisu pametni, da me uvjeriš kako mi daješ sebe cijelu u zamjenu za ono što gubim ili da se praviš da je tako, da me obmaneš dok se ne naviknem na život, jer ovo što je sad, to nije život,već sjećanje i čekanje. Ali znam, uvjerio sam se, ti ne čuješ kad zovem upomoć, a da ti to kažem, ne bi vrijedilo, varka bi bila otkrivena, ne bih ti vjerovao ma šta da učinis ili bih mislio da sve činis iz sažaljenja.Možda tražim nemoguće, možda to čak ne bi ni bio lijek, a možda i ne možes da mi pomogneš .A ljubav ti je razumna jer joj ne vjeruješ suviše. Kao ni ja. Samo neću to da priznam."

Meša Selimović - "Tisine"

Ja vm, gospodine, nisam zao, premda bih imao dovoljno razloga da budem takav. Svi mi smrtnici imamo istu kožu kad se rodimo, a ipak, kako rastemo, sudbina nas mijenja i oblikuje kojekako, baš kao da smo od voska, i vodi nas različitim putevima, istom cilju: smrti. Ima ljudi kojima je staza posuta cvijećem, dok drugi moraju gaziti po čičku i trnju. Oni prvi imaju vedar pogled i nedužno im se lice smiješi od sreće i blaženstva što ga udišu; drugi se muče pod žestokim suncem na pustopoljini i mršte čelo, uvijek spremni da se brane, baš kao zvijeri. Jedno je ukrašavati tijelo purpurom i mirisnom vodicom, a sasvim drugo nagrđivati se tetoviranjem koje se poslije ničim ne da istrti..."

Camilo Jose Cela - "Pascual Duarte i njegovi zločini"

Added (2017-12-22, 11:07 PM)
---------------------------------------------
Gledao me je direktno u oči, premda zbunjeno kao svaki psihotičar. Nema sumnje da su me oduvek privlačili odredjeni tipovi psihotičara. Dopadalo mi se što su usredsredjeni i samouvereni, što nemaju nikakve simptome i što lako odbacuju neurotične strahove i zebnje koje nama ostalima zagorčavaju život. Psihotičari su naizgled, ljudi bez briga: lako podnose kritiku i dobri su lideri, generali, političari... Nažalost, slabost im je paranoja koja može da poprimi vrlo ozbiljne oblike. Neki od njih imaju čak vrlo prefinjenu inteligenciju. Ali vrlo brzo, nakon nekih pola sata, pokraj takve osobe počeli biste da osećate nemir i nervozu i da primećujete kako njoj ništa ne znači vaš emotivni doživljaj sveta. Ne samo to, već bi vam postavljali zahteve koje ne možete da ispunite. Čovek počne da se guši, čak se oseća napadnutim, a ponekad ima želju da pobegne."

"Svaka prostitutka će vam reći, a dve su mi bile pacijentkinje - da ponedeljkom imaju najviše posla. Nakon vikenda s porodicom, koliko muškaraca jedva čeka da otrči kod svoje omiljene plaćene bludnice?"

"Odlazim u park, posećujem prijatelje, bavim se jogom, kabalom, svim i svačim što ne traži da ikoga dodirujem. Ako se posle nedelju dana ne osetim sjajno, isprobam nešto novo. Sva samoubistva nekoga ubijaju, svesna sam toga, tako da za mene nema izlaza. Na kraju mi je lekar prepisao nešto..."
"Antidepresive?"
"Ne dozvoljavaju mi da onako strašno padnem. Želim da se osećam normalno."
"Normalnije je osećati se strašno nego ne osećati ništa."

Added (2017-12-22, 11:14 PM)
---------------------------------------------
Ne znamo šta je bilo na toj večeri izmedju njih dvoje, ali već sutradan, umesto da raste, Sanja opet poče da se smanjuje. I smanjivala se, smanjivala, sve dok ne postade nevidljiva golom oku, i to više nije imalo svojih dobrih strana.
Onda je Sanja zauvek nekuda iščezla. Niko ne zna kuda? I tek onda, kada je više nije bilo, ona poče strasno da nedostaje Vanji. Svaka stvar ga je podsećala na nju… njene lutke, krevetac, male merdevine, globus po kome je putovala, lavovi u žarkoj Africi, džez iz Njujorka, ruske pesme, prsten, male rošule, sve…
Jednostavno, Vanja nije znao kako da nastavi zivot bez nje. Sve one lepotice za kojima se nekada okretao na ulici, za kojima je čeznuo i koje je sanjao, izgledale su mu nekako trapavo, suviše velike i ružne. Uz to, smetalo mu je sto viču kad govore. Sada je čeznuo za Sanjom. Osećao je da se nalazi negde blizu njega, samo nije mogao da je vidi. Uzalud je kupio veliko povećalo, pa čak i mikroskop – Sanja kao da je propala u zemlju!
Dok ga je još sluzio vid penjao se na krov kuće i trazio je na nebu. I zamislite sve zvezde iz Sanjinog jata ponovo su bile na broju! Možda je ona njena tamna zvezda na kolenu, koja se godinama pretvarala da je samo običan mladez, odvela Sanju natrag, na nebo?
Ko zna? Vanja onda počne da je trazi u bajkama i svi su se čudili šta jedan star čovek traži u knjizarama po odeljenjima za decu? Tražio je po ilustracijama, prevrtao i okretao listove, ali nikako nije mogao da je pronadje. I znate šta? On je još uvek trazi… lako ćete ga poznati po tome što uvek ide pognute glave, polako, korak po korak gleda pred noge da slučajno ne zgazi Sanju.
Svi oni, koji traže nešto važno, nešto dragoceno, nešto sto su davno izgubili, koračaju na isti način. Poznaćete ih po tome sto ih na ulici ništa drugo ne zanima: samo gledaju ispred sebe, samo gledaju i traže, traže…
A možda je Sanja još uvek sa Vanjom? Mozda je toliko sitna, kao najsicušnije zrnce zvezdane prašine zalutalo na planetu Zemlju?
Možda mu je u kosi, u uhu, možda mu je u zenici oka, pa mu zato svetle oči; možda je zaista tamo, samo što on to ne može da zna?
Momo Kapor – Sanja

Added (2017-12-22, 11:16 PM)
---------------------------------------------
Kad ponovo razmislim, sada, u srcu mi eksplodiraju beskrajne, silovite emocije, kojima ne mogu da odredim značenje, zato što najdublja osjećanja imaju pravo da postoje samo u njima samima i nigdje drugo. Još manje postoje u logici i, ponajmanje, u stvarnim dogadjajima. Volio sam te kao što mi se nikada ranije nije desilo i kako mi se nikada više neće desiti.

Volio sam te u vremenskom razmaku koji se ne može odrediti u stvarnosti, možda zato što ni danas ne razumijem da li smo se voljeli koji mesec ili koju godinu, koji tren ili koju vječnost. Možda si oduvijek bila u meni, kao dio mojih najskrivenijih snova i potreba, kao cilj mojih vječitih čežnji, kao sjećanje na staru maštu mog djetinjstva razočaranog djeteta, koje nije uspijevalo da pronadje drugara sa kojim bi podijelilo igračke, zajedno ukralo marmeladu od jagoda iz ostave.
Volio sam te ne samo zbog uzvitlanog bogatstva koje si unijela u moj život, ili zbog onog uzbudjujućeg kupanja u duhovnoj čistoti kao kad sam sa tobom podijelio tvoj unutrašnji život, nego i zbog toga što si mi otkrila onaj dio mene koji sam oduvijek htio da upoznam, a za koji sam znao da je zapetljan u mreži moje stidljivosti. Neizbežno te voli svako ko te poznaje iznutra. Možda je zbog toga nemoguće izbrojati dane kada smo bili zajedno (da li je moguće da osjećanja imaju veličinu brojeva na kalendaru?) i ako mislim na tebe dok pišem, ne znam da li sam te posljednji put vidio prošle godine, prošlog mjeseca, ovog jutra ili možda prije samo nekoliko trenutaka.Nešto od tebe je ostalo unutra, nešto što je neosjetljivo na tok vremena, životne dogadjaje koji se utrkuju u nepotrebnoj žurbi. Nešto što čini tajnim blago unutrašnje ljepote za kojom posežem kada imam potrebu za svijetlom, u danima kada nebo iznad Jerusalima ostaje daleko i kada mi oblaci svakodnevice prekrivaju boje. Po neki put, uveče, sa prozora moje sobe podižem oči ka nebu, instinktivno tražeći nebo iz naših dana u Jerusalimu i sanjam da je opet tu. Želio bih da u tvom životu ima makar dio ljepote koju umiješ da daš onome ko je pored tebe…

Alberto Moravia – Tajna

Added (2017-12-22, 11:19 PM)
---------------------------------------------
Prepoznao ju je u gužvi, kroz suze neponovljivog bola što umire bez nje, pogledao ju je poslednji put zauvek, očima sjajnijim, tužnijim i zahvalnijim od onih što ih je ikada videla u pola veka zajedničkog života, i uspeo joj je reći poslednjim dahom:
Samo Bog zna koliko sam te voleo.

"Ljubav u doba kolere"

Added (2017-12-22, 11:22 PM)
---------------------------------------------
Lijepa si Nero, ali su stotinu puta ljepsa cuvsta koja si probudila u meni. Moc tvoja nije ljepota tvoja, tvoja moc si ti.

Marija Juric Zagorka - Gricka vjestica (Kontesa Nera)









42
poruka na forumu
9 223



post # 2 | 2017-12-23 , 0:54 AM

Tama koja je nadošla sa Sredozemnog mora pokrilaje prokuratoru mrski grad. Nestali su viseći mostovi koji
su spajali hram sa strašnom Antonijevom kulom, spustio
se s neba bezdan i zalio krilate bogove na hipodromu,
Hasmonejski dvorac sa strelištima, trgove, karavan-saraje,
uličice, ribnjake ... Nestao je Jeršalajim - veliki grad, kao
da nikad nije postojao na svijetu. Sve je proždrla tama
koja je uplašila sve živo u Jeršalajimu i njegovoj okolici.
Čudni se oblak približio od mora prema kraju dana,
četrnaestog dana proljetnog mjeseca nisana

MIHAIL BULGAKOV.....  MAJSTOR IMARGARITA








374
poruka na forumu
173 827



post # 3 | 2017-12-23 , 3:46 PM

O, Bože moj...
Na koga sam samo tako glup?
Nije ni čudo da nisam završio fakultet...Uzdahno sam duboko, odahnuo još dublje, i oslonio se na dovratak oprezno, kao da bi mi ga neko iz šale mogao izmaći? Tako se otprilike i Ona oslonila na jednu osamljenu omoriku ukošenu nad kanjonom Morače, pri povratku s mora, a meni nije bilo ni na kraj pameti da za to nisu krive samo serpentine i tri tuceta celzijusa u vazduhu...
- Nije ti dobro mila? Šta bi to moglo biti?
Pogledala me je zagonetno, ali njene oči i nisu ništa drugo nego dve trepćuće zagonetke, koje, eto, ni tad nisam uspeo odgonetnuti. Sigurno mi je i kasnije, na svoje šifrovane načine, ukazivala na male promene koje su bile prvi vesnici Velike Promene, ali te poruke u boci su, na nesreću, zalutale negde u Moru Nemira po kom sam tih dana jezdio kao ukleta lađa...

Misli su mi bile potpuno zaglušene zvonjavom sa Katedrale Sredovečnosti čiji su vrhovi počeli da mi se priviđaju na horizontu, nisam imao sluha za njene uznemirene i drhtave šapate baš onda kad su mi javljali ono što sam toliko želeo čuti, i, jasno, Mala Breskva je pomislila da je ne
volim više...

Tako to ide...
Ostavio sam je predugo u onim Opasnim Ćutanjima, u onim tišinama u kojima je Ona svoj jedini sagovornik, i u kojima se o meni definitivno ne priča ništa dobro... I tu smo gde smo...

Svi znaju za slučaj dva tvrdoglava jarca od kojih ni jedan nije hteo da se skloni sa brvna, ali postoji i verzija sa dva tvrdoglava jarca koji su se nadureno okrenuli, i otišli svaki na svoju stranu...

Ma, uzalud...
Uz život se ne prilaže uputstvo za upotrebu, i svako to odradi kako već ume, zanemi tamo gde bi drugi viknuo, nasmeje se gde bi drugi zaplakao, uvredi se tamo gde bi se neko obradovao...
Uđe u pogrešan vagon, siđe stanicu pre, ili kasnije...
Pokoleba se, samo prebaci veslo iz ruke u ruku, a struja ga odnese presudno dalje, odredi drugo mesto na kom će pristati...

Da, razmišljao sam puno o Vremenu, o našem dželatu, ali ne o vremenu koje prolazi (ili kroz koje prolazimo), nego o Vremenu koje nas seje po svojoj njivi, nemarno, kao premoreni ratar detelinu iz starog filcanog šešira...
Mogao sam se sasvim lako roditi i u Ulan Batoru, hiljadu tristo sedme? Na Kordiljerima, narednog proleća. Ili na istoj ovoj obali, ali trideset vekova ranije?

Planetom tumaraju Zagubljeni, pogrešno iznikli, očajno tragajući za onima koji bi im tako lako mogli biti dragi i bliski, i zaista više ne znam šta je gore?

Promašiti tog Nekog Svog za hiljadu godina i hiljadu kilometara, ili za par decenija i tričavih stotinak kilometara... Prokletstvo... Ili za dva sprata? Dvadeset i koju stepenicu... I za nekoliko crno belih kocaka na podu bolničkog hodnika?-
Moram biti kraj nje sve dok se ne probudi...

Na te iznenada izgovorene reči Hirurg se kočoperno trgao, rešen da se usprotivi, ali moj pogled nije bio raspoložen za cenjkanje. Tu, nadohvat, besvesna i bleda, ležala je jedina ljubav koju sam ikad imao..........

"Jedan od onih zivota" Balasevic








42
poruka na forumu
9 223



post # 4 | 2017-12-25 , 11:17 PM

Kad je Zaratustri bilo trideset godina, napustio je svoj zavičaj i jezero svoga zavičaja, i otišaoje u goru. Tu se napajao svojim duhom i svojom samoćom, i nije ga to umorilo za deset
godina. Ali se naposletku izmeni njegovo srce – i jedno jutro ustade u ranu zoru, stade pred
sunce i ovako mu je govorio: »Veliko svetilo nebesko! u čemu bi bila tvoja sreća, da nemaš
onih kojima sijaš! Deset godina penjalo si se amo k mojoj pećini: ti bi se zasitilo bilo svoje
svetlosti i ovoga puta, da nije mene, moga orla, i moje zmije. Nego mi smo te iščekivali
svakoga jutra, uzimali smo od tvoga obilja i blagosiljali te za nj. I gle! Ja ne znam kud bih sa
svojom mudrošću, kao pčela koja je nakupila previše meda; osećam potrebu da se prema meni
ruke šire. Hteo bih da poklanjam i udeljujem, sve dok mudri među ljudima ne nađu naslade
opet jednom u svojoj ludosti, a siromašni opet jednom u svome bogatstvu. Toga radi moram
se spustiti u dubinu: kao što ti to činiš večerom, kad padaš za more pa još i donjem svetu
poneseš svetlosti, ti prebogato svetilo nebesko! Ja moram, kao ti, pasti i zaći, kako to zovu.
ljudi, ka knjima bih da se spustim. Blagoslovi me dakle, ti mirno oko, što bez zavisti možeš da
gledaš i preveliku sreću! Blagoslovi pehar koji se preliva, da bi voda iz njega zlatna potekla, i
na sve strane raznela otsjaj tvoga milja! Evo! Ovaj pehar hoće da opet ostane prazan a
Zaratustra hoće da opet postane čovek.«
– Tako otpoče silazak i pad Zaratustrin.
 TAKO JE GOVORIO ZARATUSTRA
  Fridrih Niče








374
poruka na forumu
173 827



post # 5 | 2017-12-28 , 12:45 PM

U stvari, nema niceg neprijatnijeg nego biti, na primer, bogat, iz bolje porodice, lepe spoljashnosti,
dosta obrazovan, inteligentan, cak dobar, i istovremeno nemati nikakav talenat, niceg originalnog,
cak nikakve nastranosti, nemati ni jedne svoje ideje, nego biti potpuno "kao svi".
Bogatstvo je tu, ali nije Rotshildovo; ime je tu, ali se nikad nicim nije odlikovalo; spoljasnost pristojna, ali nista ne izrazava;
obrazovanje solidno, ali ne znas na sta da ga upotrebis; tu je inteligencija,
ali bez svojih ideja; i srce je tu, ali bez velikodusnosti itd. itd. u svakom pogledu."

FMD "Idiot"






Massachusetts, Boston
267
poruka na forumu
93 604



post # 6 | 2017-12-28 , 10:27 PM

"Poznavaoci naših nacionalnih vrlina i mana tvrde da smo na strani snalažljiviji nego kod kuće. Znameniti neradnik sa Čubure, kad su mu dosadila prebacivanja radnog naroda, otputovao je u Hanover, i sad živi tamo kao prosperitetni trgovac, mada se još uvek ne zna – od čega.



Najslabijeg đaka svog razreda – ako sebe izuzmem – sreo sam u avionu, kako puši "Havanu", pije "Glenfiddich" (Pure Malt Whiskey), i s jednim holandskim fabrikantom trikotaže, uz naglasak i manir člana konzervativnog "Monday Cluba", a u svetlosti dolarskih kolebanja, raspravlja o svetskoj monetarnoj reformi... 
Da pribrojim ovim nacionalnim snalažljivostima i sebe. U Beogradu sam bio neko ko se, s vremena na vreme, na ovaj ili onaj način, primećuje. U Londonu me niko nikad ni na koji način ne primećuje. Zar to nije izvestan uspeh?..."


Pozelite mi srecu.








84
poruka na forumu
157 2168



post # 7 | 2018-01-04 , 6:48 PM

Voli se zato sto se voli.Ne postoji razlog zbog kog se voli.Volim te jer se citava Vaseljena zaverila da dodjem do tebe.       Paulo Koeljo

Added (2018-01-04, 6:48 PM)
---------------------------------------------
Da bi verovao u svoj vlastiti put,ne moras da dokazujes da je tudji put pogresan...Paulo Koeljo



Borim se za ono sto zelim....Nisam uvek pobednik...Ali sam dobar ratnik








374
poruka na forumu
173 827



post # 8 | 2018-01-05 , 11:38 AM

"I mada je to sto sam te toliko volela moju nesrecu ucinilo vecom,mada znam da bi mi,kada si otisao,bilo lakse da sam te manje volela,da bi mi bilo mnogo lakse da te nisam uopste volela,ipak,da opet mogu da biram,ne bih se odrekla ni jednog casa zanosa koji smo proziveli zajedno.I blagosloven bio svaki bol koji sam zbog te ljubavi ispatila."

Kneginja Milica Caru Lazaru








1247
poruka na forumu
541 2892



post # 9 | 2018-01-05 , 11:46 AM

Uzeti 12 meseci,dobro ih ocistiti od gorcine,sebicluka,cepidlacenja i straha.Svaki mesec pazljivo iseckati na 30 ili31 dan,tako da je zaliha dovoljna za godinu dana.
Svaki dan posebno ispuniti  nadevom:od jedne trecine rada, trecine dusevne vedrine i trecine humora-uz dodatak tri kasike optimizma,jedne kasike strpljenja,zrnceta ironije i prstohvata takta .Tu masu preliti OBILNO ljubavlju .
Gotovo jelo ukrasiti buketicem sitnih paznji i servirati ga svakog dana,sa obaveznom vedrinom,uz solju dobro osvezavajuceg caja ili kafe
Recept Mike Antica svima nama  :) ;)


"Играјмо тај танго смрти као некада прее, нека се све заврти , само не заборави ме . Далеке јецају звезде , мио се гаси сјај Срце ми већ дуго слути - све му ће доћи крај Играјмо тај танго смрти као некада пре - нека се све заврти само не заборави мее" ...








374
poruka na forumu
173 827



post # 10 | 2018-01-07 , 12:03 PM

Nitko me ne voli”, reče Mali Princ i sakrije rukama lice.
“Voliš li ti ikoga?” upita Lisica.
“Volim svoju ružu, ali…”, reče Mali Princ i zastane.
“Bit ćeš siguran da voliš kad budeš mogao reći: ‘Ne možeš napraviti ništa da te prestanem voljeti!'” reče Lisica.
“Ljudi su često nesretni”, nastavi Lisica, “kažu: ‘Nitko me ne voli.’ Ali, zapravo, oni su ti koji ne vole nikoga. To je baobab koji im je zarobio srce.”
“Da, baobab je takav: ako ga zapustiš, nikad ga se više ne možeš osloboditi”, složi se Mali Princ.
“Kad čuješ riječi: ‘Nitko te ne voli!’ koje ti šapuću zli vjetrovi, i osjetiš da ti baobab svojim korijenjem probada srce, sjeti se onih koje voliš; dozovi najbolje otkucaje srca koje si imao za ljubljene i vjetrovi će utihnuti – zasjat će sunce i osušiti korijenje”, reče Lisica.
“Ja zaista volim svoju ružu”, reče Mali Princ i pogleda prema zvijezdama. “Ne možeš napraviti ništa da te prestanem voljeti!” reče, a na licu mu zasja osmijeh."
Antoine de Saint-Exupéry


Forum » Opste diskusije » Nauka i Obrazovanje » Omiljeni djelovi iz knjige
Page 1 of 11
Search:

Мини-чат

Legenda: [Administrator] [Super Moderator] [Moderator] [Urednik] [Forum Moderator] [VIP] [Donator] [Korisnik]